Златибор (Чајетина)

Златибор
Златибор;
	Златибор
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Чајетина
Становништво
— 2022.	3.702
Географске карактеристике
Координате	43° 43′ 14″ С; 19° 42′ 09″ И / 43.720666° С; 19.7025° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1010 m
	Златибор Златибор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31315
Позивни број	031
Регистарска ознака	УЕ

Златибор је градско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2022. има 3.702 становника (према попису из 2011. било је 2.821 становника).^[1]

Промене назива насеља Златибор

Кулашевац — до 1893. године
Краљева Вода — од 1893. до 1946. године
Партизанске Воде — од 1946. до 1991. године
Златибор — од 1991. године

Историја

До краја 19. вијека, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овде се налазио само дрвени чардак Јована Мићића. Златиборски сердар, а изгледа и кнез Милош, овде су летовали са породицама.

Краљ Александар Обреновић је 1893. године боравио на Кулашевцу и обећао Петру Мићићу, тадашњем председнику општине, да ће Златибор постати туристички крај. Краљ је на Преображење Господње те године подигао чесму (Краљева чесма) на извору Кулашевца и од тада се ово мјесто зове Краљева Вода. Септембра 1905. године, Краљеву Воду је посетио и краљ Петар I Карађорђевић са престолонаследником Александром. Од тада се развија брже туризам на Златибору и на Краљевој Води. Хотел Краљева Вода и једна вила завршени 1910. године, први су објекти који су почели да примају госте. Краљева Вода је 1927. године модерним путем повезана са Ужицем. Подигнут је нови хотел Швајцарија и бесплатно се дијеле љетњиковци. Дом за смјештај и опоравак инвалида изграђен је 1931. године. Исте године, Краљева Вода је добила и водовод.

Послије Другог свјетског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем 20. вијека, назив Партизанске Воде промијењен је у Златибор, па често долази до мијешања имена мјеста и планине, посебно међу туристима.

Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено мјесто. На Палисаду се такође развијао туризам. Плацеви за градњу викендица дијељени су бесплатно, а у већини случајева, власници су били Београђани^{[тражи се извор]}.

Овде се налазе ОШ „Димитрије Туцовић” ИО Златибор, железничка станица Златибор, црква Светог Преображења Господњег, вила „Јеље”, вила „Блед”, вила Ђура Борошића, вила Радомира Милаћевића-Милаћа, вила Александра Павловића, вила Јанчића.

Градске четврти

Градске четврти Златибора су:

Обудојевица, такође и Обадовица и Обудовица, градска је четврт Златибора. Некада су ту били пространи пашњаци, а данас солитери и хотели. Цијела ова област добила је име по потоку који је туда текао, а данас чини дио канализације Златибора. Обудојевица је популарна због својих скијашких стаза.

Демографија

У насељу Златибор живи 1834 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,3 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 811 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Златибор је од свих златиборских насеља забиљежио највећи пораст становништва у посљедњих десет година. 1991. године.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	115
1953.	362
1961.	357
1971.	834
1981.	1.237
1991.	1.684	1.668
2002.	2.344	2.385
2011.	2.821
2022.	3.702

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	2.296	97,95%
Црногорци	13	0,55%
Муслимани	6	0,25%
Горанци	5	0,21%
Хрвати	4	0,17%
Мађари	2	0,08%
Румуни	1	0,04%
Македонци	1	0,04%
непознато	12	0,51%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	10	8
80+	10	13
75—79	27	22
70—74	25	37
65—69	49	57
60—64	44	46
55—59	54	58
50—54	87	100
45—49	116	124
40—44	95	104
35—39	94	100
30—34	76	73
25—29	84	80
20—24	90	80
15—19	88	82
10—14	106	86
5—9	57	63
0—4	47	52
Просек :	36,3	37,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	55	152	162	285	416	540	811

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	173	181	130	253	46	20	7	1	0	0	2,89

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	949	284	609	27	26	3
Женски	984	225	601	106	52	0
УКУПНО	1.933	509	1.210	133	78	3

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	514	37	0	3	63
Женски	495	19	0	0	27
Укупно	1.009	56	0	3	90

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	29	27	48	148	28
Женски	8	11	73	189	10
Укупно	37	38	121	337	38

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	11	43	4	40
Женски	11	5	19	14	92
Укупно	14	16	62	18	132

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	11
Женски	12	0	0	5
Укупно	31	0	0	16

Галерија

Језеро у центру Златибора
Краљева чесма на извору Кулашевац
Панорама Златибора
Зими језеро увијек заледи
Зима на Златибору
Парк Језеро поред Златиборског језера
„Златиборски брзи воз”

Види још

Референце

^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
^ Попис становништва pop-stat.mashke.org (језик: српски)
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
Гугл сателитска мапа (Maplandia)
План насеља на мапи (Mapquest)
Туристичка организација Златибор zlatibor.org.rs (језик: српски)(језик: енглески)(језик: руски)(језик: немачки)
Краљ Александар Обреновић открио је 1893. године једну од наших најлепших планина (Б92, 8. јун 2020)
Краљева вода на Златибору („Политика”, 11. август 2021)

[1] „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.

[2] Попис становништва pop-stat.mashke.org (језик: српски)

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе