Зија Бунијатов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зија Бунијатов
Ziya Bunyadov - Fakhri Khiyaban.jpg
Споменик Зији Бунајитову
Датум рођења(1923-12-23)23. децембар 1923.
Место рођењаАстара, Закавкаска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република
  СССР
Датум смрти21. фебруар 1997.(1997-02-21) (73 год.)
Место смртиБаку
  Азербејџан
Занимањеисторичар и академик
Активни период1942 - 1945

Зија Муса оглу Бунијатов (азер. Ziya Bünyadov) (Астара, 21. децембар 1923Баку, 21. фебруар 1997) био је азерски и совјетски историчар, академик и потпредседник Азербејџанске академије наука. Радио је дуги низ година као историчар у Институту историје Академија наука Азербејџана. Био је ветеран Другог светског рата и имао звање Хероја Совјетског Савеза.

Биографија[уреди]

Бунијатов је рођен 21. децембра 1923. године у граду Астара у Азербејџану. Његов отац, рођен у селу у околи Бакуа је био царински службеник, а због природе његовог посла, породица Бунијатов се често селила.
Године 1942. Зија Бинијатов послат је на кавказски фронт у близини града Моздока. Совјетске новине Црвена звезда писале су о Бунијатову 1942. године, нагласивши да је био брз као тигар, сналажљив и орјентисан у свим ситуација и да је одлично процењивао непријатеља. Након борби у близини града Моздока, Бунијатов се борио и у Варшави и Берлину.[1]

Награђен је највишим почасним звањем у Совјетском Савезу, звањем Хероја Совјетског Савеза, за његов допринос у битци на мосту преко реке Пилице у Пољској, 14. јануара 1945. године. Поред ове медаље, за његово учешће и херојство у Другом светском рату, такође му је додељен Орден црвене заставе, Орден црвене звезде, Орден Александра Невског и Орден Отаџбинског рата другог реда. Годину дана након завршетка Другог светског рата, Бунијатов је постао заменик војног команданта Панкова, административног округа Берлина.

Академска каријера[уреди]

Након завршетка рата, дипломирао је на Московском институту оријенталних студија, а 1954. године одбранио своју докторску дисертацију. Након тога, вратио се у Баку и почео да ради у Институту за историју Академије наука Азербејџанске Совјетске Социјалистичке Републике. У оквиру института био је на положају истраживачког научника, а касније напредовао и постао главни научник, шеф Института за историју и дописни члан Академије наука, а потом и потпредседник Академије наука. Био је аутор и уредник бројних монографија, књига и чланака о историји Кавказа.[2]

Совјетски оријенталистичар и новинар Фарид Сејфул-Мулуков, похвалио је превод Курана од стране Бунијатова и нагласио да је он био изванредан учитељ и одличан познавалац арапског језика.[3]

Смрт[уреди]

Зија Бунијатов је убијен на улазу у свој стан у Бакуу, 21. фебруара 1997. године. Иако је званична државна истрага као одговорне за убиство оптужила групу исламских екстемиста, од којих су многи добили доживотне казне, прави кривци и околности убиства нису познати јавности. По Џону В. Паркеру, убице Бунијатова су обучаване у Ирану.[4]
Сахрањен је у Алеји славних у Бакуу.

Критике[уреди]

Бунијатов је истраживао древну и средњовековну азерску историографију, а био је специјализован у истраживању Кавкаске Албаније и Азербејџана за време калифата, нарочито на периоду између 7. и 19. века. У различитим областима, његов рад се сусрео са озбиљним критикама. Према новинару Томасу де Волу, који је сматрао да је Бунијатов водио расизмом током истраживања. Такође, Василиј Величко, руски песник критиковао је његов рад у вези са Кавкаском Албанијом, а касније се испоставило да су два рада које је објавио 1960. и 1965. године о Кавкаској Албанији плагијати.[5][6]

Награде и признања[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Зия бунияатов ушедший герой
  2. ^ The Heavenly Rose-Garden: A History of Shirvan & Daghestan. Abbas-Kuli-Aga Bakikhanov, Willem Floor, Hasan Javadi. - Mage Publishers, 2009 - ISBN 1-933823-27-5. p. xvi
  3. ^ Zerkalo, Baku, 14 March 2007
  4. ^ John W. Parker, Persian Dreams: Moscow and Tehran Since the Fall of the Shah, (Potomac Books, Inc, 2009), 54.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 31, 2013) (на језику: енглески)
  5. ^ Black Garden: Armenia and Azerbaijan Through Peace and War, by Thomas De Waal (Aug 25, 2004), pages 152-153, 143
  6. ^ "Why Sumgayit? (situational analysis)" Archived 2007-07-02 at the Wayback Machine January 1989

Спољашње везе[уреди]