Зета (река)
| Зета | |
|---|---|
 Поглед на Зету са моста Мијајла Нишиног Вучинића, Подгорица | |
| Опште информације | |
| Дужина | 89 km |
| Басен | 1.547 km2 |
| Слив | Јадрански |
| Водоток | |
| Ушће | Морача |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Црна Гора |
| Река на Викимедијиној остави | |
Зета је десна притока реке Мораче у Црној Гори. Извире као поток Сурдук, који се у Никшићком пољу, пошто прими две мање притоке, једну из Вукова врела, а другу из вира Куле, назива Сушица. Пошто прими Растовац (Брезовицу) и једну безимену речицу, зове се Зета, у коју се улива Моштаница. При ниском водостају губи воду у више понора, а кад јаче надође, пропада на ивици поља у понор Сливље, заједно са својом притоком Грачаницом. Одатле тече подземно у правој линији, око 5 km и поново избија из пећине на јужној падини Планинице на врелу Перућице и Главе Зете, на висини од 100 m, а око 550 m ниже од понора Сливља. Код села Творила прави водопад Слап. Кроз Бјелопавлићку равницу тече мирно и меандрира. Са обе стране прима по неколико мањих притока и испод рушевина Дукље (некадашњег града код Подгорице), улива се у Морачу као њена главна притоку.
До Сливља се зове Горња Зета, а од врела Перучица – Доња Зета. Њена дужина, с подземним током, износи око 89 km, а површина слива 1547 km². Зета носи знатну количину воде па су на Глави Зете и Слапу[1] подигнуте хидроцентрале.
Литература[уреди | уреди извор]
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
