Златица (река)
| Златица | |
|---|---|
 Златица код Падеја | |
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 117 km |
| Басен | 1.470 km2 |
| Водоток | |
| Извор | Румунија |
| Ушће | Тиса |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Румунија Србија |
| Притоке | Игриш |
| Река на Викимедијиној остави | |
Златица (рум. Aranca, мађ. Aranka) је река у Банату дуга 117 km, и лева је притока Тисе. У дужини од 1,4 km чини границу између Србије и Румуније.
Порекло имена
[уреди | уреди извор]Српско и мађарско име реке вуку порекло од речи злато.
Ток реке
[уреди | уреди извор]Златица извире у Румунији, у северном делу Баната, југозападно од Арада. Текући на запад, пролази поред села Велики Семпетар, Саравола, града Великог Семиклуша, Старог Бешенова и Валкања, где напушта Румунију после тока дугог 76 km.
У Србији, где је њен ток дугачак 41 km, река скреће на југозапад, пресеца Канал Дунав-Тиса-Дунав, пролази поред Падеја и улива се у Тису код Аде. Недалеко од Банатског Моноштора у Златицу се улива њена најзначајнија притока Бегеј (не треба га мешати са већом реком Бегеј која се улива у Тису).
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Златица припада Дунавском сливу, са сопственим сливом од 1470 km² (790 km² у Румунији, 680 km² у Србији). Доњи део тока је каналисан и задњих 10 km је пловно и веома је важна за наводњавање ораница у њеној близини. У близини Јазова, вода из Златице се користи за Рибњак Остојићево, недалеко од мочваре Целеруше.
Насеља уз реку
[уреди | уреди извор]Румунија
[уреди | уреди извор]Србија
[уреди | уреди извор]Галерија фотографија
[уреди | уреди извор]-
Мост преко Златице код Црне Баре -
Ушће Златице у Тису код Падеја -
Прилазак мосту преко Златице код Падеја -
Златица, маја 2020. године
Види још
[уреди | уреди извор]
Литература
[уреди | уреди извор]- Мала Просветина енциклопедија, треће издање (1985); Просвета. ISBN 978-86-07-00001-2..
- Jovan Đ. Marković (1990): Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije; Svjetlost-Sarajevo. ISBN 978-86-01-02651-3..
