Зграда трговца Стаменковића

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда трговца Стаменковића
Зграда трговца Стаменковића
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1907.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Зграда трговца Стаменковића се налази у Београду, у Улици краља Петра 41 и има статус споменика културе[1]. Зграда трговца Стаменковића подигнута је 1907. године према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића. На згради је остварен спој академске концепције и сецесијске декорације, тако да се убраја у групу стамбених објеката грађених до Првог светског рата у Београду. [2]

Историја[уреди | уреди извор]

Улица краља Петра била је средином 19. века главна трговачка улица у Београду[3], тако да је за све београдске трговце била ствар престижа да управо у овој градској улици имају свој дућан, односно пословни простор. На месту на коме је изграђена ова зграда претходно се деценијама налазио дућан и породична кућа Стаменковића. Стаменко Јовановић био је трговац кожом који је у Београд дошао средином 19. века и имао је радњу на том месту. Кућа и радња Стаменка Јовановића срушени су у бомбардовању Београда 1862. године. Неколико месеци касније, Стаменко Јовановић умире, а наслеђује га син Димитрије Стаменковић, који ће с мајком Анастасијом живети у скромној кући изграђеној на месту породичне куће срушене у бомбардовању. Стаменковић ће по преузимању породичне фирме знатно унапредити трговину и временом постати један од најбогатијих Срба свог времена, али ће и даље живети у скромној породичној кући, све до мајчине смрти 1894. године. Крајем 1880-их, Димитрије Стаменковић трговину препушта брату Светозару. И Димитрије и Светозар Стаменковић умиру 1899, у размаку од месец дана. Како Димитрије Стаменковић није имао деце, фирму Браћа Стаменковић, али и породичну кућу у Улици краља Петра, тада наслеђују Светозарови синови Ђорђе и Димитрије. Они убрзо одлучују да на месту старе породичне куће подигну велелепну зграду, при чему су у приземљу предвидели локале, а на спратовима простор за становање, што је и данас актуелна подела.

Архитектура[уреди | уреди извор]

Зграда трговца Стаменковића спада у групу стамбених објеката, који су изграђени у Београду пре Првог светског рата, на којима је остварен спој академске концепције и сецесијске декорације[4][5]. Тада је у Београду био популаран стил бечке и минхенске сецесије – систем нове декорације засноване претежно на мотиву флоралног порекла. Тако су главе и венци урађени од штука и теракоте, преплети и геометризовани орнаменти, нашли своје место на фасадама. Овај стил је био посебно близак управо трговцима, банкарима и предузетницима, као и архитектама који су се заситили академизма, те у мањој или већој мери осваја београдске фасаде и даје подрстрек модернизацији њехове архитектуре.

У исто време појавио се код нас и нови грађевински материјал, армирани бетон, којим су архитекте Никола Несторовић и Андра Стевановић експериментисали и пре куће са зеленим плочицама[6].

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Зграда трговца Стаменковића. Завод за Заштиту споменика културе града Београда.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  2. ^ Сецесија у Београду
  3. ^ Богуновић, С.Г. (2005). Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века (том Ι изд.). Улица Краља Петра(Зерек) Београд. 
  4. ^ Кадијевић, А. (2004). Два тока српског Ар нувоа: интернационални и национални (Наслеђе бр. V изд.). Београд. 
  5. ^ Ђурић Замоло, Д. (1981). Градитељи Београда 1815-1914. Београд. 
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 26. 08. 2014. г. Приступљено 3. 2. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]