Звоначка бања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Звоначка бања
Hotel u Z. banji.jpg
Звоначка бања, Хотел Мир
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ОпштинаБабушница
Становништво
 — 2011.254
Географске карактеристике
Координате42°55′33″ СГШ; 22°34′23″ ИГД / 42.925833° СГШ; 22.573° ИГД / 42.925833; 22.573Координате: 42°55′33″ СГШ; 22°34′23″ ИГД / 42.925833° СГШ; 22.573° ИГД / 42.925833; 22.573
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина648 м
Звоначка бања на мапи Србије
Звоначка бања
Звоначка бања
Остали подаци
Поштански број18333
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Звоначка бања је бања у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу, у близини насеља Звонце.

Геолошке карактеристике Звоначке бање[уреди]

Позната из давне прошлости и добро посећена између два светска рата, Звоначка бања изворима лековите воде, надморском висином од 630 m и пријатном субпланинском климом, више пута је била предмет интересовања научника и практичара. Нучници су до детаља истраживали природу, а практичари градили објекте за бањско лечење.

Из 1956. године потиче и данас актуелна студија Косте Петковића (1903-1987) и Николе Милојевића, коју је под насловом Геолошки састав и тектонски склоп околине Звоначке бање са нарочитим обзиром на појаву термалних извора објавила Научна књига из Београда. Од интереса је и књига Љиљане Петковић Звоначка бања са туристичко-географског аспекта, коју је 2001. године објавила Народна библиотека из Бабушнице. О Звоначкој бањи у виње чланака податке су оставили и данас активни геолози и географи.

Ова база, недовољно афирмисана, смештена је на крајњем истоку Србије, недалеко од границе према Бугарској. Од Димитровграда је удаљена 30 km, од Бабушнице 31 km и Пирота 39 km. Развила се на наслагама бигра који је исталожен из бањске термоминералне воде богате калцијум-карбонатом. Изнад бање, која је на стрмој долинској страни потока Блаташнице, притоке Јерме, диже се 1.071 m висок кречњачки врх Стажа, а наспрам ње 1.032 m високо Асеново кале, изграђено од масивних титонских кречњака.

Хидролошке карактеристике[уреди]

Тектонски склоп и геолошки састав терена одређују основне облике термоминералне воде. Закључено је да највећи део воде падавина понире кроз пукотине кречњачке масе, хемијски и механички их порширује и продубљује. Како су кречњаци загађени водонепропустивим седиментима, вода се појављује на топогрфску површину у виду врела раселинског типа. С обзиром на температуру воде од 28°C, претпоставља се да долази до дубине 500-600 m. Лековита вода избија из пукотина виших од бигрене баријере. Извор је каптиран за купатило, чесму испред купатила, чесму са бочне стране купатила, потребе хотела „Мир” и базена на отвореном простору. Температура воде је 28,5°C, а издашност 9l/s.

Звоначка бања се помиње у књизи Лековите воде и климатска места у Крањевини Срба, Хрвата и Словенаца из 1922. године, али нема података о хемијском саставу воде. Из 1939. године потичу подаци о радиоактивности бањске воде, која износи 6,55 Махових јединица, те се сврстава у радиоактивне хипотерме. Године 1955. утврђена је знатно мања радиоактивност (0,199 Махових јединица). Године 1976. утврђено је да радиоактивност воде која потиче о урана износи 1,80 Bq/l, радона 1,80 Bq/l и радијума 3,632 Bq/l. Др Слободан Станковић је 1992. године утврдила да у узроцима воде и бигра из Звоначке бање укупна гама активност радионуклида, емитера гама зрачења, износи 0,90 Bq/l, од тога радиоцезијум износи 0,16 Bq/l, што је на нивао осетљивости инструмената.

За разлику од радиолошких, хемијске анализе воде рађене су више пута. Анализа из 1955. године указује на 12 састојака са констатацијом да је вода индиферентна хипотерма. Године 1976. извршена је анализа са 51 показатељем и истицањем лековитих компонената које шине микроелементи- калијум, литијум, рубидијум, баријум, бакар, јод, флуор, фосфор, манган и стронцијум. Војислав Вујановић и Милорад Теофиловић закључују да је реч о води ниске минерализације и ниских садржаја вечине елемената, са изузетком азота, кисеоника, калцијума, хидрокарбоната и силицијум-диоксида, те је у погледу настанка означавају инфилтрационом с претпоставком да садржи мању количину јувенилне воде која је карактеристична за андезитски вулканизам источне Србије.

Наведеном анализом, коју су обавили стручњаци Института за физикалну медицину и рехабилитацију Др Властимир Годић из Београда јуна 1983. године, вода је сврстана у олигоминералне слабо сулфатне хипотерме са реакцијом ph 7,9, температуром 27,3°C, сувим остатком на температури од 180°C, 0,2456 g/l, специфичном тежином 1,000182, без слободног угњен-диоксида, са слободним водоник-сулфатом, без катјона амонијума и без анјона бромида и јодида. Термоминерална вода Звоначке бање одликује се гасним саставом у коме се више од 80% преовлађује азок. Кисеоник је заступљен са 17%, угљен-диоксид и други гасови са 3%. Извор лековите воде је карстног типа и припада реону Карпато-балканида.

