Зграда Аграрне банке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аграрна банка, Београд
Agrarna banka.jpg
Зграда Аграрне банке
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари Град
Држава Србија
Време настанка19321934
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда.

Зграда Аграрне банке се налази на углу Трга Николе Пашића и Влајковићеве улице, на територији општине Стари Град, у Београду, има статус споменика културе.[1] Изграђена је према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића.

Историја[уреди]

Управни одбор Привилеговане аграрне банке расписао је конкурс за нову, репрезентативну зграду банке крајем 1930. године,[2] а сама зграда сазидана је између 1932. и 1934. године као једна од последњих банкарских палата Београда између два светска рата, којима је репрезентована политичка и економска снага државе. Браћа Крстић су на конкурсу освојили трећу награду, али је ипак донета одлука да се изградња повери њима, уз измену првобитне концепције фасаде.[3]

Након Другог светског рата у згради Агране банке се налазило седиште Централног комитета Комунистичке партије Југославије, односно Савеза комуниста Југославије све до пресељења у Палату на Новом Београду, 1965. године. Од 1960. године у згради је почео „привремено” да ради Музеј Револуције народа и народности Југославије, који је у овој згради остао све до свог утапања у новоосновани Музеј историје Југославије, 1996. године. У саставу Музеја историје Југославије зграда је остала до 2006. године када се у њу уселио Историјски музеј Србије.

Архитектура[уреди]

Конципирана је као репрезентативни пословни објекат са угаоном, заобљеном фасадом и монументалном улазном партијом. Својим архитектонским карактеристикама грађевина спада у групу грађевина на којима су аутори остварили компоромис између академског и модернистичког схватања архитектуре и може се сматрати ремек-делом српског ар декоа.[2] Троделна подела фасаде, оживљене низом јонских стубова у приземној зони и карактеристичним кровним венцем, дала је академско обележје спољном изгледу зграде, док композиција целине и функционално решење основе одражавају опредељење аутора за модернистичку концепцију архитектуре. Дело је браће Петра и Бранка Крстића, који су овим пројектом дали значајан допринос формирању изгледа централне зоне Београда[4] и спада у њихова најзначајнија остварења. Конструкција зграде је у армиранобетонском бондруку, а фасада је обложена беловодским пешчаром.

После Другог светског рата, зграда је претрпела извесне измене и надзидана је према пројекту браће Крстић.

У згради се данас налази Историјски музеј Србије.

Скулптура[уреди]

Аутор скулптура и бројних рељефа у степенишном холу Аграрне банке је вајар Лојзе Долинар, а главни портал и гитере у колонади израдио је Миленко Ђорђевић.[3]

Галерија[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
  2. 2,0 2,1 М. Просен, Палата Привилеговане аграрне банке у Београду, Наслеђе 15, Београд, 2014
  3. 3,0 3,1 М. Ђурђевић, Петар и Бранко Крстић, Београд, 1996.
  4. ^ „Споменици културе у Београду”. Архивирано из оригинала на датум 09. 07. 2012. Приступљено 09. 07. 2012. 

Спољашње везе[уреди]