Зекеријах Ђезић
| Зекеријах Ђезић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 14. новембар 1937. |
| Место рођења | Бијељина, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 17. октобар 2002. (64 год.) |
| Место смрти | Сарајево, Босна и Херцеговина |
| Музички рад | |
| Активни период | 1965—2002 |
| Жанр | севдалинка народна музика |
| Издавачка кућа | Београд диск, ПГП РТБ, Југотон |
Зекеријах Ђезић (Јања, Бијељина, 14. новембар 1937 — Сарајево, 17. октобар 2002) био је босанскохерцеговачки и југословенски певач народне музике.
Каријера[уреди | уреди извор]
Након основног и средњег образовања, студирао је на вишој Педагошкој школи у Тузли, а музичко образовање стицао код професора Стојана Несторовића. Затим је уписао Педагошку академију у Сарајеву - Одсек југословенска књижевност и енглески језик. Након завршетка студија, запослио се као професионални спикер на Радио Тузли, а након тога на Радио и ТВ Сарајево.[1]
Познати бијељински писац и новинар, Јусуф Трбић, најбоље га описује: „Необично лијеп, достојанственог држања и господског гласа, запјевао је у чувеној љетној кафани у Градском парку, и одмах постао локална звијезда. Његов дубоки, сугестивни глас обиљежио је многе радио и телевизијске емисије. Али много већу популарност је стекао пјевањем, мада је и ту, као и у животу, био крајње скроман и ненаметљив”.[2]
Широку популарност је стекао као интерпретатор босанске лирске песме - севдалинке.[3] Његове интерпретације сачуване су у архиву Радио-Сарајева. Ђезићеву прву грамофонску плочу са песмом Босно моја лијепих планина објавио је Југотон 1965. године. Осим интерпретације севдалинки, Ђезић се афирмисао и као аутор музике и текста за песму Разбоље се шимшир лист. И да ништа друго није компоновао и написао, то би било довољно да остане записан у музичкој историји.
Постхумно му је додељена награда Даворин 2003 за афирмацију оригиналне босанскохерцеговачке музике.[1]
Преминуо је 18. октобра 2002. године, у Сарајеву.[3]
Фестивали[уреди | уреди извор]
- 1966. Београдски сабор - Бехар паде
- 1967. Илиџа - Аземина (алтернација са Заимом Имамовићем), прва награда стручног жирија и награда за текст од стране жирија редакције Ослобођења
- 1967. Јесен '67 - Шта учини невјернице
- 1968. Илиџа - Ти припадаш другом, прва награда публике
- 1968. Илиџа - У срцу те носим, друга награда стручног жирија
- 1970. Илиџа - Зашто ме остављаш
- 1972. Илиџа - Од Сарајки љепших жена нема
- 1972. Београдски сабор - Друже стари
- 1973. Београдски сабор - Дођи пјесмо моја
- 1982. Илиџа - Тихо, тихо / Сарајево град, прва награда стручног жирија
- 1985. Фестивал народне музике, Сарајево - Мала моја са Бјелава
- 1987. Илиџа - Да сам сјајна мјесечина (Вече посвећено композитору Јози Пенави)
- 1988. Илиџа - Гонџе ружо
- 1988. Вогошћа, Сарајево - Љубомора
- 1990. Вогошћа, Сарајево - Ко ли ми те љуби љепотице
- 1990. Вогошћа, Сарајево - Разбоље се шимшир лист (Гост ревијалног дела фестивала)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Zekerijah Đezić”. sevdalinka.info. Приступљено 26. 7. 2020.
- ^ „Zekerijah Đezić: Otišao je skroman i nenametljiv”. nap.ba. 17. 10. 2018.
- ^ а б „Zekerijah Đezić (1937-2002)”. ljubusaci.com. 12. 11. 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Зекеријах Ђезић на сајту Дискогс
