Звечан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Звечан
Zvecan2.jpg
Звечан
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Округ Косовскомитровачки
Општина Звечан
Становништво
Становништво
 — 2011. 1.297
 — густина 12,47 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 42°54′27″ СГШ; 20°50′25″ ИГД / 42.9075° СГШ; 20.8403° ИГД / 42.9075; 20.8403Координате: 42°54′27″ СГШ; 20°50′25″ ИГД / 42.9075° СГШ; 20.8403° ИГД / 42.9075; 20.8403
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина 545 м
Површина 104 км2
Звечан на мапи Србије
Звечан
Звечан
Поштански број 38227
Позивни број +381 (028)
Регистарска ознака KM
Веб-сајт
www.opstinazvecan.rs

Звечан (алб. Zveçan,Zveçani) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачки управном округу. Према процени из 2011. године било је 1.297 становника.[1][a]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Звечан површине 186 ha, по општинским подацима 112 ha. Назив је добио по старој утврди чији се остаци данас уздижу недалеко од града, а за коју се сматра да је једна од најстаријих тврђава на овим просторима.

Историја[уреди]

Прва фотографија Звечана која је настала после Првог светског рата 1920. године

Звечан је био средњовековни град, сада у рушевинама, на ушћу реке Ситнице у Ибар, али се претпоставља да се на том месту налазило насеље још у праисторији. Сазидан је на истоименом купастом брду на улазу у Ибарску клисуру и доминира долином у којој су се укрштали важни каравански путеви. Седиште некадашње Звечанске жупе била је древна тврђава Звечан. Насеље Звечан је још у току 12. века имало карактер градског насеља познатог на Балкану.

Први пут се помиње у вези с пограничним борбама између Рашке, којом је владао жупан Вукан, и Византије на Косовом пољу између 1091. и 1094. Постоје записи да је Стефан Немања, после победе над Византиницима 1170. код Пантине, наредио да се молитва за успешни исход битке одржи у цркви Светог Ђорђа у Звечану. Током владавине Немањића у Звечану се налазио један од краљевских дворова. У њему је 1323. године сахрањен Константин Немањић, 1331. године је у његовим тамницама преминуо и његов брат умро Стефан Дечански. Стефан Душан је 1337. године управу поверио млађем сину властелинке Данице, док је његов син Урош град доделио челнику Муси, зету кнеза Лазара. Кнез Војислав Војиновић (око 1355—1363) је 1363. године заменио Брвеник на Ибру са челником Мусом и град се од тог доба налази у његовом поседу односно његовог наследника великог жупана Николе Алтомановића (1366—1373). После Николиног слома 1373. године, град улази у састав државе Вука Бранковића.

Продор Турака кроз Рашку према Босни средином 15. века

Турци освајају Звечан крајем 14. века и њему са прекидом држе јаке војне поставе све до 18. века, када дефинитивно напуштају тврђаву и она је од тада препуштена зубу времена.

Развој насеља Звечан на месту на ком се данас налази почиње са развојем РМХК „Трепча“. У просторном смислу, данашње насеље Звечан се шири у скоро свим правцима спајајући се са Митровицом и оближњим насељима Доње Кориље и Велико Рударе.

У периоду од 1926. до 1941. године упоредо са развојем РМХК „Трепча“ почело се са изградњом насеља Звечан изградњом енглеске колоније, тениског игралишта и објеката за становање стручњака који су дошли да раде у Комбинату. Повећањем броја становника изграђена је 1933. године школска зграда. Изграђени су после Другог светског рата 1953. године Раднички дом са плесном, биоскопском салом и кугланом. Касније су изграћени хотел, амбуланта са стационаром, зграда поште, зграда основне школе 1961. године, зграда школе ученика у привреди, олимпијски базен 1968. године. После 1970. године када је насеље било у саставу општине Косовска Митровица мало је изграђених објеката. До оснивања општине Звечан 1990. године, Звечан је био у саставу општине Косовска Митровица. У новије време изграћена је нова зграда Дома здравља, нова стамбена зграда са 24 стана, црква Светог Ђорђа, зграда новог дечјег обданишта, зграда Центра за Социјални рада, реконструисана је зграда старе школе за Вишу техничку школу и започета изградња више стамбених зграда. У самом насељу Звечан је: Предшколска установа „Лане“, Основна школа „Вук Караџић“, Средња школа, Виша техничка школа Звечан, измештена Виша техничка школа из Урошевца, Факултет уметности.

Демографија[уреди]

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године Срби нису напуштали Звечан.

