Зенон Косидовски

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Зенон Косидовски
Zenon Kosidowski.jpg
Датум рођења(1898-06-22)22. јун 1898.
Место рођењаИновроцлав
 данас Пољска
Датум смрти14. септембар 1978.(1978-09-14) (80 год.)
Место смртиВаршава
 Пољска

Зенон Косидовски (пољ. Zenon Kosidowski; Иновроцлав, 22. јун 1898Варшава, 14. септембар 1978) је био пољски писац, есејиста и песник. Дела су му превођена на бугарски, кинески, чешки, литвански, латвијски, молдавски, руски, румунски, српски, хрватски, словачки, украјински, мађарски језик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Зенон Косидовски је рођен у Иновроцлаву, син Антонија и Валентине (рођене Фидлер). Као младић служио је у немачкој војсци, коју је напустио да би могао да учествује у Великопољском устанку. Од године 1919 - 1922 студирао је хуманистичке науке и полонистику на универзитету Адам Мицкијевич у Познању и на Јагелонском универзитету у Кракову, где је дипломирао немачке и пољске студије. Након студија неколико година предавао је пољски језик у средњим школама.

Уређивао је (1919-1920) експресионистички магазин (Zdrój) Извор 1919. где је дебитовао као песник књигом песама Луди ловац („Szalony łowca”). Настанио се у Познању. Затим је радио као пољски филолог у једној средњој школи у Лођу. Од 1928. до 1939. био је главни уредник и директор Пољског радија у Познању, а од 1934 . - председник Синдиката пољских писаца у Познању и један од главних покретача трибине Књижевни четвртак. Тамо је остао све док није отишао у Варшаву 1937. године. У годинама 1939 - 1951 боравио је у САД-у, где је, између осталог предавао историју пољске културе на Универзитету у Лос Анђелесу од (1945-1949). У тој земљи уређивао је „Tygodnik Polski” (1942-43), а од 1950. - у пољској амбасади у Вашингтону, уређивао је часопис „Poland of Today”.

По повратку у земљу године 1951. почиње најплоднији период његовог књижевног рада. Писање научно-популарних дела донело му је многобројне читаоце у Пољској и другим земљама.

Написао је следећа научно-популарна дела о историјама старих цивилизација:

  • Кад је сунце било бог, („Gdy słońce było bogiem”), (1956.)
  • Краљевство златних суза, („Królestwo złotych łez”), (1960.)
  • Библијске легенде, („Opowieści biblijne”), (1963.)
  • Лисипови коњи, („Rumaki Lizypa”), (1965.)
  • Приче јеванђелиста, („Opowieści ewangelistów”), (посмртно 1979.)

У својим књигама описао је живот у Старом Египту, Јудеји, Месопотамији и у многим другим ишчезлим цивилизацијама.

У своје две књиге, „Библијске приче” и „Приче еванђелиста”, он је представио библијске догађаје у критичном и скептичном светлу (међутим, није доводио у питање историчност многих библијских ликова, укључујући Исуса из Назарета).

Сахрањен на војном гробљу Повазки у Варшави (kw. B35-7-9).

Награде[уреди | уреди извор]

Академски сребрни ловор Пољске академије књижевности (1938)

Државна награда II степена (1964)

Награда Друштва за промоцију секуларне културе (1965)


Све његове књиге преведене су на српски језик и доживеле су више издања. Издавач, Агенција Тривић 2005. године, објавила је сабрана дела овог популарног писца.