Златна средина
Златна средина или аргумент из умерености (лат. Argumentum ad temperantiam - аргумент из умерености) је логичка грешка која настаје када се тврди да је истина компромис између две радикално супротне позиције. Особа која је користи тврди да супростављени ставови представљају крајности на континууму мишљења и да су такви екстреми погрешни, док је средина тачна и једино прихватљиво решење је компромис.
Тачно је да је некада истина стварно лежи између две крајности, али ово није правило. Понекад је нешто напросто неистинито или потпуно погрешно, па компромис између неистине и истине није пожељан. Грешка се користи да се одбране тврдње које не подржавају докази. Са грешком се често можемо сусрести у политици.
Примери[уреди | уреди извор]
- Милица изјављује да све вакцине изазивају аутизам, а њена пријатељица да вакцинација не изазива аутизам. Како се не би расправљали направили су компромис: неке вакцине изазивају аутизам.
Овде компромис не може постојати, јер Милица није у праву.
- Године 1820. године је постигнут Мисуријски компромис. По њему робове није смео да држи ниједан држављанин који је живео на северу Сједињених Америчких Држава.
Компромис између бораца за људска права и робовласника није баш најбоље решење.
Литература[уреди | уреди извор]
- Стојадиновић, Предраг (2014). 50 Логичких грешака за које треба да знате. Смедерево: Хеликс. стр. 86—87. ISBN 978-86-86059-45-1.
