Зимзелен (лист)
 Зимзелен, насловна страна двоброја 1-2, 1893. | |
| Тип | књижевни часопис |
|---|---|
| Формат | 20 cm |
| Власник | Пера Тодоровић |
| Главни уредник | Пера Тодоровић |
| Оснивање | 1893. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1893. |
| Седиште | Београд |
Зимзелен: лист за забаву и поуку је књижевни часопис који је излазио у Београду током 1893. године. Уредник је био Пера Тодоровић.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Зимзелен је књижевни часопис који је излазио од 6. фебруара 1893. до 15. јуна исте године.[2] Покретање Зимзелена је везано за Мале новине. И часопис је покренут као књижевни додатак Малих новина са циљем да се око њега окупе сви значајни српски писци тог времена (нарочито они који су живели у Београду). Пера Тодоровић је 14. јануара 1893. најавио Зимзелен као збирку приповедака и романа намењених свима. Први број је био двоброј, а последњи број је био 56. Идеја је била да се читаоцима омогући да прочитају лепу приповетку или роман без укључивања дневне политике, научне расправе или политичких говора. Идеја је била да се шири врлина и морал у народу. На крају сваког броја су се доносиле неке пошалице како би лист био забаван широј јавности. Било је идеја и да се најбољи радови награђују.[3]
Уредници[уреди | уреди извор]
Пера Тодоровић је уредник до броја 32 од 13. априла. После тога место главног уредника преузима Светозар Јаношевић. [3]
Периодичност излажења[уреди | уреди извор]
Лист је излазио сваког другог дана, а од броја 33 излази уторком, четвртком и недељом.[1]
Тематика[уреди | уреди извор]
Зимзелен је један од ретких књижевних часописа који није доносио књижевну, уметничку и позоришну критику. Нема бележака о штампаним књигама и књижевној или друштвеној појави. Штампани су афоризми и мисли познатих (Зенона, Софокла, Конфучија). Циљ је био да се читоци забаве, као и да се испуни мисија поднаслова листа. Најзначајнија је поезија Војислава и Драгутина Илића и проза Стевана Стемца и Милорада Шапчанина. Лист је био оријентисан ка истоку, што говори и садржај преведених романа.[3]
Сарадници[уреди | уреди извор]
- Војислав Илић
- Драгутин Илић
- Димитрије Глигорић Сокољанин
- Светозар Ћоровић
- Васа Крстић
- Стеван Станковић
- Стеван Сремац
- Милорад Шапчанин
Псеудоними[уреди | уреди извор]
Многе песме су потписиване псеудонимима и иницијалима. Данас их није могуће разрешити. После изласка броја 37 уредништво је најавило да се 1. маја навршава четвртина године излажења Зимзелена. Штампан је тада и садржај свих бројева , али су и разрешени неки псеудоними и иницијали.[3]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Збирка романа и приповедака за сваког, прва ненумерисана страна из Речи уредништва, Зимзелен, двоброј 1-2, 1893. -
Насловна страна броја 3, 8. фебруар 1893. -
Изреке, број 5, страна 79, 1893. -
Изреке, број 5, страна 80, 1893. -
Насловна страна броја 6, 14. фебруар 1893.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Зимзелен : лист за забаву и поуку / власник и главни уредник Пера Тодоровић. - Год. 1, бр. 1-56 (1893). - Београд : Пера Тодоровић, 1893. (Штампарија "Смиљево" ; Београд). - 20 cm
- ^ Кисић, Милица; Булатовић, Бранка (1996). Српска штампа : 1768-1995. : историјско-библиографски преглед. Штампа и српско друштво 19. и 20. века. Београд: Медија центар. стр. 117. ISBN 86-82827-01-8.
- ^ а б в г Станиша Војиновић: Зимзелен Пере Тодоровића. - У: Пера Тодоровић : зборник радова / уредила Весна Матовић. - Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999 (Београд : Чигоја штампа). - стр: 351-371 ; 24 cm. - (Посебна издања / Институт за књижевност и уметност, Београд ; књ. 22)
