Звучни двоуснени плозив
Звучни билабијални плозив је сугласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је b.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Карактеристике звучног билабијалног плозива:
- Начин артикулације је плозивни, што значи да је произведен ометањем протока ваздуха кроз усну дупљу.
- Место артикулације је билабијални што значи да се артикулира са обема уснама.
- Фонација је звучна, што значи да гласне жице трепере током артикулације.
Појава
[уреди | уреди извор]| Језик | Реч | ИПА | Значење | Напомене | |
|---|---|---|---|---|---|
| Арапски | Standard[1] | كتب | [ˈkatabɐ] | 'он је написао' | Погледајте арапску фонологију |
| Холандски[2] | boer | [buːr] | 'пољопривредник' | Погледајте низоземску фонологију | |
| Енглески | aback | [əˈbæk] | 'назад' | Погледајте енглеску фонологију | |
| Каталонски[3] | blau | [blaw] | 'плава' | Погледајте каталонску фонологију | |
| Чешки | bota | [bota] | 'чизма' | Погледајте чешку фонологију | |
| Француски[4] | boue | [bu] | 'блато' | Погледајте француску фонологију | |
| Грузински[5] | ბავშვი | [ˈbavʃvi] | 'дете' | ||
| Немачки | Bub | [buːp] | 'дечак' | Погледајте немачку фонологију | |
| Грчки | μπόχα | [ˈbo̞xa] | 'смрдит' | Погледајте савремену грчку фонологију | |
| Хинди | बाल / bāl | [bɑl] | 'длака' | Погледајте хинди-урду фонологију | |
| Мађарски | baba | [bɒbɒ] | 'беба' | Погледајте мађарску фонологију | |
| Италијански[6] | bile | [ˈbile] | 'бијес' | Погледајте италијанску фонологију | |
| Јапански[7] | 番 / ban | [baɴ] | 'нечији ред' | Погледајте јапанску фонологију | |
| Корејски | 바보 / jibung | [paːbo] | 'будала' | Погледајте корејску фонологију | |
| Норвешки | bål | [ˈbɔːl] | 'ватра' | Погледајте норвешку фонологију | |
| Пирахашки | pibaóí | [pìbàóí] | 'родитељ' | ||
| Пољски[8] | bas | ⓘ | 'бас' | Погледајте пољску фонологију | |
| Португалски[9] | bato | [ˈbatu] | 'ја ударим' | Погледајте португалску фонологију | |
| Руски[10] | рыба | 'риба' | Разликује се од палатализоване верзије. Погледајте руску фонологију | ||
| Шпански[11] | invertir | [ĩmbe̞ɾˈtiɾ] | 'улагати' | Погледајте шпанску фонологију | |
| Шведски | bra | [ˈbrɑː] | 'добар' | Погледајте шведску фонологију | |
| Турски | bulut | [ˈbulut̪] | 'облак' | Погледајте турску фонологију | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ {Thelwall, Robin (1990), „Illustrations of the IPA: Arabic”, Journal of the International Phonetic Association, 20 (2): 37, doi:10.1017/S0025100300004266
- ^ Gussenhoven, Carlos (1992), „Dutch”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (2): 45, doi:10.1017/S002510030000459X
- ^ Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 53, doi:10.1017/S0025100300004618
- ^ Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Illustrations of the IPA:French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874
- ^ Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 255, doi:10.1017/S0025100306002659
- ^ Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117, doi:10.1017/S0025100304001628
- ^ Okada, Hideo (1991), „Phonetic Representation:Japanese”, Journal of the International Phonetic Association, 21 (2): 94, doi:10.1017/S002510030000445X
- ^ Jassem, Wiktor (2003), „Polish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 103, doi:10.1017/S0025100303001191
- ^ Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223
- ^ Padgett, Jaye (2003), „Contrast and Post-Velar Fronting in Russian”, Natural Language & Linguistic Theory, 21 (1): 42, doi:10.1023/A:1021879906505
- ^ Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 255, doi:10.1017/S0025100303001373
