Земљотреси на подручју Бање Луке

С Википедије, слободне енциклопедије
Земљотреси на подручју Бање Луке
Земљотреси на подручју Бање Луке на карти Босне и Херцеговине
Земљотреси на подручју Бање Луке
Датум1935. до 2014.
Дубина20 до 30 километара
Епицентар44° 46′ 00″ С; 17° 11′ 00″ И / 44.766667° С; 17.183333° И / 44.766667; 17.183333
Погођена подручја Република Српска
 Босна и Херцеговина
Макс. интензитет4.0 до 6,6 јединица Рихтерове скале

Земљотреси на подручју Бање Луке јесу изненадна подрхтавања тла изазвана кретањем сеизмичких таласа кроз земљу насталих након нагло ослобођене енергија, настала кретањем тектонских блокова у кори земље на простор Балкана и Републике Српске. Ови земљотреси су настали на у другом по величини тектонском појасу (Alpide Belt), који се протеже кроз Средоземље и у њему се дешава 15% свих земљотреса.

Основне информације[уреди | уреди извор]

Концентрација епицентара земљотреса у Босни и Херцеговини је највећа у области Херцеговине и ширем подручју Бања Луке. Геотектонски гледано ту се налазе регионалне и друге раседне структуре и видљиви знаци изражене деструкције терена.

Најчешћа дубина хипоцентара земљотреса на овом простору креће се од 11-18 километара, док се најдубљи хипоцентри земљотреса јављају на ширем подручју Бања Луке, на дубинама које износе од 20 до 30 километара.

Бањалучко сеизмогено подручју које поред Града Бања Лука (на слици), обухвата и простор од око 10.000 km², односно територију на растојању 50 km од Бање Луке. У приградским насељима Павловац, Петрићевац, Шарговац, Ребровац и Врбања, где је према основној геолошкој карти тло састављено од лапора, глине, угља и пескова, а које, према ЕC8 одговара типу тла B, оствариће се повећање интензитета за ∆I=3/4, које их сврстава у зону где ће се ефекти евентуалних земљотреса манифестовати са скоро IX степени.[1]

Рани инструментални период од 1824. до 1964. године[уреди | уреди извор]

Обимна база макросеизмичких података за јаке земљотресе из периода од 1824. до 1964. године, уз постојање лимитираног броја инструменталних подататка, омогућила је стварање основе за просторно и енергетско дефинисање ових земљотреса са довољном тачношћу за израду карата сеизмичке опасности на подручју Бања Луке..

На Бањалучком сеизмогеном подручју које обухвата простор од око 10 000 km² односно територију на растојању 50 km од Бање Луке у овом период догодиле су се две серије земљотреса се:[2]

Прва серија земљотреса 1888. године[уреди | уреди извор]

Представник ове серије је земљотрес је потрес који се десио 20. маја 1888. године. Овај земљотрес је био:

  • јачине М = 5.7 јединица Рихтерове скале,
  • интензитета VII степени MCS (Mercalli-Cancani-Sieberg) скале.

Друга серија земљотреса 1935. године[уреди | уреди извор]

У другој серији из 1935. године најјачи од укупно 7 земљотреса који су се у тој серији десили био је земљотрес од 11. новембра 1935. године:

  • јачине M=5.1 јединица Рихтерове скале
  • интензитета VII степени MCS скале.[2]

Савремени период од 1964. године[уреди | уреди извор]

Савремени период сеизмичке активности на простору Бања Луке се одликује различитим обимом и квалитетом сеизмолошких података, па се на простор од око 10.000 km² односно територију на растојању 50 km од Бање Луке догодило некиоликои серија земљотреса:[2]

Серија земљотреса из 1969. године[уреди | уреди извор]

Прва серија земљотреса из 1969. године догодила се 26 и 27. октобра када су забележена 4 јака земљотреса.

Главном удару су претходила два јака земљотреса:[2]

  • први, 26. октобра 1969. године у 15 сати 36 минута,  јачине М = 5.6 јединица Рихтерове скале
  • други 27. октобра 1969. године у 2 сата 55 минута,  јачине М= 4.8 јединица Рихтерове скале

Главни удар десио се 27. октобра 1969. године  у 8 сати 10 мин  са магнитудом  М = 6.6 јединица Рихтерове скале после којег је уследио накнадни удар  у 8 сати 53 мин са магнитудом М = 4.7 јединица Рихтерове скале.

Плоча постављена у знак сећања на земљотреса који је начинио значајну штету Бањој Луци и однео 15 живота, 1969. године

Земљотреси су оставили катастрофалне поседице на подручју 15 општина Босанске Крајине: Бања Лука, Челинац, Лакташи, Градишка, Прњавор, Котор Варош, Кнежево, Србац, Кључ, Јајце, Приједор, Сански Мост, Кључ, Козарска Дубица и Нови Град, када је у земљотресу 15 људи смртно страдало, а повријеђено је 1.117 особа. Земљотрес је нанио огромну материјалну штету на 86 000 стамбених јединица:[2]

  • 266 школских објеката
  • 152 објекта јавне управе и администрације
  • 146 културних објеката
  • 133 здравствена објеката
  • 29 социјалних установа

После ове серије земљотреса током 1969.  године десио се још један јачи накнадни удар  31. децембра 1969. године у 14 сати 18 мин који је био јачине М = 5.3 јединица Рихтерове скале. [2]

Серија земљотреса из 1970. године[уреди | уреди извор]

  • 20. октобра 1970. године  у 14 сати 45 мин  са М = 4.5 јединица Рихтерове скале
  • 20. октобра 1970. године  у 21 сат 19 мин са М = 4.6 јединица Рихтерове скале

