Земљотрес у Бањалуци 1969.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Земљотрес у Бањалуци 1969.
Земљотрес у Бањалуци 1969. на мапи Босне и Херцеговине
Земљотрес у Бањалуци 1969.
Датум 27. октобар 1969.
Дубина 20 km
Погођена подручја  СФРЈ
Макс. интензитет VIII Меркалија
Жртве 15 погинулих, 1.117 повређених

Земљотрес у Бањалуци 1969. је био потрес јачине 8 степени по Меркалијевој, или 6 степени по Рихтеровој скали, који се десио 27. октобра 1969. године. Почео је неуобичајено јаким „претходним ударом“, у ноћи 26. октобра у 02.55 часова; подрхтавање тла се наставило до 08.53. Земљотрес се збио у 16.35. Хипоцентар је био 20 километара испод града.

Земљотрес је 1969. девастирао град. Погинуло је 15 Бањалучана, а 1.117 људи су били теже и лакше повређени. Материјална штета је била огромна. Потпуно је уништено 86.000 станова или 3,7 x 106 m² стамбене површине. Велика оштећења нанесена су школским (266), културним (146), здравственим (133), друштвеним и објектима јавне управе администрације (152). Привреда је претрпила значајне губитке. Сва предузећа су наредни период радила са значајно смањеним капацитетима, а нека су потуно престала са производњом. Аутобуси су из Бање Луке одвезли основце и средњошколце који су, скоро започету, школску годину завршили у разним крајевима бивше Југославије. Убрзо је почела реконструкција и санација девастираних објеката, обновљена је градска инфраструктура и почела брза урбанизација.

Најјачи земљотрес икада забиљежен у Републици Српској и БиХ[уреди]

У посљедњих 104 године на територији која данас обухвата Босну и Херцеговину забиљежено је према неким процјенама више од 1.000 земљотреса јачих од три степена Рихтерове скале. Најјачи земљотреси до сада у регији Југоисточне Европе забиљежени су у Скопљу (1518. и 1963.), Дубровнику (1667. и 1924.), у предјелу Ресаве (1911.), у Шумадији (1927.), Валандову (1931.), Херцеговини (1924.), Дебру (1967.) и Црногорском приморју (1979.). [1]

Први забиљежени већи земљотрес је погодио Бању Луку 1888., а његова снага је износила 5,5 степени Рихтерове скале.[76] Године 1935. потрес је био јачине 5,5 Рихтера, затим 1969. снаге 6,3 Рихтера, а 1981. око 5,4 Рихтера. Године 2009. у Бањој Луци је одржана Међународна конференција о земљотресном инжењерству.

„Криви сат“ на Тргу Крајине[уреди]

На бањалучком Тргу Крајине постављен је „криви сат“ на којем казаљке вјечно стоје постављене на 9 сати и 11 минута као сјећање на 27. октобар 1969. када је Бањалуку погодио најснажнији земљотрес у њеној историји. [2] Овом великом потресу је претходио један мањи потрес 26. окотобра исте године, а одлуком тадашњег руководства Скупштине општине Бањалука, да дјеца не иду у школу и радници на посао, спашен је велики број људских живота, јер је сутрадан Град погодио много јачи и разорнији земљотрес. Након земљотреса донесени су строжи прописи у вези са градњом објеката у Бањој Луци.

Види још[уреди]

Референце[уреди]