Здрав град
Здрав град је термин који се користи у јавном здравству и урбаном дизајну да би се нагласио утицај политике на здравље људи. То је град који се континуирано унапређује на физичком и социјалном нивоу све док се не достигну еколошки и патолошки услови који успостављају прихватљиву стопу морбидитета за становништво.[1] Његов савремени облик потиче од иницијативе Светске здравствене организације (СЗО) о здравим градовима и селима из 1986. године, али има историју која датира још од средине 19. века.[2] Термин је развијен у сарадњи са Европском унијом, али је брзо постао интернационалан као начин успостављања здраве јавне политике на локалном нивоу кроз промоцију здравља.[3] Наглашава вишедимензионалност здравља као што је наведено у уставу СЗО и, недавно, у Отавској повељи за промоцију здравља.[4] Алтернативни термин је Здраве заједнице или Municipios saludables у деловима Латинске Америке.
Приступи[уреди | уреди извор]
Многе јурисдикције које имају програме здраве заједнице и градови могу се пријавити да постану „Здрав град“ који је одредила СЗО. СЗО дефинише Здрав град као:[5]
„Град који континуирано ствара и унапређује физичке и друштвене животне средине и проширује оне ресурсе заједнице који омогућавају људима да се међусобно подржавају у обављању свих животних функција и у развоју до свог максималног потенцијала.
Мерење потребних индекса, успостављање стандарда и утврђивање утицаја сваке компоненте на здравље је тешко. У неким регионима као што је Европа, процена утицаја на здравље је обавезан део развоја јавне политике.[6][7]
Постоје многе мреже здравих градова, у Европи[8] и међународно, као што је Алијанса за здраве градове. Кључна карактеристика је обезбеђивање да се друштвене детерминанте здравља узму у обзир у урбаном дизајну и урбаном управљању. На пример, „урбанизација и здравље“ је била тема Светског дана здравља 2010. године.[9] Једно средство у развоју здравих градова је друштвено предузетништво.[10]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Caves 2004, стр. 336
- ^ Niyi Awofeso. The Healthy Cities approach — reflections on a framework for improving global health. Bull World Health Organ 2003; 81(3).
- ^ O'Neill M, Simard P. Choosing indicators to evaluate Healthy Cities projects: a political task? Health Promotion International 2006; 21(2): 145-152.
- ^ World Health Organization.Healthy Cities and urban governance. Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2009) Copenhagen: WHO Europe.
- ^ World Health Organization. Health Promotion Glossary 1998.
- ^ WHO Europe. Health impact assessment methods and strategies. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јануар 2010)
- ^ Erica Ison. The introduction of health impact assessment in the WHO European Healthy Cities Network. Health Promotion International 2009; 24(Supplement 1):i64-i71.
- ^ WHO Europe. WHO European Healthy Cities Network. Архивирано 2013-05-21 на сајту Wayback Machine
- ^ World Health Organization.World Health Day 2010. Архивирано 2010-04-07 на сајту Wayback Machine
- ^ Evelyne de Leeuw. Healthy Cities: urban social entrepreneurship for health. Health Promotion International 1999; 14(3): 261-270.
Литература[уреди | уреди извор]
- Caves, R. W. (2004). Encyclopedia of the City. Routledge. стр. 336.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
- Kenzer M. Healthy cities: a guide to the literature. Архивирано 2006-05-29 на сајту Wayback Machine Environment and Urbanization, 11(1), April 1999.
- Boonekamp GMM et al. Healthy Cities Evaluation: the co-ordinators perspective. Health Promotion International 14(2): 103, 1999.
- Special Supplement on European Healthy Cities. Health Promotion International, Volume 24, Supplement 1, November 2009.
- J Ashton, P Grey, K Barnard. Healthy cities — WHO's New Public Health initiative. Health Promotion International, 1(3): 319-324, 1986.
- Mah, David; Asensio-Villoria, Leire (2016). Lifestyled, Health and Places. Berlin, Germany: Jovis Verlag. ISBN 978-3-86859-422-5.