Здравко Кривокапић

С Википедије, слободне енциклопедије
Здравко Кривокапић
Zdravko Krivokapić, June 2021.jpg
Предсједник Владе Црне Горе др Здравко Кривокапић, јун 2021. године
Биографија
Датум рођења(1958-09-02)2. септембар 1958.(63 год.)
Мјесто рођењаНикшић,  НР Црна Гора
 ФНР Југославија
Држављанство Црна Гора
РелигијаПравославац
СупружникЈасминка Кривокапић
Дјеца5
УниверзитетУниверзитет Црне Горе
Универзитет у Београду
Политичка
странка
Независни политичар
ПотписZdravko Krivokapić signature vectorized.svg
Тренутна функција
Функцију обавља од 4. децембра 2020.
ПретходникДушко Марковић

Coat of arms of Montenegro (seal).svg
Печатни грб Црне Горе

Здравко Кривокапић (Никшић, 2. септембар 1958) је црногорски независни политичар, предсједник владе Црне Горе и професор машинског инжењерства на Универзитетy Црне Горе и Источног Сарајева.

Један је од оснивача невладине организације под називом „Не дамо Црну Гору“, организације коју су основали црногорски професори и интелектуалци у знак подршке Митрополији Црногорско-Приморској након контроверзног закона о слободи вјероисповести који је усмjерен против Митрополије и Српске Православне Цркве.

На парламентарним изборима 2020. године је био носилац изборне листе коалиције За будућност Црне Горе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је 2. септембра 1958. године у Братству Кривокапићa у Никшићу,у време некадашње државе ФНР Југославије.[1]

Дипломирао је 1981. године на Машинском факултету Универзитета Црне Горе, одсек за производно инжењерство, као најбољи студент своје генерације. Постдипломске студије уписао је 1983. године из области производног инжењерства на Машинском факултету Универзитета у Београду.

Магистарски рад под називом "Планирање и управљање залихама резервних делова" одбранио је 1989. године. Докторирао је 1993. године на Машинском факултету у Подгорици. Тема дисертације названа је "Допринос аутоматском пројектовању технолошког процеса сечења помоћу стручног система".[2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Праксу је обављао у жељезари "Борис Кидрич" у Никшићу 1982. године. За асистента приправника изабран је на Одељењу за производно инжењерство Машинског факултета у Подгорици 1983. године. За доцента изабран 1994. За ванредног професора на Универзитету Црне Горе изабран је 1999. године, а за редовног професора 2004. године, када је изабран на предметима Информатика и Систем управљања квалитетом.[2]

Влада Игора Лукшића га је 2007. до 2016. године именовала за предсједника Управног одбора Акредитационог тијела Црне Горе.[3][4]

Председник је организаторског и члан програмског одбора Конференције SQM и ICQME Међународне Конференције. Уредник је Међународног часописа за истраживање квалитета, индексираног у бази SCOPUS, који излази од 2007. године. Члан је програмског одбора четири часописа и 13 међународних конференција.[2]

У склопу својих научних истраживања објавио је више од 250 радова у међународним часописима, домаћим часописима, међународним конференцијама и домаћим конференцијама. Аутор је 16 књига и уџбеника.[1]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Кривокапић је био дио антикорупцијских протеста 2019. и протеста закона о вјероисповести 2020. године. Одлучио је да уђе у политички живот Црне Горе средином 2020. године, у јеку политичке кризе у Црној Гори, и отвореног сукоба Српске православне цркве у Црној Гори и црногорске владе коју води Демократска Партија Социјалиста, након усвајања спорног закона о статусу вјерских заједница у Црној Гори, подржавајући црквене протесте, литије и права Српске православне цркве (СПЦ). Изабран је за првог предсједника невладине организације "Не дамо Црну Гору" коју су основали црногорски професори и интелектуалци као подршку СПЦ. У кратком периоду организација је организовала јавне догађаје на којима су учествовали владика Јоаникије (Мићовић) и ректор Цетињске богословије Гојко Перовић.[5]

