Звечан

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Звечан (вишезначна одредница).
Звечан
Звечан
Звечан
Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Аутономна покрајина Застава Косова и Метохије Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Звечан
УНМИК Звечан
Становништво
Положај
Координате 42°54′27″ СГШ; 20°50′25″ ИГД / 42.9075° СГШ; 20.8403° ИГД / 42.9075; 20.8403 Координате: 42°54′27″ СГШ; 20°50′25″ ИГД / 42.9075° СГШ; 20.8403° ИГД / 42.9075; 20.8403
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Звечан на мапи Србије
Звечан
Звечан
Звечан на мапи Србије
Остали подаци

Звечан (алб. Zveçan) је насеље и седиште општине Звечан на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Звечан површине 186 ha, по општинским подацима 112 ha. Назив је добио по старој утврди чији се остаци данас уздижу недалеко од града, а за коју се сматра да је једна од најстаријих тврђава на овим просторима.

Историја[уреди]

Звечан је био средњовековни град, сада у рушевинама, на ушћу реке Ситнице у Ибар, али се претпоставља да се на том месту налазило насеље још у праисторији. Сазидан је на истоименом купастом брду на улазу у Ибарску клисуру и доминира долином у којој су се укрштали важни каравански путеви. Седиште некадашње Звечанске жупе била је древна тврђава Звечан. Насеље Звечан је још у току XII века имало карактер градског насеља познатог на Балкану.

Рушевине града Звечана

Први пут се помиње у вези с пограничним борбама између Србије, којом је владао жупан Вукан, и Византије на Косовом пољу између 1091. и 1094. Постоје записи да је Стефан Немања, после победе над Византиницима 1170. код Пантине, наредио да се молитва за успешни исход битке одржи у цркви Светог Ђорђа у Звечану. Током владавине Немањића у Звечану се налазио један од краљевских дворова. У њему је 1323. године сахрањен Константин Немањић, 1331. године је у његовим тамницама преминуо и његов брат умро Стефан Дечански. Стефан Душан је 1337. године управу поверио млађем сину властелинке Данице, док је његов син Урош град доделио челнику Муси, зету кнеза Лазара. Кнез Војислав Војиновић (око 1355—1363) је 1363. године заменио Брвеник на Ибру са челником Мусом и град се од тог доба налази у његовом поседу односно његовог наследника великог жупана Николе Алтомановића (1366—1373). После Николиног слома 1373. године, град улази у састав државе Вука Бранковића.

Турци освајају Звечан крајем XIV века и њему са прекидом држе јаке војне поставе све до XVIII века, када дефинитивно напуштају тврђаву и она је од тада препуштена зубу времена.

Топионица олова у Звечану са 306 метара високим димњаком

Развој насеља Звечан на месту на ком се данас налази почиње са развојем РМХК „Трепча“. У просторном смислу, данашње насеље Звечан се шири у скоро свим правцима спајајући се са Митровицом и оближњим насељима Доње Кориље и Велико Рударе.

У периоду од 1926. до 1941. године упоредо са развојем РМХК „Трепча“ почело се са изградњом насеља Звечан изградњом енглеске колоније, тениског игралишта и објеката за становање стручњака који су дошли да раде у Комбинату. Повећањем број становника изграђена је 1933. године школска зграда. Изграђени су после Другог светског рата 1953. године Раднички дом са плесном, биоскопском салом и кугланом. Касније су изграћени су: хотел, амбуланта са стационаром, зграда поште, зграда основне школе 1961. године, зграда школе ученика у привреди, олимпијски базен 1968. године. После 1970. године када је насеље било у саставу општине Косовска Митровица мало је изграђених објеката. У новије време изграћена је нова зграда Дома здравља, нова стамбена зграда са 24 стана, Црква Светог Ђорђа, зграда новог дечјег обданишта, зграда Центра за Социјални рада, реконструисана је зграда старе школе за Вишу техничку школу и започета изградња више стамбених зграда. У самом насељу Звечан је: Предшколска установа „Лане“, Основна школа „Вук Караџић“, Средња школа, Виша техничка школа Звечан, измештена Виша техничка школа из Урошевца, Факултет уметности.

