Зелена салата

Зелена салата
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Magnoliophyta
Класа:	Magnoliopsida
Ред:	Asterales
Породица:	Asteraceae
Род:	Lactuca
Биномно име
Lactuca sativa L.

Зелена салата (салата) је једногодишња зељаста, дикотиледона биљка из фамилије главочика (Asteraceae) код које се за исхрану користе листови и главице.

Салата (lactuca sativa O.) иде међу најстарије културе. Гајили су је и веома ценили још древни народи у области Средоземља, много векова пре нове ере. У данашње време то је веома раширено и врло популарно салатно поврће, нараочито у земљама са свежијом климом. Код нас се гаји у свим крајевима, готово у сваком врту, као и на већим површинама за снабдевање пијаца.

Ботаничке особине

Салата

Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија	55 kJ (13 kcal)
Угљени хидрати	2,23 g
Шећери	0,94
Прехрамбена влакна	1,1 g
Масти	0,22 g
Протеини	1,35 g
Витамини
Витамин А екв. бета-каротен лутеин зеаксантин	(21%) 166 μg (18%) 1.987 μg 1223 μg
Тиамин (Б1)	(5%) 0,057 mg
Рибофлавин (Б2)	(5%) 0,062 mg
Витамин Б5	(3%) 0,15 mg
Витамин Б6	(6%) 0,082 mg
Фолат (Б9)	(18%) 73 μg
Витамин Ц	(4%) 3,7 mg
Витамин Е	(1%) 0,18 mg
Витамин К	(97%) 102,3 μg
Минерали
Калцијум	(4%) 35 mg
Гвожђе	(10%) 1,24 mg
Магнезијум	(4%) 13 mg
Манган	(9%) 0,179 mg
Фосфор	(5%) 33 mg
Калијум	(5%) 238 mg
Натријум	(0%) 5 mg
Цинк	(2%) 0,2 mg
Остали конституенти
Вода	95,63 g
Веза на УСДА податке
Јединице μg = микрограми • mg = милиграми IU = интернационалне јединице
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA

Салата у цвету

Салата је у блиском сродству са дивљом салатом која расте као коров и у балканским крајевима. Салата брзо расте и најпре развије лисну розету. У главичасте и римске салате унутрашњи листови обарзују мање или више чврсту главицу, величина, изглед и друге морфолошке одлике листова и целе биљке представљају карактеристична сортна обележја.

Цветоносно стабло израста до висине 1,5 м, у горњем делу се метличасто разгранава и образује главичасте цвасти са по 20-ак жућкастих цветова. Семе је ситно, сивкасто или мркоцрно, ланцетасто и ребрасто.

Услови успевања

Салата најбоље успева на релативно ниским температурама. Зато су у балканским крајевима претежно гаји рано у пролеће и у јесен. Оптималана темература успевања је око 15 степени Целизијуса, расте и на 5 степени Целзијуса. Младе биљке неких сорта успешно издрже јаке зиме. Високе температуре и суво време изазивају превремено исцветавање. Умерена и стална влага у земљишту значајан је услов за гајење салате. При прекомерној влази образује бујне али шупљикасте главице и биљке најзад угину.

Површинска припрема земљишта

Почетком марта, чим дозволе временске прилике, улазак машина у њиву, треба извршити површинску припрему земљишта. Уколико је основна обрада добро иведена и у току зиме је било доста мразева, довољно је да се изведе једно дрљање са бранањем, или култивирање лаким култиватором.

Садња расада

Време садње: за пролећну потрошњу у току марта и почетком априла, почетком септембра за јесењу и почетком октобра за зимску. Размак између расада је 20-30 цм. Начин садње: пресађивање може бити ручно и машинско. Без обзира на који се расад сади биљка се не сме постављати дубље него што је била у леји.

Ђубрење

Слабо развијен и плитак коренов систем у салате изискује лако достпне храниве материје. Нарочито је значајна обилна исхрана |азотом. Најбољи резултати се постижу применом стајњака у комбинацији са минералним ђубривима. Стајњак се заорава у јесен, а минерална ђубрива растурају при припреми земљишта за сетву, односно расађивање.

Берба салате

Салата се бере ручно, пробирно, како која главица стиже у технолошку зрелост. Беру се лепо формиране главице или розете. Не сме се чекати да почну да прорасатју, јер су тада слабијег квалитета.

Спољашње везе

Узгој зелене салате