Земљотрес у Загребу 1880.

С Википедије, слободне енциклопедије
Загребачки земљотрес 1880
Zagreb Cathedral interior 1880.jpg
Уништење унутрашњости Загребачке катедрале, фотографија Ивана Штандла
Датум9. новембар 1880.
Магнитуда8 степени Меркалијеве скале или 6,3 степени Рихтерове скале
ЕпицентарМедведница
Погођена подручјаЗагреб, Хрватска-Славонија
Жртве2 мртвих, 29 повређених

Земљотрес у Загребу или Велики земљотрес у Загребу је био јачине 8 степени Меркалијеве скале, заправо 6,3 степени по Рихтеровој скали. Земљотрес се догодио у Загребу са епицентром на подручју Медведнице. Разорио је много загребачких зграда, кућа и улица, а због земљотреса много становника преселило се у Беч, Грац, Марибор, Цеље, Љубљану и Трст. Погинуло је двоје људи, литограф Станић и банковни службеник Лавослав Сметана, а 29 људи је било тешко повређено. Земљотрес се догодио 9. новембра 1880. године, ујутро у 7 сати, 3 минута и 3 секунде, према подацима загребачких метеоролога. Становници, којима су куће биле уништене живели су у кућама на подручју Зрињевца и у Клаићевој улици. Овај земљотрес је проузрочио сиромаштво у Загребу. Загребачка катедрала је била посебно тешко оштећена, па је накнадно требало темељно да се реновира. реновирање је обављено до 1906. под вођством Хермана Болеа из Келна. С рушевинама је слично било и са црквом св. Фрања, као и с црквом Мајке Божје. Земљотрес подстакао велику обнову града. Након земљотреса, Загреб добија нове палате, паркове и фонтане.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Horvat, Rudolf (1992). Prošlost grada Zagreba (на језику: Croatian). Zagreb: August Cesarec. стр. 66—71. ISBN 978-86-393-0267-2. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]