Златне алге
| Златне алге | |
|---|---|
| Dinobryon divergens | |
| Научна класификација | |
| Домен: | Eukaryota |
| Кладус: | Sar |
| Кладус: | Stramenopiles |
| Подтип: | Ochrophytina |
| Инфратип: | Chrysista |
| Наткласа: | Limnistia |
| Класа: | Chrysophyceae Pascher, 1914[1] |
| Редови[2] | |
| Синоними | |
| |
Златне алге (Chrysophyceae, или Chrysophyta) су група хетероконтних алги, која се одликује великом морфолошком разноврсношћу; овој групи припадају једноћелијске, колонијалне и вишећелијске кончасте алге. Имају широко географско распрострањење и има их у свим водама, али се најчешће налазе у чистим слатким водама умерено континенталне климе.
Типови грађе
[уреди | уреди извор]Представници овог раздела се налазе на ризоподијалном, монадоидном, кокоидном, трихалном и хетеротрихалном ступњу организације. Велики број колонијалних врста нема сталан број ћелија у колинији. Кончасте врсте могу бити негранате и гранате.
Величина
[уреди | уреди извор]Једноћелијске врсте су, наравно, ситне и њихова величина износи неколико десетина микрометара, али кончасте могу бити дуге око једног дециметра.
Грађа ћелије[3]
[уреди | уреди извор]Унутрашња ћелијска организација код свих представника је мање-више иста. У цитоплазми се налази један или два хлоропласта и релативно мало једро. У ламелама хлоропласта налазе се групе од 3-4 тилакоида и код већине представника један савијени периферни тилакоид. Осим хлорофила а & с у хлоропластима се налазе и каротени и ксантофили. У зависности од врсте и количине ових пигмената, боја ових алги може бити зеленожута, златножута, зелена или мрка.
Код најпримитивнијих представника ове групе алги на површини ћелије је танак перипласт и оне немају сталан облик тела. Код других се на површини плазмалеме налази чврст целулозни зид који је понекад слузав. Неке врсте на површини тела имају коколите (наслаге калцијум-карноната различитог облика), а код других се образују унутрашњи силикатни скелети. Код врста на највишем ступњу организације ствара се тзв. панцир око ћелија (од плочица које садрже силицијум) или су оне у „кућици“ кроз чије отворе излазе бичеви или псеудоподије.
Кретање
[уреди | уреди извор]Облици који су покретни имају два бича која међусобно могу бити исти или различити по дужини и грађи. Један је често редукован.
Размножавање
[уреди | уреди извор]Вегетативно се размножавају деобом ћелије и фрагментацијом.
Бесполно се размножавају зооспорама и аутоспорама.
Полно се размножавају хологамијом и изогамијом. Том приликом им се не диференцирају посебни органи за размножавање, што упућује да су оне у том погледу на веома ниском нивоу. Као резултат полног процеса стварају се цисте које су способне да преживе неповољне услове. Цисте су по сферичне или елипсоидне и имају силифициран зид из два дела. При клијању ствара се више зооспора са 1-2 бича.
Начин живота
[уреди | уреди извор]Највећи број врста припада групи активно покретних планктонских организама, али има и епифита, као и бентосних организама. Већина врста се обилно развија у рано пролеће и касну јесен, када су ниже температуре.
Значај
[уреди | уреди извор]У воденим екосистемима, значајни су продуценти органског материјала, а кроз процес фотосинтезе обогаћују воду кисеоником. Важна су карика у ланцу исхране водених животиња. Неке врсте, пак, могу довести до цветања воде.
Филогенија
[уреди | уреди извор]Неоспорно је да су златне алге стара група организама и сматра се да су у терцијеру достигле максимум свог развоја. Према својим особинама сличне су силикатним, жутозеленим и мрким алгама, чак се сматра да од њих силикатне алге воде порекло.
Систематика
[уреди | уреди извор]Класификација једноћелијских протиста је услед парафилетске природе читаве групе, разнолика. Бројне више-мање монофилетске групе се константно дефинишу, како се добија више података о сродности ових организама. Систематика златних алги, у смислу њихове припадности одређеном таксону и њихове поделе, је нарочито варијабилна од аутора до аутора, и овде је дато неколико погледа на њу.
- 1. Adl et al (2005)[4]
класа Chrysophyceae Pascher, 1914
- ред Chromulinales Pascher, 1910
- ред Hibberdiales Andersen, 1989
- ред Ochromonadales Pascher, 1910
- 2. раздео Chrysophyta обухвата следеће класе, према Блаженчић (2000)[3]
- класа Chrysomonadophyceae
- класа Chrysopodophyceae
- класа Chrysocapsophyceae
- класа Chrysosphaerophyceae
- класа Chrysotrichophyceae
- 3. Cavalier-Smith (1993)[5]
раздео Heterokonta
- подраздео Ochrista
- инфрараздео Chrysista
- класа Chrysophyceae Pascher ex Hibberd 1976
- поткласа Chrysomonadidae
- поткласа Synuridae
- поткласа Sarcinochrysidae
- поткласа Chrysomeridae
- класа Chrysophyceae Pascher ex Hibberd 1976
- инфрараздео Chrysista
- 4. Corliss (1984)[6]
царство Protista
- група "Chromobionts"
- раздео Chrysophyta Pascher, 1914
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Pascher, A (1914). „Über Flagellaten und Algen”. Berichte der Deutschen Botanischen Gesellschaft. 32: 136—160. S2CID 257830577. doi:10.1111/j.1438-8677.1914.tb07573.x.
- ^ NCBI. Taxonomy Browser (Chrysophyceae)
- ^ а б Blaženčić, J. Sistematika algi. Beograd: NNK International.. 2000. ISBN 978-86-23-23002-8.
- ^ Грешка код цитирања: Неважећа ознака
<ref>; нема текста за референце под именомadl. - ^ Cavalier-Smith, T. 1993. „Kingdom Protozoa and its 18 phyla”. Microbiological Reviews. 57.: 953-994.
- ^ Corliss J.O. 1984. „The kingdom Protista and its 45 phyla”. BioSystems. 17.: 87-126.
Литература
[уреди | уреди извор]Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |