Пређи на садржај

Звучни двоуснени плозив

С Википедије, слободне енциклопедије

Звучни билабијални плозив је сугласник, који се користи у неким говорним језицима. Симбол у Међународном фонетском алфабету који представља овај звук је b.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Карактеристике звучног билабијалног плозива:

Језик Реч ИПА Значење Напомене
Арапски Standard[1] كتب [ˈkatabɐ] 'он је написао' Погледајте арапску фонологију
Холандски[2] boer [buːr] 'пољопривредник' Погледајте низоземску фонологију
Енглески aback [əˈbæk] 'назад' Погледајте енглеску фонологију
Каталонски[3] blau [blaw] 'плава' Погледајте каталонску фонологију
Чешки bota [bota] 'чизма' Погледајте чешку фонологију
Француски[4] boue [bu] 'блато' Погледајте француску фонологију
Грузински[5] ავშვი [ˈbavʃvi] 'дете'
Немачки Bub [buːp] 'дечак' Погледајте немачку фонологију
Грчки μπόχα [ˈbo̞xa] 'смрдит' Погледајте савремену грчку фонологију
Хинди बाल / bāl [bɑl] 'длака' Погледајте хинди-урду фонологију
Мађарски baba [bɒbɒ] 'беба' Погледајте мађарску фонологију
Италијански[6] bile [ˈbile] 'бијес' Погледајте италијанску фонологију
Јапански[7] / ban [baɴ] 'нечији ред' Погледајте јапанску фонологију
Корејски 바보 / jibung [paːbo] 'будала' Погледајте корејску фонологију
Норвешки bål [ˈbɔːl] 'ватра' Погледајте норвешку фонологију
Пирахашки pibaóí [pìbàóí] 'родитељ'
Пољски[8] bas [bas] 'бас' Погледајте пољску фонологију
Португалски[9] bato [ˈbatu] 'ја ударим' Погледајте португалску фонологију
Руски[10] рыба 'риба' Разликује се од палатализоване верзије. Погледајте руску фонологију
Шпански[11] invertir [ĩmbe̞ɾˈtiɾ] 'улагати' Погледајте шпанску фонологију
Шведски bra [ˈbrɑː] 'добар' Погледајте шведску фонологију
Турски bulut [ˈbulut̪] 'облак' Погледајте турску фонологију

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ {Thelwall, Robin (1990), „Illustrations of the IPA: Arabic”, Journal of the International Phonetic Association, 20 (2): 37, doi:10.1017/S0025100300004266 
  2. ^ Gussenhoven, Carlos (1992), „Dutch”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (2): 45, doi:10.1017/S002510030000459X 
  3. ^ Carbonell, Joan F.; Llisterri, Joaquim (1992), „Catalan”, Journal of the International Phonetic Association, 22 (1–2): 53, doi:10.1017/S0025100300004618 
  4. ^ Fougeron, Cecile; Smith, Caroline L (1993), „Illustrations of the IPA:French”, Journal of the International Phonetic Association, 23 (2): 73, doi:10.1017/S0025100300004874 
  5. ^ Shosted, Ryan K.; Vakhtang, Chikovani (2006), „Standard Georgian”, Journal of the International Phonetic Association, 36 (2): 255, doi:10.1017/S0025100306002659 
  6. ^ Rogers, Derek; d'Arcangeli, Luciana (2004), „Italian”, Journal of the International Phonetic Association, 34 (1): 117, doi:10.1017/S0025100304001628 
  7. ^ Okada, Hideo (1991), „Phonetic Representation:Japanese”, Journal of the International Phonetic Association, 21 (2): 94, doi:10.1017/S002510030000445X 
  8. ^ Jassem, Wiktor (2003), „Polish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (1): 103, doi:10.1017/S0025100303001191 
  9. ^ Cruz-Ferreira, Madalena (1995), „European Portuguese”, Journal of the International Phonetic Association, 25 (2): 91, doi:10.1017/S0025100300005223 
  10. ^ Padgett, Jaye (2003), „Contrast and Post-Velar Fronting in Russian”, Natural Language & Linguistic Theory, 21 (1): 42, doi:10.1023/A:1021879906505 
  11. ^ Martínez-Celdrán, Eugenio; Fernández-Planas, Ana Ma.; Carrera-Sabaté, Josefina (2003), „Castilian Spanish”, Journal of the International Phonetic Association, 33 (2): 255, doi:10.1017/S0025100303001373