Златибор (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Златибор (Чајетина))
Уколико сте тражили планину у Србији, погледајте чланак Златибор.
За другу употребу, погледајте страницу Златибор (вишезначна одредница).
Златибор
Језеро 1.jpg
Језеро у центру Златибора
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Златиборски
Општина Чајетина
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 2.821
Положај
Координате 43°43′14″ СГШ; 19°42′09″ ИГД / 43.720666° СГШ; 19.7025° ИГД / 43.720666; 19.7025 Координате: 43°43′14″ СГШ; 19°42′09″ ИГД / 43.720666° СГШ; 19.7025° ИГД / 43.720666; 19.7025
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 1010 m
Златибор на мапи Србије
Златибор
Златибор
Златибор на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 31315
Позивни број 031
Регистарска ознака УЕ

Златибор је градско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 2.821 становника.

Историја[уреди]

До краја 19. вијека, ово тада још мало село звало се Кулашевац, по извору и потоку у свом центру. Од грађевина, овде се налазио само дрвени чардак Јована Мићића. Златиборски сердар, а изгледа и кнез Милош, овде су летовали са породицама.

Ваздушна Бања Златибор 1937. године.

Краљ Александар Обреновић је 1893. године боравио на Кулашевцу и обећао Петру Мићићу, тадашњем председнику општине, да ће Златибор постати туристички крај. Краљ је на Преображење Господње те године подигао чесму (Краљева чесма) на извору Кулашевца и од тада се ово мјесто зове Краљева Вода. Септембра 1905. године, Краљеву Воду је посетио и краљ Петар I Карађорђевић са престолонаследником Александром. Од тада се развија брже туризам на Златибору и на Краљевој Води. Хотел Краљева Вода и једна вила завршени 1910. године, први су објекти који су почели да примају госте. Краљева Вода је 1927. године модерним путем повезана са Ужицем. Подигнут је нови хотел Швајцарија и бесплатно се дијеле љетњиковци. Дом за смјештај и опоравак инвалида изграђен је 1931. године. Исте године, Краљева Вода је добила и водовод.

Послије Другог свјетског рата, у спомен стријељаним партизанским рањеницима новембра и децембра 1941. године, Краљева Вода добија назив Партизанске Воде. Седамдесетих година 20. вијека се развија, што није престала ни до данас. Крајем 20. вијека, назив Партизанске Воде промијењен је у Златибор, па често долази до мијешања имена мјеста и планине, посебно међу туристима.

Растући и ширећи се, Златибор се повезао са Палисадом, који је некада био одвојено мјесто. На Палисаду се такође развијао туризам. Плацеви за градњу викендица дијељени су бесплатно, а у већини случајева, власници су били Београђани[тражи се извор од 09. 2009.].

Промене назива насеља Златибор[уреди]

  • Кулашевац – до 1893. године
  • Краљева Вода (једнина) – од 1893. до 1946. године
  • Партизанске Воде (множина) – од 1946. до 1991. године
  • Златибор – од 1991. године

Демографија[уреди]

У насељу Златибор живи 1834 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,0 година (36,3 код мушкараца и 37,7 код жена). У насељу има 811 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника. Златибор је од свих златиборских насеља забиљежио највећи пораст становништва у посљедњих десет година. 1991. године.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 115
1953. 362
1961. 357
1971. 834
1981. 1.237
1991. 1.684 1.668
2002. 2.385 2.344
2011. 2.821
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
2.296 97,95 %
Црногорци
  
13 0,55 %
Муслимани
  
6 0,25 %
Горанци
  
5 0,21 %
Хрвати
  
4 0,17 %
Мађари
  
2 0,08 %
Румуни
  
1 0,04 %
Македонци
  
1 0,04 %
непознато
  
12 0,51 %


Галерија слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Попис становништва pop-stat.mashke.org (српски)
  2. Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]