Пређи на садржај

Зигфрид Ленц

С Википедије, слободне енциклопедије
Зигфрид Ленц
Зигфрид Ленц, 1969.
Лични подаци
Датум рођења(1926-03-17)17. март 1926.
Место рођењаЛицк Немачка (касније Елк, Пољска),
Датум смрти7. октобар 2014.(2014-10-07) (88 год.)
Место смртиХамбург, Немачка,
Држављанствонемачко
УниверзитетУниверзитет у Хамбургу
Занимањероманописац
Књижевни рад
Период1956–2014
Веб-сајтwww.siegfried-lenz.de

Зигфрид Ленц (нем. Siegfried Lenz, 17. март 1926 — 7. октобар 2014) био је немачки књижевник, романописац, есејиста, писац кратких прича, као и драма за радио и позориште. Године 2000, добио је Гетеову награду поводом 250. годишњице рођења Јохана Волфганга фон Гетеа. Освојио је Међународну награду Нонино у Италији 2010. године.

Живот

[уреди | уреди извор]

Зигфрид Ленц је рођен у Лицку, Источна Пруска (сада Елк, Пољска), као син цариника. Након дипломирања 1943. године, регрутован је у Кригсмарине.

Према документима објављеним у јуну 2007. године, придружио се Нацистичкој партији са 18 година, 20. априла 1944. године, заједно са неколико других немачких аутора и личности као што су Дитер Хилдебрант и Мартин Валзер.[1] Међутим, Ленц је касније рекао да је био укључен у колективно „придруживање“ партији без свог знања. У Другом светском рату био је војник у немачкој Кригсмарини и служио је као официрски кадет на броду Адмирал Шер, немачкој помоћној крстарици Ханза, и кратко време у Нестведу у Данској. Убрзо након немачке предаје код Линебуршке вресине, дезертирао је и кратко је био заробљен као ратни заробљеник у Шлезвиг-Холштајну. Затим је радио као преводилац за британску војску.[2][3]

На Универзитету у Хамбургу студирао је филозофију, енглески језик и књижевну историју. Његове студије су рано прекинуте када је постао приправник за дневне новине Die Welt, где је био уредник од 1950. до 1951. године. Тамо је упознао своју будућу супругу, Лизелот, са којом се оженио 1949. године.

Године 1951, Ленц је искористио новац који је зарадио од свог првог романа, „Habichte in der Luft“ („Састолови у ваздуху“), да финансира путовање у Кенију. Током свог боравка тамо, писао је о Мау Мау устанку у својој краткој причи „ Lukas, sanftmütiger Knecht“ („Лука, благи слуга“). После 1951. године, Ленц је радио као слободни писац у Хамбургу, где се придружио групи писаца Група 47. Заједно са Гинтером Грасом ангажовао се у Социјалдемократској партији и залагао се за Остполитик Вилија Бранта. Као присталица зближавања са Источном Европом, био је члан немачке делегације на потписивању Варшавског споразума (1970). У октобру 2011. године, проглашен је почасним грађанином свог родног града Елка, који је постао пољски као резултат промена граница проглашених на Потсдамској конференцији 1945. године.

Године 2003. Ленц се придружио Друштву за немачки правопис и култивацију језика у знак протеста против реформе немачког правописа из 1996. године.[4]

Његова супруга, Лизелот, преминула је 2006. године након 57 година брака. Четири године касније оженио се својом 74-годишњом комшиницом, Улом, која му је помогла након смрти супруге.[5] Зигфрид Ленц је преминуо у 88. години живота 7. октобра 2014. у Хамбургу.[6][7]

Након његове смрти, објављен је раније необјављени роман, „Der Überläufer“ („Преметник“), који је Ленц написао 1951. године. Међу његовим стварима пронађен је роман о немачком војнику који пребегава у совјетске снаге.[8]

Почасти

[уреди | уреди извор]

Ленц је 1988. године награђен Наградом за мир немачке књижаре, наградом која се додељује сваке године на Сајму књига у Франкфурту.[9] Гетеова награда из Франкфурта на Мајни додељена је Ленцу 2000.[10] Годину дана касније, Ленц је одликован највишим одликовањем Хамбурга, почасним грађанином.[11] Године 2004. Ленц је проглашен за почасног грађанина Шлезвиг Холштајна, а у октобру 2011. за почасног грађанина свог родног града Елк (Лицк).[12] Године 2010. освојио је италијанску међународну награду Нонино.