Етнички састав према попису из 1981.[2]
Срби
  
2.196 78,8 %
Црногорци
  
283 10,2 %
Албанци
  
105 3,8 %
Муслимани
  
69 2,5 %
Хрвати
  
29 1 %
Укупно: 2.785

Број становника на пописима:

Демографија[3]
Година Становника
1948. 725
1953. 1.572
1961. 2.353
1971. 2.628
1981. 2.785
1991. 3.261

Географија и инфраструктура[уреди]

Локација[уреди]

Нови Пазар (48 km) Лепосавић (29 km),
Рашка (60 km),
Краљево (140 km),
Београд (300 km)
Зубин Поток (22 km) Brosen windrose.svg Подујево (47 km)
Србица (26 km),
Исток (51 km),
Пећ (72 km)
Призрен (107 km) Северна Митровица (3 km),
Вучитрн (16 km),
Приштина (45 km),
Грачаница (49 km)

Тврђава Звечан[уреди]

Рушевине Звечанског Града

Основа тврђаве прилагођена је конфигурацији терена и има неправилан, издужени облик. Састојала се из три дела. Горњи град се налазио на самом врху брда. Нижи појас се састојао од бедема ојачаних кулама, а обимни зид је обухватао јужне падине и подножје брда. Горњи град, окружен са пет кула, чува остатке главне — донжон куле осмоугаоне основе, цркве Св. Ђорђа (коју је подигао Стефан Немања) и цистерни. Црква је имала основу у облику сажетог уписаног крста, мању олтарску апсиду, кубе над средишњим делом и била је живописана. Унутар Доњег града постоји неколико грађевина чија намена није прецизно утврђена, а на западном крају налазио се главни улаз у град.

Основна намена града била је контрола Босанског, Ибарског и Метохијског пута који су се ту укрштали, док је касније служио и као заштита за рудник у Трепчи.

Путописац Ами Буе, који је посетио Звечан 1840. године нашао је остатке цркве, док је Гиљфердинг 1859. године у граду видео ...остатке дворца на два спрата озиданог опеком...

Поред тога у северном делу града је пронађен подземни лагум који се спуштао до извора у подножију брда на коме је Звечан подигнут, а пронађени су остаци још једног потенцијалног излаза из подземних лагума.

Култура и наука[уреди]

У Звечану се налази Висока техничка школа струковних студија, а од 2001. године и Факултет уметности Универзитета у Приштини. Често се одржавају концерти и изложбе професора и студената Факултета уметности и представе Народног позоришта измештеног из Приштине, као и гостовања угледних уметника из земље и иностранства. У Звечану постоји музеј.

У Звечану се одржава годишњи међународни фестивал „Норт Сити џез и блуз фестивал“ (North City Jazz & Blues Festival), на коме су гостовали многи еминентни музичари из Србије и света[4][5][6][7][8][9][10], као и међународна ликовна колонија „Соколица”[11][12] и фестивал дечје песме „Цвркути са Ибра“.[13] Године 2007. Невена Божовић, победница фестивала „Цвркути са Ибра“ представљала је Србију на избору за Дечију песму Евровизије, одржаном у Холандији, где је заузела треће место. [14]

Саобраћај[уреди]

Улице у самом насељу Звечан нису у најбољем стању, јер је њихово одржавање минимално. Утврђено је да око 30% улица у граду није асфалтирано.[15]

Познате личности[уреди]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. ^ Упоредни преглед броја становника на Косову и Метохији 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2011. године pop-stat.mashke.org
  2. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Vreme br. 853”. Архивирано из оригинала на датум 20. 08. 2017. Приступљено 29. 08. 2018. 
  5. ^ Kosovska Mitrovica Live
  6. ^ Glas javnosti, 13. јун 2005.
  7. ^ Asocijacija medija, maj 2007.”. Архивирано из оригинала на датум 10. 10. 2008. Приступљено 29. 08. 2018. 
  8. ^ Telekom. 16. 5. 2007. Архивирано из оригинала на датум 28. 09. 2007. Приступљено 22. 08. 2007. 
  9. ^ Trident
  10. ^ Glas javnosti, 5 jun 2003.
  11. ^ „Vesti.rs, 23. август 2008”. Vesti.rs. Приступљено 19. 9. 2011. 
  12. ^ „Крстарица”. Приступљено 29. 8. 2009. [мртва веза]
  13. ^ Дечији фестивал „Цвркути са Ибра“: Најбоље у мини и тини категорији Милица Миљковић и Мина Јакшић kosmitrovica.rs
  14. ^ Дечија песма Евровизије: Невена Божовић трећа mondo.rs
  15. ^ Општина Звечан: Општи подаци Archived 20140314013755 at opstinazvecan.rs Error: unknown archive URL, Приступљено 25. 1. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]