Манастир Соколица[уреди]

Манастир Светог Стефана у Бањској, познатији као манастир Бањска, налази се 13. километара северозападно од Звечана, у подножју планине Рогозне. Задужбина је краља Стефана Уроша II Милутина. Градња манастира пада у време од 1313- 1318. године. Чим је подигнута, Бањска је проглашена за краљевски ставропигијон и добила четврто место међу краљевским манастирима, одмах иза Студенице, Милешеве и Сопоћана. Међу српским споменицима културе, Бањска је најраније страдала од Турака, већ у време Косовске битке 1389. године. Након тога, све до половине XV века, манастир је животарио да би од тада верски живот у њему био угашен. У новије време, тачније 1939. године, извршен је покушај обнове цркве и свело на њено конзервирање, a oд некадашњег сјаја Бањске није остало готово ништа. Последњих година на манастиру су, после дужег времена, вођени замашни археолошко-истраживачки и конзерваторски радови. Потврђена је претпоставка да је црква била окружена са свих страна грађевинама у којима се одвијао интензиван живот манастирског братства. Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама, само је народ обилазио зидине. Поново је обновљен 2004. године када се у њему окупио младо монаштво. Манастир је одмах по оснивању постао духовни центар Срба на Косову. У току 2006. године почела је обнове саме цркве и ширег манастирског комплекса.

Манастир Соколица[уреди]

Манастир Соколица 7. километара од Звечан, у селу Бољетин, у подножју брда Соколица, налази се истоимени манастир. О њему не постоје, скоро, никакви записи. Ктитор је вероватно неки властелин. Посвећен је Покрову Свете Богородице. Мала црква правоугаоног облика састоји се из два дела. Предњи део, стари првобитни храм је мала просторија (3 x 2.90) са још мањим олтаром и једва приметном апсидом. Други део, односно, припрата, која је за три степеника височија, доцнијег је порекла и нешто је пространија. Дужина оба дела износи 11, 5 x 4, 40 м. Црква је зидана од тесаног камена засведена полуобличастим сводом. Од првобитног, јако оштећеног живописа очувани су само делови представа: на своду Христа Сведржитеља, на западном зиду Успења, у олтару поворка литургичара. Поред врата, јужно, су делови неких светитеља и профаних лица која су вероватно представљали ктиторе цркве. До 1955. године патос цркве је био од опеке а тада је замењен тесаним каменим плочама. У припрати цркве налази се њена највећа вредност: мермерна фигура Богородице са малим Христом у крилу. Северно од цркве на десетак метара од ње, подигнут је 1936. године леп и складан звоник са по две бифоре и две розете на горњем спрату. Поред манастирске цркве налази се леп конак подигнут у новије време. Од 1956 год. Соколица је женски манастир. Данас је она позната као важно средиште иконографије и фреско сликарства. Последњих година манастир Соколица је постало важно место духовног окрепљења за младе православне девојке које овамо долазе да се науче уметности иконе у молитвеној и духовној атмосфери манастирског живота.

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину. Писани трагови из прошлости овог краја доказују да град Звечан са околином представља посебан значај за историју српског народа на овим просторима, посебно што је неоспорна претпоставка да се на том месту налазило насеље још у праисторији. Седиште некадашње Звечанске жупе била је древна тврђава Звечан. Насеље Звечан је још у току XII века имало карактер градског насеља познатог на Балкану.

 Први пут се помиње у вези с пограничним борбама између Србије којом је владао жупан Вукан и Византије на Косовом пољу између 1091. и 1094. године. Постоје записи да је Стефан Немања после победе над Византиницима 1170. код Пантине, наредио да се молитва за успешни исход битке одржи у цркви Светог Ђорђа у Звечану. Током владавине Немањића у Звечану се налазио један од краљевских дворова. У њему је 1323. године сахрањен Константин Немањић, а 1331 године је у његовим тамницама преминуо и његов брат Стефан Дечански. Стефан Душан је 1337. године управу поверио млађем сину властелинке Данице, док је његов син Урош град доделио челнику Муси, зету кнеза Лазара. Кнез Војислав Војиновић је 1363. године заменио Брвеник на Ибру са челником Мусом и град се од тог доба налази у његовом поседу односно његовог наследника великог жупана Никола Алтомановић (1366-1373). После Николиног слома 1373. године, град улази у састав државе Вука Бранковића.

