Зграда Полугимназије у Шапцу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зграда Полугимназије у Шапцу
Зграда старе Гимназије (Зграда музеја), Шабац.jpeg
Зграда Полугимназије (Зграда музеја), Шабац
Опште информације
Место Шабац
Општина Шабац
Држава  Србија
Врста споменика Зграда
Време настанка 1857.
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт
Шабачки музеј, детаљ

Зграда полугимназије у Шапцу је подигнута 1857. године у центру града са улазом из једне од главних градских улица. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Историјат[уреди]

зграда између два светска рата

Иако је гимназија у Шапцу основана 1837. године, где се настава одржавала по приватним кућама, у Јевремовом конаку, у кући Кузмана Лазаревића тек куповином плацева преко пута Владичанског двора (данас Библиотеке шабачке), кренуло се у изградњу зграде. Посао за изградњу је добио Шапчанин, Karel Ščasni. Зграда Полугимназије отворена је 8. новембра 1857, а освештана је два дана касније, док се прво школско звоно огласило 11. новембра 1857. У зградама школе су боравиле аустроугарска војска за време Првог светског рата, и немачка војска током Другог светског рата при чему су више пута демолиране и пљачкане. Током наредних година вршене су разне поправке и проширења, да би се 1954. године приземни део уступио Градском музеју, који добија целу зграду на располагање 1961. године.

Зграда је 1955. године, као посебан примерак градске архитектуре и ради културно-просветне мисије коју је имала Шабачка гимназија, проглашена спомеником културе од великог значаја и стављена под заштиту државе.[1]

Опис[уреди]

Лоцирана на регулационој линији две улице зграда је постављена као слободностојећи објекат са видљивим и подједнако третираним свим фасадама. То је први по плану изведен школски објекат у тадашњој Србији. Реализован је средином 19. века, под утицајима западноевропске архитектуре која полако у то време продире у наше крајеве. Зграда има правоугаону основу са симетрично решеном главном фасадом из Масарикове улице на којој доминира средишњи ризалит са централно постављеним лучно засведеним улазом. Спратни објекат има у вертикалној оси поређане лучне прозорске отворе са плитком пластичном декорацијом. У врху је кровни венац богато декорисан геометријском профилацијом.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Зграда гимназије”. Архивирано из оригинала на датум 23. 10. 2013. Приступљено 22. 10. 2013. 

Спољашње везе[уреди]