Златибор (Чајетина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили планину у Србији, погледајте чланак Златибор.
За другу употребу, погледајте страницу Златибор (вишезначна одредница).
Златибор
Zlatborsko jezero - panoramio.jpg
Језеро у центру Златибора
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) Раст 2.821
Положај
Координате 43°43′14″ СГШ; 19°42′09″ ИГД / 43.720666° СГШ; 19.7025° ИГД / 43.720666; 19.7025Координате: 43°43′14″ СГШ; 19°42′09″ ИГД / 43.720666° СГШ; 19.7025° ИГД / 43.720666; 19.7025
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 1010 m
Златибор на мапи Србије
Златибор
Златибор
Златибор на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 31315
Позивни број 031
Регистарска ознака УЕ

Златибор је градско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 2.821 становника.

Промене назива насеља Златибор[уреди]

  • Кулашевац – до 1893. године
  • Краљева Вода (једнина) – од 1893. до 1946. године
  • Партизанске Воде (множина) – од 1946. до 1991. године
  • Златибор – од 1991. године

Историја[уреди]

Ваздушна Бања Златибор 1937. године.
„Златиборски брзи воз”

До краја 19. вијека, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овде се налазио само дрвени чардак Јована Мићића. Златиборски сердар, а изгледа и кнез Милош, овде су летовали са породицама.

Краљ Александар Обреновић је 1893. године боравио на Кулашевцу и обећао Петру Мићићу, тадашњем председнику општине, да ће Златибор постати туристички крај. Краљ је на Преображење Господње те године подигао чесму (Краљева чесма) на извору Кулашевца и од тада се ово мјесто зове Краљева Вода. Септембра 1905. године, Краљеву Воду је посетио и краљ Петар I Карађорђевић са престолонаследником Александром. Од тада се развија брже туризам на Златибору и на Краљевој Води. Хотел Краљева Вода и једна вила завршени 1910. године, први су објекти који су почели да примају госте. Краљева Вода је 1927. године модерним путем повезана са Ужицем. Подигнут је нови хотел Швајцарија и бесплатно се дијеле љетњиковци. Дом за смјештај и опоравак инвалида изграђен је 1931. године. Исте године, Краљева Вода је добила и водовод.

Послије Другог свјетског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем 20. вијека, назив Партизанске Воде промијењен је у Златибор, па често долази до мијешања имена мјеста и планине, посебно међу туристима.

Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено мјесто. На Палисаду се такође развијао туризам. Плацеви за градњу викендица дијељени су бесплатно, а у већини случајева, власници су били Београђани[тражи се извор].

Овде се налазе ОШ „Димитрије Туцовић” ИО Златибор, Железничка станица Златибор, Црква Светог Преображења Господњег, Вила „Јеље”, Вила „Блед”, Вила Ђура Борошића, Вила Радомира Милаћевића-Милаћа, Вила Александра Павловића, Вила Јанчића.

Градске четврти[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Градске четврти Златибора су:

  • Обудојевица, такође и Обадовица и Обудовица, градска је кварт Златибора. Некада су ту били пространи пашњаци, а данас солитери и хотели. Цијела ова област добила је име по потоку који је туда текао, а данас чини дио канализације Златибора. Обудојевица је популарна због својих скијашких стаза.

Галерија[уреди]

  • Zlatibor-vazdušna banja 015.jpg
  • Zlatibor-vazdušna banja 038.jpg
  • Zlatibor-vazdušna banja 0532.jpg
  • Zlatibor-vazdušna banja 085.jpg
  • Zlatibor-vazdušna banja 088.jpg

Демографија[уреди]

У насељу Златибор живи 1834 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,3 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 811 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Златибор је од свих златиборских насеља забиљежио највећи пораст становништва у посљедњих десет година. 1991. године.
Демографија[1]
Година Становника
1948. 115
1953. 362
1961. 357
1971. 834
1981. 1.237
1991. 1.684 1.668
2002. 2.344 2.385
2011. 2.821
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
 2.296 97,95 %
Црногорци
  
 13 0,55 %
Муслимани
  
 6 0,25 %
Горанци
  
 5 0,21 %
Хрвати
  
 4 0,17 %
Мађари
  
 2 0,08 %
Румуни
  
 1 0,04 %
Македонци
  
 1 0,04 %
непознато
  
 12 0,51 %


Становништво према полу и старости[3]
м
ж
? 10
  
  
 8
80+ 10
  
  
 13
75—79 27
  
  
 22
70—74 25
  
  
 37
65—69 49
  
  
 57
60—64 44
  
  
 46
55—59 54
  
  
 58
50—54 87
  
  
 100
45—49 116
  
  
 124
40—44 95
  
  
 104
35—39 94
  
  
 100
30—34 76
  
  
 73
25—29 84
  
  
 80
20—24 90
  
  
 80
15—19 88
  
  
 82
10—14 106
  
  
 86
5—9 57
  
  
 63
0—4 47
  
  
 52
Просек : 36,3 37,7

Галерија слика[уреди]

  • Језеро у центру Златибора

  • Краљева чесма на извору Кулашевац

  • Панорама Златибора

  • Зими језеро увијек заледи

  • Зима на Златибору

  • Парк Језеро поред Златиборског језера

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ↑ Попис становништва pop-stat.mashke.org (српски)
  2. ↑ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ↑ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златибор_(Чајетина)&oldid=15539459“