У периоду од 1926. до 1941. године упоредо са развојем РМХК "Трепча" почело се са изградњом насеља Звечан изградњом енглеске колоније, тениског игралишта и објеката за становање стручњака који су дошли да раде у Комбинат. Повећањем број становника изграђена је 1933. године школска зграда. У годинама после Другог светског рата плански су изграђене у старој колонији зграде са по два стана. После тога, 1953. године изграђени су Раднички дом са плесном, биоскопском салом и кугланом. Касније су изграћени и: хотел, амбуланта са стационаром, зграда поште, зграда основне школе 1961. године, зграда школе ученика у привреди, олимпијски базен 1968. године. После 1970. године када је насеље било у саставу општине Косовска Митровица мало је изграђених објеката. У новије време изграћена је нова зграда дома здравља, нова стамбена зграда са 24. стана, Црква Светог Ђорђа, зграда новог дечјег обданишта, зграда Центра за социјални рад, реконструисана је зграда старе школе за Вишу техничку школу и започета изградња више стамбених објеката.

У насељу Звечан се повећава број становника. По подацима из пописа насеље Звечан je: 1948. године имало 232 домаћинства и 726 становника, 1953. године је имало 558 домаћинства и 1572 становника, 1961. године је имало 588 домаћинства и 2353 становника, 1981. године је имало 729 домаћинства и 2785 становника. Сада насеље Звечан има више од 6500 становника. У самом насељу Звечан се од образовних институција: предшколска установа "Лане", основна школа "Вук Караџић", средња школа, виша техничка школа Звечан, измештена Виша техничка школа из Урошевца, као и Факултет уметности.

Број становника на пописима:

Тврђава Звечан[уреди]

Рушевине Звечанског Града
Главни чланак: Тврђава Звечан

Основа тврђаве прилагођена је конфигурацији терена и има неправилан, издужени облик. Састојала се из три дела. Горњи град се налазио на самом врху брда. Нижи појас се састојао од бедема ојачаних кулама, а обимни зид је обухватао јужне падине и подножје брда. Горњи град, окружен са пет кула, чува остатке главне - донжон куле осмоугаоне основе, цркве Св. Ђорђа(коју је подигао Стеван Немања) и цистерни. Црква је имала основу у облику сажетог уписаног крста, мању олтарску апсиду, кубе над средишњим делом и била је живописана. Унутар Доњег града постоји неколико грађевина чија намена није прецизно утврђена, а на западном крају налазио се главни улаз у град.

Основна намена града била је контрола:

  • Босанског
  • Ибарског
  • Метохијског

пута који су се ту укрштали, док је касније служио и као заштита за рудник у Трепчи.

Путописац Ами Буе, који је посетио Звечан 1840. године нашао је остатке цркве, док је Гиљфердинг 1859. године у граду видео:

Викицитати „... остатке дворца на два спрата озиданог опеком...”

Поред тога у северном делу граду је пронађен подземни лагум који се спуштао до извора у подножију брда на коме је Звечан подигнут, а пронађени су остаци још једног потенцијалног излаза из подземних лагума.

Привреда[уреди]

Privreda 01.png

Приватни сектор у Звечанској општини је заснован на радњама и предузећима (два облика представљања малих предузећа) које су основали појединци. Укупан број радњи је 256 и предузећа 68 који чине 244 малих фирми. 90% њих бави се трговином и хотелима. Мали број радњи и предузећа има мале могућности за производњу. Евентуалне инвестиције у мањим деловима производње је потврђен једино у областима где је производња приоритет. У сеоским областима индивидуална газдинстства имају простор који би могао да се адаптира и прилагоди производњи. Сеоско становништво се окренуло пољопривреди, углавном екстензивног карактера. Већином су произвођачи у исто време и потрошачи, а само се мања количина вишка пољопривредних производа износи на тезге и аутомобилима поред главних путева. Ова врста микро привреде је једна од карактеристика ове територије.

По подацима из Покрајинског завода за статистику из 1986 године , индустријска привреда је упошљавала 19.000 радника. Данас су активна само четири предузећа. Космет превоз – наследник Косовотренса, који обезбеђује превоз за Србију, као и локалне линије Минел Еним са седиштем у Београду, Ауто мото друштво и Млинпек- индустријске пекаре, који је такође у веома лошем стању, компанија Луx такође има раднике на платним списковима, али је мало вероватно да се плате исплаћују. Укупан број регистрованих фирми на територији Со Звечан износи 117, док укупан број запослених у наведеним делатностима износи 401.