Здравко Кривокапић − „За будућност Црне Горе”, 31.августа 2020. године

Демократски фронт, Народни покрет и Социјалистичка народна партија 1. августа 2020. договорили су се да ће формирати предизборни опозициони савез под називом За будућност Црне Горе, као и неки други десно оријентисани ванпарламентарни субјекти. Кривокапић ће предводити заједничку изборну листу за парламентарне изборе у августу 2020.[6][5][7] Истог дана, Кривокапић је поднео оставку на место извршног директора НВО „Не дамо Црну Гору” јер ће бити на челу опозиционе листе.[8] Кривокапић је рекао да је особа која је највише утицала на њега да уђе у политику црногорски бизнисмен Дака Давидовић, вођа Народног покрета, који је преживео покушај атентата када је на њега пуцано из снајпера у децембру 2019. у Београду док се налазио на састанку са Владиком Јоаникијем.[9][10] Дана 24. јула 2020., након митинга опозиције, поднесена је кривична пријава против Кривокапића и пет свештеника СПЦ због „постојања основане сумње да су починили кривично дело непоступање по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести."[11] Кривокапић је такође слао писма страним амбасадорима у Црној Гори, а у свом обраћању амбасадорима рекао је да коалиција жели да скрене пажњу амбасадора на случај драстичних кршења људских права, "за који верујемо да може представљати бити забрињавајући увод у предстојећу злоупотребу припадника Министарства унутрашњих послова у циљу ескалације политичке кризе и застрашивања становништва у сусрет предстојећим изборима."[12] Оцењен је за најпопуларнијег политичара у Црног Гори пред изборе 2020. године.[13]

Избори 2020. имали су највећи одзив бирача икада забележен у Црној Гори, од 75,90%. Убрзо након затварања биралишта, пре објављивања коначних резултата, Кривокапић је најавио победу коалиције наводећи да се "слобода догодила у Црној Гори".[14] У свом говору је изјавио да неће бити реваншизма, а такође је понудио странкама националних мањина да уђу у нову владу.[15]Коалиција је освојила 32,55% гласова или 27 места у парламенту.[16] Ово је први пут да је ДПС изгубио већину у парламенту. У интервјуу за Спутњик, рекао је да ће нова влада побољшати односе са Србијом и Русијом.[17]

Предсједник Владе Црне Горе[уреди | уреди извор]

Дана 4. децембра 2020. године, Скупштина Црне Горе га је изабрала за предсједника Владе Црне Горе.[18] За његов избор гласао је 41 посланик од укупно 81, а подршку је имао од посланика коалиције За будућност Црне Горе (Демократски фронт - НСД, ДНП, ПЗП, Социјалистичка народна партија, Радничка партија и самостални посланик Марко Милачића), коалиције Мир је наша нација (Демократска Црна Гора, Демос) и Грађанског покрета УРА.

Парламентарна криза[уреди | уреди извор]

На седници Скупштине Црне Горе, одржаној 16. јуна 2021. године, на којој се расправљало о смени министра правде, људских и мањинских права Владимира Лепосавића, као и о усвајању Резолуције о геноциду у Сребреници, Кривокапић је ушао у оштар вербални сукоб са посланицима парламентарне већине, пре свега из посланичког клуба Демократског фронта (НСД, ДНП, ПЗП) и Социјалистичке народне партије, рекавши да у Скупштини влада неморал и политичко лицемерје, чиме је изазвао негодовање посланика и одмах напустио пленарну салу. Потом се за реч јавио посланик Миодраг Лекић и саопштио да Кривокапић више нема његову подршку на месту предсједника Владе.[19]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Са супругом Јасминком,[4] која је такође просветни радник, има велику породицу, петоро деце и двоје унучади. Троје деце је магистрирало, а најстарија ћерка је докторирала. Од два најмлађа сина, један је студент, а други средњошколац.[20] Његове две ћерке живе и раде у Београду, а 29. јуна 2021. године су изјавиле како напуштају Србију, наводећи да се због "хајке која је покренута у београдским таблоидима" не осећају безбедно.[21]