Награда Зигфрида Ленца

[уреди | уреди извор]

Награда Зигфрид Ленц је књижевна награда коју сваке две године у Хамбургу додељује Фондација Зигфрид Ленц. Награда се додељује „међународним писцима који су стекли признање својим наративним радом и чији је креативни рад близак духу Зигфрида Ленца“. Победнике бира жири од пет чланова који именује Фондација. Награда укључује награду од 50.000 евра, што је међу најдодељивијим књижевним наградама у Немачкој. Награду је покренуо Зигфрид Ленц 2014. године, пре његове смрти у октобру исте године.

Одабрана библиографија

[уреди | уреди извор]

Романи

[уреди | уреди извор]

Новеле и збирке кратких прича

[уреди | уреди извор]
  • So zärtlich war Suleyken: masurische Geschichten (1955) – кратке приче OCLC 3570259
  • Der Geist der Mirabelle: Geschichten aus Bollerup (1975) – кратке приче
  • Die Erzählungen (2006) ISBN 3-455-04285-6 (First published by Deutscher Taschenbuch Verlag: Vol. 1: 1949–1958. Vol 2: 1959–1964. Vol. 3: 1965–1984)
  • Schweigeminute (2008) – новела ISBN 978-3-455-04284-9
  • Das serbische Mädchen – новела

Представе

[уреди | уреди извор]

Друго

[уреди | уреди извор]

Есеји, дечје књиге, говори

[уреди | уреди извор]
  • 1970 Beziehungen, Essay
  • 1971 Die Herrschaftssprache der CDU, Speech
  • 1971 Verlorenes Land – Gewonnene Nachbarschaft, Speech
  • 1971 So war das mit dem Zirkus, Children's book
  • 1980 Gespräche mit Manès Sperber und Leszek Kołakowski
  • 1982 Über Phantasie: Gespräche mit Heinrich Böll, Günter Grass, Walter Kempowski, Pavel Kohout
  • 1983 Elfenbeinturm und Barrikade. Erfahrungen am Schreibtisch, Essay
  • 1986 Geschichte erzählen – Geschichten erzählen, Essay
  • 1992 Über das Gedächtnis. Reden und Aufsätze, Speeches and essays collection
  • 1998 Über den Schmerz, Essay
  • 2001 Mutmassungen über die Zukunft der Literatur, Essay
  • 2006 Selbstversetzung, Über Schreiben und Leben, ISBN 3-455-04286-4
  • 2014 Gelegenheit zum Staunen. Ausgewählte Essays, ed. by Heinrich Detering. Hoffmann und Campe Verlag, ISBN 978-3-455-40493-7