Индустријски сектор као најзначајнији економски фактор на коме се базирала економија општине Звечан као и цео регион Митровице у последњих 40 година, тренутно представља руине за чију ревитализацију и оживљавање су потребна огромна финансијска средства. Узрок потпуног престанка рада индустрије као и експлоатације руде је проузрокован политичким немирима, и данас имамо гигант који не функционише као и огроман број радника без посла. По подацима из генералног плана општине Звечан (1996), 37% радно-активног становништва обавља делатност у индустрији, а свега 0.3% у пољопривреди. Као што је наведено у делу о рудним богатствима по подацима из 1996 године, рудник Трепча са прерађивачким капацитетима у Звечану је прерађивао 1.000.000 тона годишње.

Привреда[уреди]

Смернице развоја пољопривредних грана

Пољопривреда је је област која се није развијала задњих 40 година, чак напротив, дошло је до одумирања ове гране. Може се рећи да је из године у годину ова област постајала све мање популарна, као и интересовање становника за ову област. После дугогодишњег назадовање може се рећи да је најнижу тачку достигла деведесетих година прошлог века. За пропадање ове гране постоје пуно разлога али је најупечатљивији развој индустрије и зараде из области индустрије. Обрадиво земљиште, њиве, ливаде и пашњаци су у приватном власништву и опадање у пољопривредном развоју се појавило као резултат високих животних стандарда људи и чињеница да ни власници нити заједница није заинтересована у инвестирању у пољопривредну производњу.Упедатљив је нарочито пад у сточарској производњи, опао је за негде око 10 пута. Пад животног стандарда се појавио са блокадама и санкцијама и ратом на крају, тако да је приморао власнике да се поново окрену пољопривредној производњи да би на неки начин преживели. Једна од области која би могла да обезбеди развој општине је пољопривредна производња. Поред великог проја лимитирајућих фактора као што су мале парцеле, екстензивна производња, лош квалитет земљишта, мале површине које могу бити наводњаване, стара пољопривредна машинерија, ипак постоје могућности где би се повећање производње могло обезбедити као и значајни тржишни вишкови. То би првенствено значило производњу поврћа, воћа и сточарство.

Општина Звечан обилује разноврсним медоносним биљем. Пчеларство, као грана пољопривреде, је врло профитабилна зато би требало посветити пажњу овој области. На овом тршишту мед и остали пчелињи производи су дефицитарни. Све напред изложено наводи на закључак да подручје СО Звечан на једној страни располаже природним потенцијалима, како климатским, земљишним, еколошким,географским и другим за развој пољопривреде, на другој страни, насупрот тим претпоставкама, пољопривреда је доста неразвијена.

 Поред производње на отвореном простору, производња раног поврћа у затвореним просторијама је такође значајна: у стакленицима и пластеницима. Поврће које је прво убрано ће бити послато на тржиште у свежем стању, као сиров материјал за индустријску прераду. На пример: топла вода из Бањске може бити спроведена до стакленика и служила би за грејање стакленика. Уклањањем старог дрвећа и сађењем младица и плићим сађењем висококвалитетних и продуктивних врста, које би дале најбоље резултате у овим условима и које би задовољиле потребе власника и створиле вишак за изношење на тржиште. За развој воћарства потребно је уредити пољопривредну машинерију за рад у воћњацима. То уствари значи више маних машина као што је мото култиватор, распршивачи, прскалице, итд.

Развој сточарске производње би ишло на следећи начин измена раса, врста стоке, повећање за храњење и бригу, представе раста сточног фонда, програми мини-фарми. Измена раса, врста које се узгајају може бити изведено пољопривредним осемењавањем и набавком високо продуктивних грла. Развој сточарства захтева добро планирање и организовање производње квалитетне и јефтине хране за стоку. Тренутно су пашњаци запуштени. Разлози за лоше стање су следећи, без било каквог одржавања, непланско коришћење, смањени број сточног фонда. Просечан приход од пашњака је 0,5 т/ha, и на ливадама је 1,5 т/ha. Састав флоре је углавном негативан. Са одговарајућим мерама одржавања могу се достићи високи приходи, на ливадама на пример 6-7 т /ha.

Туризам[уреди]

Важно је поменути постојање 3 термоминерална извора, чија температура износи од 46 – 56 степени Ц, који су каптирани и користе се у оквиру бањског комплекса који чине 2 базена и 30 када. Осим поменуте инфраструктуре постоје у оквиру Бањског комплекса и део за боравак гостију, као и ресторан, а сви објекти су грађени седамдесетих година прошлог века. Поменути објекти су данас због дотрајалости и лошег одржавања у изузетно лошем стању. У функцији је само један базен у коме је температура лековите воде 37-38 степени Ц, док је у кадама вода која стиже са извора топлија. У погледу хидролошких и хемијских особина вода ових извора улази у групу зелених алкалних хомотерми са малом дозом сулфата. Вода је лековита, а посебно помаже у лечењу реуматских и кожних обољења. Од инфраструктуре поред базена купатила са кадама постоји и објекат ресторана који је изграђен 1972 године, као и хотел и санаторијум који су изграђени 50- тих година. Капацитет хотела је 60 кревета.

