Земанов ефекат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Земанов ефекат је цепање спектралне линије у магнетском пољу. Ефекат носи име по његовом проналазачу, холаднском физичару Земану. Ефекат је објаснио Лоренц који је са Земаном поделио Нобелову награду за физику 1902. године.

Ефекат је последица постојања електроснких стања чија енергија зависи од магнетског поља (магнетни квантни број). Ван магнетског поља сва стања имају једнаке енергије што се стручно каже да су стања дегенерисана. У магнетском пољу, кажемо да долази до уклањања дегенерације те зависно од вредноси магнетног квантног броја свако стање задобија мало различиту енергију што се испољава у спектрима као цепање спектралних линија на више компонената.

Нуклеарна магнетна резонанција се заснива на Земановом ефекту с једином разликом што се ради о енергијским нивоима атомских језгара уместо електрона. Магнетско поље уклања дегенерацију спинских стања и првобитни заједнички ниво, цепа се на неколико компонената...

Земанов ефекат има изванредан значај у модерној астрофизици јер његовим опажањем и мерењем у спектрима звезда (и Сунца) може да се одреди магнетна индукција на површини тих небеских тела. Тако, на пример, знамо да су Сунчеве пеге извори снажних магнетних поља и да се повремено тамо одигравају магнетне буре...

Земанов ефекат представља основу за квантно-механичко објашњење Фарадејевог ефекта


Литература[уреди]

  • P. Zeeman, Phil.Mag. 43, 226 (1897)
  • P. Zeeman, "[http://dbhs.wvusd.k12.ca.us/webdocs/Chem-History/Zeeman-effect.html The Effect of
  • С. Мацура, Ј. Радић-Перић, АТОМИСТИКА, Факултет за физичку хемију Универзитета у Београду/Службени лист, Београд, 2004., стр. 215.