Земериншка железница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Земериншка железница
Railjet Garnitur 49, Kalte Rinne, 09.07.2016.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Земериншка железница
Место Gloggnitz, Prigglitz, Пајербах, Брајтенштајн, Земеринг, Spital am Semmering, Мирцушлаг, Аустрија Уреди на Википодацима
Координате 47°38′35″ СГШ; 15°49′52″ ИГД / 47.643° СГШ; 15.831° ИГД / 47.643; 15.831
Укључује
  • Breitenstein station
  • Payerbach-Reichenau station Edit this on Wikidata
Критеријум културна: ii, iv
Референца 785
Упис 1998. (22. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/785

Земериншка железница, Аустрија, која почиње у Глогницу и води преко превоја Земеринг до Мирцушлага је прва планинска железничка пруга у Европи нормалног колосека. Обично се сматра да је ово прва права железничка пруга, изграђена на тешком терену и са великом висинском разликом. И даље је у употреби као део Јужне аустријске железнице.

Земериншка железница са планинским пределом

Земериншку железницу је између 1848. и 1854. изградило око 20.000 радника под руководством пројектанта Карла Ритера фон Геге. На прузи је пробијено 14 тунела (највиши је на висини од 1.431 m), 16 вијадукта (неколико на два нивоа), преко 100 камених и 11 мањих гвоздених мостова. Станице и зграде за надзорнике су често грађене директно од материјала приликом бушења тунела.

Висинска разлика пруге која је дуга 41 km је 460 m; на 60% њене дужине нагиб је 20-25‰ (што одговара разлици у висини од једног метра на 40 метара дужине), а 16% кривина има радијус од само 190 m. Ово је била потпуно нова техничка димензија у изградњи пруга, а развијени су многи нови инструменти и методе надзора да би се одговорило изазовима градње. Уведене су и нове технологије за локомотиве, јер оне које су тада биле у употреби нису могле да се носе с таквим успонима и кратким кривинама.

Земериншка железница у Мирцушлагу, око 1900

Још у време изградње водило се рачуна да се Земериншка железница уклопи у пејзаж, односно да се усклади спрега технологије и природе. Јединствено путничко искуство које је нудила Земериншка железница значајно је допринела отварању региона Земеринга за туризам. Бројни хотели и пансиони су сведоци ове епохе. Овај огромни успон на сусрету два столећа и развој региона као подручја за зимске спортове у првој трећини 20. века прво је прекинут првим светским ратом, а затим и промењеним туристичким потребама људи. Због тога је овај јединствени природни и културни предео сачуван уз врло мало промена. Путовање Земериншком железницом, која је у употреби више од 150 година, још увек је за путнике специфично искуство захваљујући разноврсности предела, типичном стилу пансиона и карактеристичним деловима вијадуката и тунела.

Електролокомотива, серија 1044 (надимак: „Алпински усисивач”); линија Љубљана—Беч, 2004

Земериншка железница је 1998. уврштена на листу Унескове Светске баштине.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]