Флора и фауна[уреди]

Обзиром да подручје општине Звечан има равничарско-брдски до нископланински карактер, и обзиром на типове земљишта која су заступљена (делувијално, алувијално и црвенкасто-смеђе земљиште), подручје се може похвалити разноврсном флором и фауном. Око самог града и шире, велику површину заузимају шуме, и то углавном листопадне. Рељеф, климатски услови, геолошке и друге карактеристике као и планинске реке условиле су појаву разноврсног вегетационог покривача од субмедитеранске до алпијско-флорматичних елемената. На планинама су распрострањена су стабла четинара, углавном бор, јела смреке, оморике итд.

 У нижим деловима заступлене су храстове шуме, граб, цер, јасен, глог, клека, итд. Богатство се огледа у присуству бројних ендемичних и реликтних биљних врста. Од општепознатих врста можемо поменути врбе које расту у подножју Копаоника у долини потока, које смењује појас букве (Qyerqysessili flora), Querqus Macedonica и Cerris храста и четинарске заједнице смрче, јеле и белог бора, Муника (Pinus heldrehi) и Молика (Pinus peuce), глог (Crataegus) Лешник (Corulus avalena), на нижим областима расте и питоми кестен. У зони прелазне шумске вегетације доминира својим розим цветом рододендрон, такође незаобилазни нарцис и висибаба, шафран - који расте уз потоке у шумама и на ливадама. На шумовитим пределима ниже присутан је дрен, купина, малина, шумске јагоде, итд. Док од цветова наилазимо на снежни цвет, цефаланта, спинру у насељима расте најчешће липа. Мочварни делови поседују елементе мочварног биљног света као што су Juncus, Cares polugonum, Molina, Ronuculus, итд. Ту где имамо мање влаге наилазимо на: Arhenatteretum elatiores, Dactylis glomerata, Pao pratnsis, Pao travialis, Festuca protensis, Foracanum oficinale, итд. На појасевима пашњака и ливада наилазимо на многе врсте трава, међу њима и поданак (Nardus Stricta), арнику (Arnica Montana), Pirus mugom, мента и многе друге.

Нижи предели око реке Ибра засађени су повртарским културама, познијм житарицама и воћњацима. Разноврсна фауна такође доприноси специфичности ове области, међу њима можемо поменути лисице, дивље свиње, дивље мачке и риса. Од птица којих такође има у изобиљу помињемо врсте као што су велики и мали тетреб, тетреб румевац, ластарка, јаребица камењарка, јастреб мишар, соко ластавичар, итд. Такође, реке пружају уточиште разним врстама риба, од којих је најпознатија поточна пастрмка-поточарка.

Култура и наука[уреди]

У Звечану се налази Висока техничка школа струковних студија, а од 2001. године и Факултет уметности Универзитета у Приштини. Често се одржавају концерти и изложбе професора и студената Факултета уметности и представе Народног позоришта измештеног из Приштине, као и гостовања угледних уметника из земље и иностранства. У Звечану постоји музеј.

У Звечану се одржава годишњи међународни фестивал „Норт Сити џез и блуз фестивал“ (North City Jazz & Blues Festival), на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света[1][2][3][4][5][6][7], као и међународна ликовна колонија "Соколица"[8][9], међународни рок фестивал „Овердрајв“ (Overdrive)[тражи се извор од 01. 2014.] и фестивал дечје песме „Цвркути са Ибра“.[тражи се извор од 12. 2013.] Године 2007. Невена Божовић, победница фестивала „Цвркути са Ибра“ представљала је Србију на Избору за дечју песму Евровизије, одржаном у Холандији, где је заузела треће место. [10]

Саобраћај[уреди]

Железничка станица у Звечану

Улице у самом насељу Звечан нису у најбољем стању, јер је њихово одржавање минимално. Утврђено је да око 30% улица у граду није асфалтирано.[11]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Више информација на тему
Звечан
пронађите на Википедијиним сестринским пројектима:
Претражите Оставу Медији на Остави
Претражите Викивести Актуелности на Викивестима