Земљишна књига

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Coat of arms of Serbia.svg
Овај чланак је део серије о
политичком систему Србије

Земљишна књига је јавна евиденција о правима на непокретностима (земљиште и зграде).[1]

Земљишне књиге су формиране на основу података премера и катастра земљишта, и састоје се из:

  • главне књиге,
  • збирке исправа и
  • помоћних регистара.

Земљишно-књижни уложак представља појединачни лист главне књиге и састоји се од:

  • пописног листа - А листа,
  • власничког листа - Б листа и
  • теретног листа - В листа.[1]

До израде катастра непокретности, подаци о непокретностима и стварним правима на њима водили су се у катастру земљишта, земљишној књизи и књизи тапија.[2]

У земљишну књигу су се уписивале непокретности и права на њима и била је успостављена за 1287 катастарских општина у Републици Србији.[3]

Увођењем катастра непокоретности на одређеном подручју, престају да важе земљишне књиге и сви други системи јавне евиденције непокретности.[4]

Пре почетка израде катастра непокретности, земљишне књиге су биле формиране за 23 одсто катастарских општина у односу на њихов укупан број, и то углавном у Војводини и појединим мањим подручјима у централној Србији. У неким општинама где нису формиране земљишне књиге, формиране су тапијске књиге, где се право власништва стиче уписом у тапијску књигу и издавањем тапије. Пренос својине обавља се преносом тапије.[1]

Напомене и референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Земљишне књиге
  2. ^ (20 година Републичког геодетског завода). {Републички геодетски завод}-, Београд. 2012. ISBN 978-86-459-0418-1. стр. 12 -.
  3. ^ (20 година Републичког геодетског завода). {Републички геодетски завод}-, Београд. 2012. ISBN 978-86-459-0418-1. стр. 14 -.
  4. ^ (Закон о државном премеру и катастру). члан 189. Службени гласник РС бр. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - одлука УС и 96/2015.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]