Хемијски састав воде[уреди]

Катјони Грама Милимола Минивала Минивала у %
Натријума 0,0076 0,3304 0,3304 6,15
Калијума 0,0011 0,0282 0,0282 0,52
Литијума 0,000041 0,0012 0,0014 0,03
Калцијума 0,07655 1,9138 3,8276 71,28
Магнезијума 0,01407 0,5863 1,1726 21,84
Стонцијума 0,00038 0,0043 0,0086 0,15
Мангана 0,0001 0,000018 0,00036 0,01
Анјони Грама Милимола Миливала Миливала у %
Хидрокарбоната 0,2550 4,1903 4,1803 77,81
Хлорида 0,045 0,1268 0,1268 2,36
Флуорида 0,00016 0,0084 0,0084 0,16
Нитрата 0,0011 0,0177 0,0177 0,33
Фосфата 0,00036 0,0038 0,0076 0,14
Сулфата 0,0495 0,5156 1,0312 19,20

Историјат Звоначке бање[уреди]

Термоминералне воде Звоначке бање биле су познате Римљанима за време њихове владавине овим делом наше земље. За време грађевинских радова 1903. и 1926. године откривени су остаци басена, подна керамика, једна спомен плоча, метални новац и остаци једног храма. Уређење бање у вези је са развијеним рударством у околини, што је чест случај у Србији. Током средњег века Звоначка бања је служила локалном становништву. Има података о постојању жупе Звонце, али нема довољно доказа да се закључи да је њено средиште било у бањи.

У близини бање су два манастира. Први је Свети Јован Богослов (Поганово), подигнут 1395, а други Света Богородица (Суково), подигнут 1859. године. Близина бања и манастира је потврђена на више локација у Србији. Материјалних трагова из време владавине Турака овде нема. Бања се после година стагнације, почиње обнављати између 1903. и 1926. године. Најпре је очишћен терен, откривени су остаци римских грађевина, изграђен је резервоар за воду, направљен цевовод од резервоара до базена и сазидана једна зграда. Након тога, до Другог светског рата, после пуштања у промет рударске пруге Суково-Звонце (рудник каменог угља Јерма), 1929. године изграђена је вила Ветрен са осам соба. После Другог светског рата уређују се прилазни путеви из правца Димитровграда, Пирота и Бабушнице, сређује бањски парк, опремају купатила, гради базен на отвореном простору и зида хотел „Мир” са 140 лежаја и одговарајућим садржајима за бањско лечење.

Тектонски склоп, геолочка грађа и морфолошка еволуција околине Звоначке бање добро су проучени захваљујући некадашњем руднику каменог угља Јерма. Непосредно окружење бање изграђено је од седиментних стена. Доминирају танки слојеви црних шкриљаца са богатом фосилном фауном. Има и кварцних пешчара са прослојцима каменог угља и тврдих глиновитих шкриљаца. Јављају се и црвени пешчари и масивни кречњаци. За појаву термоминералне воде значајни су дубоки раседи, који су издужени и хоризонтални. Међу раседина је посебно изражен онај у долини Блаташнице на профилу Асеново-кале-Звоначка бања-село Одоровци.

Демографија[уреди]

У насељу Звонце живи 224 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 48,7 година (46,8 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 100 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 587
1953. 538
1961. 585
1971. 439
1981. 381
1991. 332 325
2002. 254 257
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Бугари
  
198 77,95 %
Срби
  
43 16,92 %
Муслимани
  
1 0,39 %
непознато
  
10 3,93 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Посећеност и лечење[уреди]

Балнеотерапијским и климатотерапијским поступцима у Звоначкој бањи се лечи неуралгија, неурастенија, прихонеуроза, вегетативне неурозе, запањенски, дегенеративни и ванзглобни реуматизам, климатеришне тегобе, повишени крвни притисак и поремећај периферне циркулације крви.

Пре Другог светског рата током године Звоначку бању је посећивало 500-1.000 болесника. Године 1950. било их је 720, а 1962. тачно 2.892. После изградње хотела „Мир” и увођења сталне медицинске службе, поједних година овде је било до 5.000 посетилаца и 20.000 ноћења. Значајан је био велики број излетника из околних места, који су за време лета долазили ради купања у базену на отвореном простору, који је пуњен топлом лековитом водом. Туристички привлачна котслина посебно клисураста долина реке Јерме, као и познати манастири могу се користити за обогаћивање садржаја туристичког боравка у Звоначкој бањи.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Станковић, Стеван М. (2009). Бање Србије. Београд: ЗУНС. 

Спољашње везе[уреди]