Зграда „Бела мачка”

Координате: 43° 09′ 52″ С; 22° 35′ 30″ И / 43.16438° С; 22.59167° И / 43.16438; 22.59167
С Википедије, слободне енциклопедије
43° 09′ 52″ С; 22° 35′ 30″ И / 43.16438° С; 22.59167° И / 43.16438; 22.59167
Зграда „Бела Мачка“
Фотографисано 2019. године
Опште информације
МестоПирот
Држава Србија
Врста споменикаСпоменик културе
Време настанкаСредина 19. века
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Ниш
zzsknis.rs

Зграда Бела Мачка представља назив за три објекта на углу улица Браће Даскаловића и Милорада Манчића у Пироту. Бела Мачка носи статус споменика културе од великог значаја.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Назив је настао по надимку првог власника, богатог пиротског трговца Манојла Панајотовића Беле Мачке, и приписан је најистакнутијој згради. Објекат је подигнут још 1859. године, на шта указује урезана година на квадратној опеци у поду једне од просторија. Казивање о њеном настанку 1848. могло би се односити на једну од друге две зграде у дворишту. По једној причи, изградња куће условљена је пружањем гостопримства турским беговима на њиховом пропутовању кроз Пирот, што се може узети као доказ њеног репрезентативног карактера и улоге конака као гостинске куће.[1]

Изглед зграде[уреди | уреди извор]

Зграда је подигнута са плитко укопаним зиданим подрумом у приземљу и испуштеним спратним делом који формира накнадно преграђен и затворен трем готово са три стране подрума. Простор спрата са угаоним чардаком, накнадно затвореним стакленим окнима, преко којег је остварена веза са приземљем, решен је средишњом просторијом у којој је зидано огњиште, која дели гостинску и собу са иконлуком с једне стране од три просторије с друге, међу којима је највећа са засебним улазом из чардака. Као и у другим градским кућама дрвени елементи и детаљи ентеријера богато су заступљени и лепо резбарени и обрађени. У ентеријеру су постојале фреско декорације, које су касније прекречене. Поред ове главне зграде која је била подељена на седам просторија, у дворишту су се налазили помоћни објекти: приземна зграда са магазама и дућаном, амбар за житарице и још један објекат са подрумом.[1][2]

Услед вишедеценијске небриге, комплекс је дуго био у катастрофалном стању, представљајући тиме непосредну опасност за околину и пролазнике. Уз претходну сагласност надлежних из Завода за заштиту споменика културе у Нишу, „Бела мачка” дефинитивно је порушена 2021. године. Према наводима представника ове установе, припремљен је пројекат који предвиђа потпуну ревитализацију комплекса. Реконструисане зграде осликаваће староварошку архитектуру Пирота 19. века, а у њима ће простор наћи и музеј ћилимарстава, радионица за ткање ћилима и галерија.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]