Земљорадничка странка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Земљорадничка странка
Савез земљорадника
Историјски лидери Михаило Аврамовић (1919-1923)
Јован М. Јовановић Пижон (1923-1939)
Милан Гавриловић (1939-1941)
Основана 1919.
Распуштена 1945.
Седиште Краљевина СХС/Југославија

Савез земљорадника, касније познат под називом Земљорадничка странка била ја политичка странка која је окупљала сељаштво у Краљевини СХС, касније Југославији.

На почетку је деловала на подручју целе тадашње државе, али ју је у крајевима с хрватском већином потиснула Хрватска сељачка странка. Из ње се нешто касније под вођством Драгољуба Јовановића издвојила лево оријентисана Народна сељачка странка.

Историја[уреди]

На састанку угледних сељака-задругара и интелектуалаца, првенствено пољопривредних стручњака и задружних радника, у Великој Плани је 12. (25) октобра 1919. године, на иницијативу Михаила Аврамовића, основана сељачка политичка организација Савез земљорадника. Тада су усвојени програм и правила и изабран је привремени Земаљски одбор странке. Први конгрес странка је одржала 1. и 2. августа 1920. у Београду, на коме је био изабран и Главни извршни одбор Савеза земљорадника.

После избора за Уставoтворну скупштину 28. новембра 1920. године, Савез земљорадника се конституише као јединствена југословенска странка. Са Савезом земљорадника из Србије и Војводине уједињују се Савез тежака из БиХ, Тежачки савез из Далмације и Сељачки савез из Хрватске, са укупно 30 посланика. Једино је Самостојна кметијска странка остала самостална, али уз обавезу „да ће уско сарађивати са Савезом земљорадника и да ће њених девет посланика са 30 посланика Савеза земљорадника сачињавати заједнички посланички клуб у Уставотворној скупштини“.

На парламентарним изборима 1923. године, је освојено тек 11 посланичких мандата.[1]

Према документацији из архива Кнеза Павла са Колумбија универзитета (микрофилмови су похрањени у Архиву Србије), Земљорадничка странка је одиграла одлучујућу улогу у војном пучу 27. марта 1941. У књизи "Кнез Павле, истина од 27. марту[2]", аутори објављују делове те грађе, између осталог, и писмо Хјуа Далтона, начелника СОЕ (Одељење за специјалне операције енглеска тајне службе) за Југославију, упућено из Београда 28. марта 1941. Винстону Черчилу, у којем се изричито наводи да је Милош Тупањанин, из Земљорадничке странке, био један од вођа протеста против Сила Осовине и преврата.

"Откако сам преузео СОЕ у Југославији потрошили смо најмање 100.000 фунти стерлинга. Новац је, углавном, отишао на финансирање Земљорадничке странке и остале видове подмићивања, укључујући и награде за повремене мање саботаже. Успели смо да образујемо и резервни фонд од 16 милиона динара који би се користио у случају да упутнице из Лондона не могу да буду достављене. Мислим да смо добили добру противвредност за уложени новац", наводи Далтон.[3]

У комунистичкој Југославији[уреди]

Савез земљорадника је наставио рад са формирањем комунистичке Југославије, када је постала део комунистички предвођеног Народног фронта Југославије. Јединствени Конгрес 1946. прокламује уједињење Савеза земљорадника и Народне сељачке странке у једну јединствену странку под називом: Уједињена земљорадничка странка.[4]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Др Момчило ИСИЋ: Милош Московљевић о вођству Савеза земљорадника 1929–1941. Први део: време шестојануарске диктатуре 1929–1934.
  2. ^ „Istina o 27. martu”. Nedeljnik. Приступљено 2018-11-15. 
  3. ^ „Prevrat plaćen funtama”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2018-11-15. 
  4. ^ Др Момчило ИСИЋ: САВЕЗ ЗЕМЉОРАДНИКА У НАРОДНОМ ФРОНТУ, ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ, Часопис Института за новију историју Србије, 2/2015.