Филмографија

[уреди | уреди извор]
  • Man in the River, directed by Eugen York (1958, based on the novel Der Mann im Strom)
  • The Lightship, directed by Ladislao Vajda (1963, based on the story Das Feuerschiff)
  • Zeit der Schuldlosen, directed by Fritz Schröder-Jahn [de] (TV film, 1961, based on the play Die Zeit der Schuldlosen)
  • Time of the Innocent, directed by Thomas Fantl (1964, based on the play Die Zeit der Schuldlosen)
  • Risiko für Weihnachtsmänner, directed by Thomas Fantl (TV film, 1968, based on the short story Risiko für Weihnachtsmänner)
  • Das schönste Fest der Welt, directed by Thomas Fantl (TV film, 1969, based on the play Das schönste Fest der Welt)
  • The German Lesson [de], directed by Peter Beauvais (TV miniseries, 1971, based on the novel The German Lesson)
  • Lehmanns Erzählungen, directed by Wolfgang Staudte (TV film, 1975, based on Lehmanns Erzählungen)
  • Der Geist der Mirabelle, directed by Eberhard Pieper (TV film, 1978, based on Der Geist der Mirabelle)
  • Ein Kriegsende, directed by Volker Vogeler (TV film, 1984, based on the story Ein Kriegsende)
  • The Lightship, directed by Jerzy Skolimowski (1986, based on the story Das Feuerschiff)
  • Heimatmuseum [de], directed by Egon Günther (TV miniseries, 1988, based on the novel Heimatmuseum)
  • Српкиња (филм), directed by Peter Sehr [de] (1991, based on the novel Das serbische Mädchen)
  • Der Mann im Strom [de], directed by Niki Stein [de] (TV film, 2006, based on the novel Der Mann im Strom)
  • The Lightship [de], directed by Florian Gärtner (TV film, 2008, based on the story Das Feuerschiff)
  • Die Auflehnung, directed by Manfred Stelzer [de] (TV film, 2009, based on the novel Die Auflehnung)
  • Arnes Nachlass, directed by Thorsten Schmidt [de] (TV film, 2012, based on the novel Arnes Nachlass)
  • High Tide Is Dead on Time [de], directed by Thomas Berger [de] (TV film, 2014, based on the story Die Flut ist pünktlich)
  • The Loss, directed by Thomas Berger [de] (TV film, 2015, based on the novel Der Verlust)
  • Die Nacht im Hotel, directed by Konstantinos Sampanis (short, 2015, based on the 1948 short story "Die Nacht im Hotel")[13]
  • A Minute's Silence [de], directed by Thorsten Schmidt [de] (TV film, 2016, based on the novel Schweigeminute)
  • The Start of Something, directed by Thomas Berger [de] (TV film, 2019, based on the story Der Anfang von etwas)
  • The German Lesson [de], directed by Christian Schwochow (2019, based on the novel The German Lesson)
  • The Turncoat [de], directed by Florian Gallenberger (2020, based on the novel Der Überläufer)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Dieter Hildebrandt soll in NSDAP gewesen sein”. Die Welt (на језику: немачки). 2007-06-30. Приступљено 2009-10-04. 
  2. ^ Erich Maletzke: Siegfried Lenz: Eine biographische Annäherung
  3. ^ Kurzvita bei Radio Bremen vom 8. Oktober 2014. (Archiv)
  4. ^ Claudia Ludwig, "Siegfried Lenz unterzeichnet die Resolution für die Wiederherstellung der Rechtschreibeinheit" Deutsche Sprachwelt. Accessed 7 October 2014.
  5. ^ „Mit 84 Jahren: Siegfried Lenz heiratet langjährige Nachbarin”. Der Spiegel. 13. 6. 2010. 
  6. ^ „Revered German novelist Siegfried Lenz dead at 88”. www.expatica.com/. 7. 10. 2014. Архивирано из оригинала 11. 10. 2014. г. Приступљено 7. 10. 2014. 
  7. ^ Siegfried Lenz: Novelist and playwright who played a key part in the generation of writers who studied the rise of Nazism
  8. ^ Möller, Barbara (3. 3. 2016). „Wie Siegfried Lenz in den Kalten Krieg geriet”. Die Welt. Приступљено 5. 3. 2016. 
  9. ^ „All prize winners and speakers”. Börsenverein des Deutschen Buchhandels. Архивирано из оригинала 2010-10-17. г. Приступљено 2009-10-06. 
  10. ^ „Germans celebrate Goethe festival”. BBC News. 28. 8. 1999. Приступљено 7. 10. 2014. 
  11. ^ „Hamburgische Ehrenbürger” (на језику: немачки). Chancellery of the Senate. Архивирано из оригинала 2011-09-25. г. Приступљено 2009-10-06. „Hat mit seinem literarischen Werk zur Erneuerung und Anerkennung Deutschlands im Geiste des Humanismus beigetragen (Has contributed with his literary work to the renewal and recognition of Germany in the spirit of humanism)” 
  12. ^ „Siegfried Lenz zum Ehrenbürger seiner Geburtsstadt ernannt” (на језику: немачки). Hamburger Abendblatt. 18. 10. 2011. Приступљено 2011-11-18. 
  13. ^ „Die Nacht im Hotel -- Son (Internationaler Englischer Titel) Kurzspielfilm 2015-2016”. crew-united.com. Приступљено 2019-08-29. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Website published by Deutscher Taschenbuch Verlag. Retrieved 2009-10-04
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зигфрид_Ленц&oldid=29910819”