Зећани
Зећани је назив за житеље Зете.
Историја[уреди | уреди извор]
У доба Црнојевића, то је био уобичајени назив за становнике Зете. Повлачењем пред Турцима, на Цетиње и околину, задржали су тај назив. Временом су настали нови називи, Црна Гора и Црногорци, који су на простору Старе Црне Горе потиснули зетско име. Оно је најдуже, и до данас, опстало на простору Зетске равнице, коју Вицко Змајевић, назива српском низијом. [1]
Тако се Нешо Станић, родом из Подгорице, аутор књиге Споменица сјени Подгоричких Срба, испод наслова своје књиге Збирка примјера и поука из 1907. године, именује као Зећанин из Подгорице. [2] Српски историчар Андрија Лубурић је у књизи из 1940. о династији Петровић написао да је једно писмо владици Петру служило за изговор код Црногораца, Брђана, Зећана и Херцеговаца. [3]
Црногорци су све ван граница Црне Горе сматрали нецрногорцима. У разним текстовима Петровића, житељи Подгорице и зетске равнице називају се Зећанима. Ширењем граница Црне Горе, временом се и Брђани и Зећани поцрногорчују. Павле Ровински је записао да су Зећани у почетку нерадо прихватали нову црногорску власт, након ослобођења тих крајева од турске власти, али је убрзо сваки од њих постао прави Црногорац.[4] Данас је Зета остала што је била и за турске владавине Подгорицом, ужи географски крај сјеверно од Скадарског језера, а Зећани су житељи тог краја данашње Црне Горе.
Лазар Томановић је пишући о Боки записао да је та тачка мјесто гдје се састају, од истока Зета, од сјевера Црна Гора, а од запада Херцеговина, и наставио је у поетском стилу: ђе се љубе те три сестре, првородне славе српске! [5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Дабовић, Ђоко (2006). Племе Шестани. Бар: Удружење грађана Шестани. стр. 131.
- ^ Станић, Нешо (1907). Збирка примјера и поука. Велики Бечкерек.
- ^ Лубурић 1940, стр. 212.
- ^ Ровински 2004, стр. VII, 40.
- ^ Томановић 2007, стр. 69.
Литература[уреди | уреди извор]
- Лубурић, Андрија (1940). Поријекло и прошлост династије Петровића,књига прва. Београд.
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
- Аполонович Ровински, Павел (2004). Студије о Црној Гори. ЦИД - Подгорица.