Златин дневник

С Википедије, слободне енциклопедије
Златин дневник
Zlata's Diary.jpg
Енглеско издање из 2006.
Настанак
Ориг. насловZlatas Diary
АуторЗлата Филиповић
Земља Уједињено Краљевство
Језикенглески
Садржај
Жанр / врста делааутобиографија
Темаопсада Сарајева
Издавање
ИздавачPenguin Books
Превод
Датум
издавања

1994.

Златин дневник је књига Злате Филиповић, која је током писања била девојчица из Сарајева за време његове опсаде. Дневник, коме се обраћала са Мими,[1] писала је од септембра 1991. до октобра 1993, током рата у Босни и Херцеговини, углавном се налазећи у Сарајеву, главном граду БиХ.[2] Дневник није званично издат на јужнословенским језицима, а адаптиран је у хорско дело Ентонија Пауерса.[3]

Синопсис[уреди | уреди извор]

Books-aj.svg aj ashton 01g.svg УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис књиге!

Дневник је започела убрзо након поласка у пети разред (четврти према српском образовном систему). Прва прича описује одлазак на Јахорину, како она каже, најлепшу планину на свету. Рат је почео мало пре њеног једанаестог рођендана 3. децембра 1991. Она је у дневнику описивала дешавања током те две године — нестанке гаса и струје, смрт пријатеља и бомбардовања, током којих се са породицом скривала у подрум, у којем су на крају проводили највећи део времена. Међутим, услед недостатка пара, Златини мајка и отац су радили, па је она неретко остајала сама у кући, уплашена и забринута за себе и своје рођаке и пријатеље. Бесна због смрти својих ближњих и сукобом уопште, Злата је написала ПРЕСТАНИТЕ ПУЦАТИ и МИР, МИР, МИР! У последњој поруци Мими од 17. октобра 1993, она открива и статистичке податке које је чула — 590 граната од пола пет ујутро; шесторо мртвих; 56 рањених; мислим да смо сами у овом паклу.[4]

Издавање[уреди | уреди извор]

Злата је рат преживела. Репортерка Џанин ди Ђовани, која ју је срела те исте 1993. и написала предговор за књигу, описала је Злату као Ану Франк Сарајева, јер Златин дневник, као и Дневник Ане Франк, описује доживљаје страхота рата прожете дечјом чедношћу. Такође је додала да је додатна сличност и то што су оба сукоба делимично мотивисана расизмом и етничким разликама.[5][6]

Мале сарајевске новине су књигу 1993. незванично издале под називом Златин дневник као поклон читаоцима. Злата је тако постала позната у Сарајеву, па су је и новинари страних новинских агенција интервјуисали. Децембра 1993, Златина породица од агенције Уједињених нација добија понуду да напусти Сарајево и оде у Париз. Ту понуду су и прихватили, а дневник је 1994. званично издат на енглеском под називом Златин дневник: Живот детета у Сарајеву (енгл. Zlata's Diary: A Child's Life in Sarajevo). Књигу је превела Кристина Прибићевић-Зорић, а издала британска издавачка кућа Пенгвин букс (енгл. Penguin Books).[7][8]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Pop Culture in Zlata’s Diary”. University of Nort Carolina. Приступљено 12. 11. 2012. 
  2. ^ „Zlata's Diary: A Child's Life in Wartime Sarajevo”. Amazon. Приступљено 12. 11. 2012. 
  3. ^ „Zlata's Diary”. Oxford University Press. Приступљено 26. 1. 2012. 
  4. ^ „Zlata's Diary Summary”. www.enotes.com. Приступљено 12. 11. 2012. 
  5. ^ „Introduction”. Zlata's Diary: A Child's Life in Sarajevo. Penguin Books. 1994. Приступљено 12. 11. 2012. 
  6. ^ „Escrits d'infantesa contra la violència”. Avui. Приступљено 12. 11. 2012. [мртва веза]
  7. ^ „Lo sterminio e l’assedio nei diari di Anna e Zlata”. ReggioTV. Приступљено 12. 11. 2012. 
  8. ^ „Zlata's Diary”. www.funtrivia.com. Архивирано из оригинала на датум 12. 01. 2013. Приступљено 12. 11. 2012.