Земљотрес у Загребу 2020.

Координате: 45° 52′ СГШ; 16° 02′ ИГД / 45.87° СГШ; 16.03° ИГД / 45.87; 16.03
С Википедије, слободне енциклопедије
Земљотрес у Загребу 2020.
Земљотрес у Загребу 2020. на мапи Хрватске
Земљотрес у Загребу 2020.
Датум22. март 2020.
Магнитуда5,3 Mw[1] тј. 5,5 Mw[2]
Дубина10 km
Епицентар45° 52′ СГШ; 16° 02′ ИГД / 45.87° СГШ; 16.03° ИГД / 45.87; 16.03
Погођена подручја
Укупна штетанепознато
Макс. интензитетVII Меркалија
Цунамине
Накнадни потреси30+ (најјачи 5,0 Mw)
Жртве1 погинулих, 26 повређених

Земљотрес у Загребу 2020. био је земљотрес магнитуде 5,3[3], тј. 5,5[4] који се догодио на око 10 km северно од Загреба, 22. марта 2020. године, у 6.24.02 часова по локалном времену. Хипоцентар земљотреса био је на око 10 km дубине. Епицентар је био код места Маркушевец, на јужни падинама планине Медведнице. Био је то најјачи потрес у Загребу, од великог земљотреса из 1880. године.

Одлике[уреди | уреди извор]

Сеизмограм Фрушка гора

Загребачки земљотрес догодио се на простору тектонске границе између Динарида и Панонске регије. Предео Загреба и околине, на првом месту планине Медведнице је сеизмички активан, а најјачи потрес догодио се 1880. године. Планина Медведница оивичена је двама изразитим тектонским раседима — Загребачким и Брежичко-Копривничким. Загребачки расед пресеца град и чини га неколико мањих раседа: Подсусед—МаркушевацKашинаЗелина и Kерестинец—Илица—МаксимирСесвете.[5]

Последице[уреди | уреди извор]

Интензитет потреса у Загребу био је VII Меркалија, што га сврстава у јаче земљотресе. Потресе тог интензитета осећају сви људи, штета на квалитетним објектима је незнатна, на добро грађеним је приметна, а на старијим и трошним кућама велика[6].

У земљотресу је оштећен велики број приватних кућа, за које је процењено да су небезбедне за боравак. Особе које су остале без дома (педесетак људи) смештене су привремено у студентском дому у Цветном насељу. Укупно 26 људи је повређено, од којих 18 особа са тежим повредама[7]. Једна особа је преминула од последица земљотреса, девојчица старости 15 година[8].

Штета[уреди | уреди извор]

У земљотресу је значајно оштећена православна Саборна црква у Загребу.[9] највећу штету претрпео је централни део града, историјско језгро, где је оштећено укупно 66 објеката. Загребачка катедрала претрпела је оштећење једног звоника, али и Базилика срца Исусовог у којој се обрушио свод[10].

У потресу су мањим делом оштећени и следећи верски објекти: Самостан светог Фрање Асишког на Каптолу, црква свете Катарина и црква Светог марка у Горњем граду, затим црква Узнесења Блажене Дјевице Марије у Реметама, црква Светог Мирка у Шестинама, као и црква рођења Блажене Дјевице Марије у Гранешини, црква Похода Блажене Дјевице Марије у Чучерју и базилика Мајке Божје Бистричке у Марија Бистрици[11].

Потрес је оштетио и зграде Владе Хрватске и Сабора[12]. Штета је причињена и у Клиничко-болничком центру „Ребро” и Клиници за породиље у Петровој улици[13], као и у Клиници за плућне болести „Јордановац”[14].

У централном делу града оштећена су забележена и на зградама јавних институција попут објекта Хрватске академије знаности и умјетности, Правног факултета Свеучилишта у Загребу, Хрватске поште, као и Хрватског глазбеног завода, Музеја за умјетност и обрт и Друштва хрватских књижевника (Зграда „Колмар”)[15][16][17].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „M 5.3 – CROATIA – 2020-03-22 05:24:02 UTC”. https://www.emsc-csem.org/. Приступљено 22. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  2. ^ „Dva snažna potresa u Zagrebu”. https://www.pmf.unizg.hr/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  3. ^ „M 5.3 – CROATIA – 2020-03-22 05:24:02 UTC”. Csem Emsc. Приступљено 22. 3. 2020. 
  4. ^ „Dva snažna potresa u Zagrebu”. https://www.pmf.unizg.hr/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  5. ^ „Seizmicka aktivnost na podrucju Republike Hrvatske”. Geodetski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. Приступљено 22. 3. 2020. 
  6. ^ „The Modified Mercalli Intensity Scale”. https://www.usgs.gov/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  7. ^ „U Zagrebu je u potresima ozlijeđeno 27 ljudi. Grad su popodne, u par minuta, zatresla dva nova”. https://www.telegram.hr/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  8. ^ „Umrla djevojčica koja je teško stradala u potresu u Zagrebu”. https://www.index.hr/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  9. ^ У земљотресу оштећен Саборни храм у Загребу (СПЦ, 22. март 2020)
  10. ^ „Crkva u Palmotićevoj uništenа”. https://www.24sata.hr/. Приступљено 22. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  11. ^ „Potres oštetio brojne crkve u Zagrebu i okolici”. https://ika.hkm.hr/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  12. ^ „Velike štete u Saboru i Vladi”. Приступљено 22. 3. 2020. 
  13. ^ „Jači od potresa: U Petrovoj su na svijet došle dvije bebe!”. Приступљено 22. 3. 2020. 
  14. ^ „Evakuirani pacijenti iz bolnice Jordanovac zbog loše statike”. https://www.vecernji.hr/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  15. ^ „JEDAN STUPANJ NAS JE SPASIO OD KATASTROFE!”. https://www.jutarnji.hr/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  16. ^ „'ZGRADA JE POMAKNUTA DESET CENTIMETARA!' Dekan ušao u zgradu Pravnog fakulteta, ostao šokiran viđenim i donio odluku: 'U nju se više neće ulaziti!'. https://www.jutarnji.hr/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  17. ^ „Potres srušio toranj na poznatoj zgradi na Trgu bana Jelačića, vatrogasci kasnije srušili i drugi”. https://www.jutarnji.hr/. Приступљено 23. 3. 2020.  Спољашња веза у |website= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]