Зетска област (Краљевина СХС)
| Зетска област | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1922.—1929. | |||||||||||||
 Зетска област | |||||||||||||
| Главни град | Цетиње | ||||||||||||
| Регија | Југоисточна Европа | ||||||||||||
| Земља |  Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||||
| Површина | 13.326 км2 | ||||||||||||
| Становништво | 348.957 (1921) | ||||||||||||
| Догађаји | |||||||||||||
| Статус | Бивша област | ||||||||||||
| Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||||||
| |||||||||||||
Зетска област је била административна област у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је у периоду од 1922. до 1929. године. Средиште обласне управе било је Цетиње. У састав Зетске области је приликом њеног оснивања укључено осам округа: Андријевички, Барски, Берански, Колашински, Никшићки, Метохијски, Подгорички и Цетињски, као и Бококоторски котар. Тиме је обухватала готово целокупно подручје раније Краљевине Црне Горе (без два округа: Пљеваљског и Бијелопољског), али уз додатно прикључивање Боке которске. Након оснивања бановина (1929), целокупно подручје Зетске области укључено је у састав Зетске бановине. Подручје Зетске области данас се највећим делом налази на простору савремене Црне Горе, а мањим делом и на подручју Србије. [1][2]
Оснивање Зетске области извршено је доношењем опште "Уредбе о подели земље на области", која је усвојена 26. априла 1922. године.[3] Недуго потом, већ у јесен 1922. године, донет је посебан "Закон о груписању округа и срезова у Зетској области", по којем је број окружних начелстава смањен на пет: Метохијски, Никшићки, Подгорички, Полимски и Цетињски.[4]
Административна подела
[уреди | уреди извор]Област је садржавала срезове:[5]
- Андријевички
- Барски
- Берански
- Бококоторски (Котор)
- Будимски (Беране)
- Биочки
- Велимски
- Вирски (Вирпазар)
- Горански
- Доњоморачки (Ман. Морача)
- Даниловградски
- Ђаковички
- Источки
- Колашински
- Крајински (Ливари)
- Краљски
- Матешевски
- Никшићски
- Пећски
- Плавогусињски (Плав)
- Подгорички
- Ријечки
- Рожајски
- Тушки
- Улцињски
- Цетињски
- Чевски
- Шавнички
Велики жупани
[уреди | уреди извор]![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Јанићије Красојевић од 1927.
- Милован Џаковић до 1927.[6]
- Видоје Мишовић до 1929. [7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Станковић 1981, стр. 33-46.
- ^ Димић 2001.
- ^ Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (год. 4, бр. 92, од 28. априла 1922. године)
- ^ Стенографске белешке Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1922), стр. 1202-1204.
- ^ Карта Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пук. Петар Маџаревић, Београд 1924
- ^ Политика, 16.6.1927, страна 3
- ^ Дожић, Гаврило (2023). Живимо у светињи и слободи, Тротомље, књига друга. 3. Београд: Свети архијерејски синод СПЦ. стр. 630.
Литература
[уреди | уреди извор]- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ристановић, Петар (2012). „Административне промене на простору Старе Србије 1912-1941” (PDF). Баштина: гласник. 32: 171—194. Архивирано из оригинала 02. 06. 2020. г. Приступљено 21. 12. 2025.
- Станковић, Ђорђе Ђ. (1981). „Административна подела Краљевине СХС”. Историјски гласник. 34 (1-2): 33—46.