Серија земљотреса из 1975. године[уреди | уреди извор]

  • 17. фебруара 1975. године  у 15 сати 24 мин са М = 4.0 јединица Рихтерове скале
  • 21. априла 1975. године  у 1 сат 31 мин  са М = 4.7 јединица Рихтерове скале

Земљотрес из 1977. године[уреди | уреди извор]

  • 21. априла 1977. године  у 1 сат 31 мин  са М = 4.7 јединица Рихтерове скале

Земљотрес из 1981. године[уреди | уреди извор]

  • 13. августа 1981. године  у 3 сата 58 мин са М = 5.4 јединице Рихтерове скале

Након 30 година затишја,  јачи земљотрeс који се десио на подручју бањалучког региона  су:[2]

Земљотрес из 2011. године[уреди | уреди извор]

  • 29. априла 2011. године у 01 сат 30 мин, магнитуде М = 4.3 јединице Рихтерове скале

Земљотрес из 2014. године[уреди | уреди извор]

  • 28. јануара 2014. године у 01 сат 38 мин, магнитуде М = 4.2 јединице Рихтерове

Серија земљотреса из 2017. године[уреди | уреди извор]

  • 24. фебруара 2017. године у 23 сата 30 мин, десио се земљотрес магнитуде М = 3.1 јединица Рихтерове скала са епицентром 15 километара североисточно од Бања Луке односно девет километара југоисточно од Лакташа на дубини од пет километара.[3]

Серија земљотреса из 2020. године[уреди | уреди извор]

23. мај 2020. године у 10 сат, десио се земљотрес магнитуде М = 2.2 јединица Рихтерове скала са епицентром 8 километара југоисточно од Бања Луке.[4]

Серија земљотреса из 2021. године[уреди | уреди извор]

  • 8. августа 2021. године у 23 сата 10 мин, десио се земљотрес магнитуде М = 4.1 јединица Рихтерове скала са епицентром 13 километара североисточно од Бања Луке.[5]

Серија земљотреса из 2023. године[уреди | уреди извор]

  • 05.04.2023. године, лоциран је земљотрес у 23 чаca и 13 минутa по локалном времену, са епицентром oко 10км сјеверno од Бањалуке, у околини мјеста Буковица. са магнитудом М = 2.8 јединице Рихтера и процијењеним интензитетом у епицентралној зони од 4 степени Меркалијеве скале,

Значај[уреди | уреди извор]

Како је до значајног повећања броја сеизмолошких станица на простору југоисточне Европе дошло у периоду након 1977. године, то је резултовало знатним повећањем броја сеизмограма по земљотресу и већим бројем регистрованих земљотреса, као последице повећања осетљивости новоинсталираних сеизмографа. Имајући то у виду регистрације земљотреса из тог периода, у публикованим сеизмолошким подацима за Бања Луку и Републику Српску по главним параметрима земљотреса се могу сматрати валидним за прорачун сеизмичке опасности на простору Бања Луке, Републике Српске и Босне и Херцеговине

Након вишевековних посматрања добијени сеизмолошки подаци о главним параметрима земљотреса могу се сматрати валидним за прорачун сеизмичке опасности и одређивање сеизмогених зона, које дефинишу сеизмичност ширег простора Бања Луке, а утврђене су на основу историјских података о најјачим догођеним земљотресима као и сеизмогене зоне из окружења, са максимално очекиваним магнитудама земљотреса. Према томе сеизмогене зоне као и максималне магнитуде дефинисане су на основу историјских података догођених земљотреса на простору Бања Луке.

Сеизмичност Бања Луке и Крајине[уреди | уреди извор]

На основу досадашњих истраживања до сада сакупљених података Зона максимално очекиваног интензитета од IX степени по Меркалијевој скали јавља се, према сеизмолошкој карти за период од 500 година, на ширем бањалучком подручју и на југу Херцеговине.

Ова зона обухвата 4.29% територије Републике Српске, односно 1.047,54 km², од чега на подручју Крајине:[6]

На подручју наведене три локалне заједнице, око 81.500 становника живи у зони интензитета IX.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Procjena ugroženosti Republike Srpske-Prijedlog
  2. ^ а б в г д ђ е „О бањалучким земљотресима”. Републички хидрометеоролошки завод (на језику: српски). Приступљено 2021-11-03. 
  3. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of (25. 2. 2017). „Земљотрес на подручју Бањалуке”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 2021-11-03. 
  4. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of (23. 5. 2020). „Земљотрес на подручју Бањалуке (ФОТО)”. РЕПУБЛИКА СРПСКА - РТРС. Приступљено 2021-11-03. 
  5. ^ „ЈАК ЗЕМЉОТРЕС У БАЊАЛУЦИ: Тресло се неколико секунди (ФОТО)”. NOVOSTI (на језику: српски). 5. 8. 2021. Приступљено 2021-11-03. 
  6. ^ а б „3.3. Сеизмогена подручја у Српској и мапа ризика, У: ПРИРУЧНИК за обуку цивилног сектора у ситуацијама природних катастрофа. Универзитет у Бањој Луци Факултет безбједносних наука.” (PDF). јануар 2018. стр. 9. Приступљено 3. 11. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Приручник за понашање у случају природних или других несрећа, 2015.
  • Процјена угрожености од елементарне непогоде и друге несреће, Источно Сарајево 2013. године - проф. Др. Драго Тркуља
  • Јединствени регистар штета Републике Српске.
  • Статистички годишњак Републике Српске 2014 године, Републички завод за статистику РС, Бања Лука.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]