На референдуму о независности 2006. године је гласао за останак Црне Горе у Државној заједници Србије и Црне Горе.[22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Nedeljnik.rs (2020-08-01). „Ko je Zdravko Krivokapić, čovek koji će "izaći na crtu" Đukanovićevom DPS-u”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-01. 
  2. ^ а б в Gore, Univerzitet Crne. „Univerzitet Crne Gore - O Univerzitetu”. UCG - Univerzitet Crne Gore (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-01. 
  3. ^ „Zdravko Krivokapić funkcioner u Vladi Mila Đukanovića”. 
  4. ^ а б „Biografija Predsjednika”. predsjednik.gov.me. Архивирано из оригинала на датум 26. 01. 2021. Приступљено 2021-02-06. 
  5. ^ а б „Dogovorili se DF, SNP, Narodni pokret, Prava Crna Gora i ostali: Krivokapić nosilac liste”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-02. 
  6. ^ „SKLOPLJEN VELIKI OPOZICIONI SAVEZ U CRNOJ GORI: Profesor Zdravko Krivokapić nosilac liste”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-08-02. 
  7. ^ „Litije dobile politički profil: Zdravko Krivokapić na čelu koalicije DF-a, SNP-a, Prave Crne Gore i Narodnog pokreta!”. Borba (на језику: бошњачки). Приступљено 2020-08-02. 
  8. ^ „Krivokapić podnio ostavku na mjesto izvršnog direktora NVO, jer ide na čelo opozicione liste”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-02. 
  9. ^ „Krivokapić: Sad je dara prevršila mjeru, udarili su nam na dostojanstvo”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  10. ^ A, A. Ž. „CRNOGORSKI BIZNISMEN UPUCAN U BEOGRADU Miodrag Daka Davidović ranjen iz SNAJPERA dok je bio sa vladikom Joanikijem (VIDEO)”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  11. ^ „Krivične prijave protiv Zdravka Krivokapića i pet sveštenika SPC”. Glas javnosti (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  12. ^ „Krivokapić pisao ambasadorima: Traži se izgovor za uvođenje vanrednog stanja i odlaganje izbora”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  13. ^ „Ko dobija, ko gubi i ko je kome za petama? VIDEO”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-08-28. 
  14. ^ Nedeljnik.rs (2020-08-30). „Zdravko Krivokapić, nosilac najjače opozicione liste: U Crnoj Gori se desila sloboda. Pružamo svima ruku pomirenja, nudimo nacionalnim strankama da priđu pobedniku”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-31. 
  15. ^ „Krivokapić: Desila se sloboda, pružamo ruku pomirenja”. Politika Online. Приступљено 2020-08-31. 
  16. ^ „Rezultati DIK-a na 100 odsto prebrojanih glasova: DPS 35.06, "Za budućnost Crne Gore" 32.55 odsto glasova”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2020-08-31. 
  17. ^ Србија, Наташа Милосављевић Sputnik. „Кривокапић: Спреман сам да формирам нову владу Црне Горе – мењамо став према Србији и Русији /видео/”. rs.sputniknews.com (на језику: српски). Приступљено 2020-08-31. 
  18. ^ „Изабрана 42. Влада Црне Горе”. ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ. Приступљено 2020-12-05. 
  19. ^ „Sukob u Skupštini CG, Krivokapić: Ovde vlada nemoral”. Nova S. 16. jun 2021. 
  20. ^ „GOSPODIN DŽOKER Neočekivana sila ruši sve pred sobom, pa i MILA | Svet | Direktno”. direktno.rs. Приступљено 2020-08-31. 
  21. ^ „Ćerke premijera Crne Gore se zbog hajke tabloida ne osećaju bezbedno u Srbiji”. N1 (на језику: српски). 2021-06-29. Приступљено 2021-06-30. 
  22. ^ „Krivokapić: Glasao sam za zajedničku državu, prvi ću se boriti da Crna Gora ostane nezavisna”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-01-28.