Пређи на садржај

Златни вивак

С Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте страницу Златни вивак (вишезначна одредница).

Златни вивак
Одрасли златни вивак у гнездећем перју
Оглашавање
Научна класификација уреди
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Charadriiformes
Породица: Charadriidae
Род: Pluvialis
Врста:
P. apricaria
Биномно име
Pluvialis apricaria
Синоними
  • Charadrius apricarius Linnaeus, 1758
  • Charadrius pluvialis Linnaeus, 1758

Златни вивак (лат. Pluvialis apricaria), такође познат и као европски златни вивак или евроазијски златни вивак, је птица средње величине из породице жалара. Ова врста је слична двема другим златним вивцима, америчком златном вивку, лат. Pluvialis dominica, и тихоокеанском златном вивку, лат. Pluvialis fulva, који су оба нешто мања, виткија и са дужим ногама од европског златног вивка, и оба имају сиво уместо белог аксиларног (пазушног) пера (видљиво у лету и када птица рашири крила на земљи).

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Златног вивка је формално описао шведски природњак Карл фон Лине 1758. године у десетом издању своје дела „Systema Naturae“ . Сврстао га је са осталим вивцима у род лат. Charadrius и сковао биномско име лат. Charadrius apricarius.[2] Врста се сада сврстава у род лат. Pluvialis који је 1760. године увео француски зоолог Матирен Жак Брисон.[3][4] Име рода је латинског порекла и значи „везано за кишу“, од речи лат. pluvia, „киша“. Веровало се да се златни вивци окупљају када је киша била на помолу. Назив врсте лат. apricaria је латинског порекла и значи „сунчати се“.[5] Златни вивак има тренутно две подврсте:[6]

  • лат. Pluvialis apricaria apricaria (Linnaeus, 1758) - северна Британија, преко западне Немачке, Данске и Јужне Феноскандије до балтичких држава
  • лат. Pluvialis apricaria altifrons (Linnaeus, 1758) - зимује од британског острва преко Медитерана до јужног Каспијског мора

Опис

[уреди | уреди извор]

Златни вивак је прилично округласт, са крилима која су му само мало дужа од репа. Његова најистакнутија карактеристика је бела трака у облику латиничног слова „S“ која се протеже од чела до бокова.[7]

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Златни вивак се обично гнезди у арктичкој тундри и другим вресиштима, све до Исланда на западу, где се назива исл. Heiðlóa, и до централног Сибира на истоку; најјужнија врста се може пронаћи у Велсу и Белорусији, након што је мала популација која се гнездила на Дартмуру у југозападној Енглеској око 2010. године престала да се ту гнезди.[8][9][10]

Зими мигрира на југозапад у блаже регионе Европе, северозападне Африке и југозападне Азије, од Ирске на истоку до Данске, и на југу до медитеранског региона све до Алжира, све до северног Египта и обале Каспијског мора у Ирану. Окупља се у великим јатима на отвореним површинама, затим на пољопривредним равницама, ораницама и ливадама, али се може наћи на рибњациме где се храни.[11][12] Луталице се не тако често бележене западно до источне обале Канаде (Њуфаундленд, Нова Шкотска), јужно до Гамбије и источно до Пакистана и северне Индије.[13]

Понашање и екологија

[уреди | уреди извор]

  Звук златног вивка је једносложни, благо силазни, меланхолични „туу“.[14][15]

Његов лет је брз и снажан, са правилним замасима крила. [16]

У Уједињеном Краљевству, птићи златног вивка се хране мувама рода лат. Tipulidae, док су то у Шведској муве рода лат. Bibionidae.[17]

Статус

[уреди | уреди извор]

Златни вивак је једна од врста на које се примењује Споразум о очувању афричко-евроазијских птица селица водених станишта (AEWA).[18] Генерално, врста је безбедна, и IUCN је навео као најмање забрињавајућу, али популације на јужном рубу подручја гнежђења опадају или изумру у неколико земаља, укључујући и Велику Британију,[19] затим Данску (изумрла као птица гнездарица), Белгију (изумрла као птица гнездарица), Пољску (изумрла као птица гнездарица), Немачку и јужну Шведску.[20] [21] Највећа популација је на Исланду, где живи око трећина светске популације.[21]

У култури

[уреди | уреди извор]

Фолклор

[уреди | уреди извор]

Златни вивак проводи лета на Исланду, а у исландском фолклору, појава првог златног вивка у земљи значи да је стигло пролеће.[22] Исландски медији увек извештавају о првом виђењу вивка, које се 2017. године догодило 27. марта,[23] а најраније 2020. године 16. марта.[24] Вивак је такође симбол женствености и женског рода на Исланду.[25]

Порекло Гинисових светских рекорда

[уреди | уреди извор]

Дана 10. новембра 1951. године, сер Хју Бивер, тадашњи генерални директор пиваре Гинис,[26] отишао је на лов у Северни Слоб, поред реке Слејни у округу Вексфорд, у Ирској. Након што је промашио метак у покушају да ухвати златног вивка, уплео се у расправу око тога која је најбржа птица за дивљач у Европи, златни вивак или црвени тетреб (прво је било тачно).[27] Те вечери у Каслбриџ Хаусу, схватио је да је немогуће потврдити у приручницима да ли је златни вивак најбржа птица која се лови у Европи.[28][29] Бивер је знао да се сваке вечери у пабовима широм Ирске мора расправљати о бројним другим питањима, али није постојала књига на свету којом би се решили спорови око евиденције. Тада је схватио да би књига која пружа одговоре на ову врсту питања могла постати популарна.[30] Запослени у Гинису рекао је сер Хјуу о два брата близанца, Норису и Росу Меквиртеру, који су отворили агенцију за проверу чињеница у Лондону. Сер Хју је интервјуисао браћу и, импресиониран њиховим огромним знањем, наручио је књигу. Касније је објавио прву Гинисову књигу рекорда која је постала бестселер у року од неколико месеци.[31]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2016). „Pluvialis apricaria”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T22693727A86551440. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T22693727A86551440.en Слободан приступ. Приступљено 12. 11. 2021. 
  2. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 150—151. 
  3. ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 46, Vol. 5, p. 42. 
  4. ^ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јул 2021). „Buttonquail, thick-knees, sheathbills, plovers, oystercatchers, stilts, painted-snipes, jacanas, Plains-wanderer, seedsnipes”. IOC World Bird List Version 11.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 15. 1. 2022. 
  5. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 57, 311. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  6. ^ Popko Wiersma, Guy M. Kirwan, Peter F. D. Boesman (04. 03. 2020). „European Golden-Plover Pluvialis apricaria”. Birds of the World. Приступљено 04. 06. 2025. 
  7. ^ Frédéric Jiguet; Aurélien Audevard (2017). Birds of Europe, North Africa, and the Middle East: A Photographic Guide (illustrated изд.). Princeton University Press. стр. 155. ISBN 978-0-691-17243-9. 
  8. ^ Frédéric Jiguet; Aurélien Audevard (2017). Birds of Europe, North Africa, and the Middle East: A Photographic Guide (illustrated изд.). Princeton University Press. стр. 155. ISBN 978-0-691-17243-9. 
  9. ^ Balmer, D. E.; Gillings, S.; Caffrey, B. J.; Swann, R. L.; Downie, I. S.; Fuller, R. J. (2013). Bird Atlas 2007–11: the breeding and wintering birds of Britain and Ireland. Thetford: BTO Books. ISBN 978-1-908581-28-0. 
  10. ^ Pearce-Higgins, James (2020). Keller, Verena; et al., ур. European Breeding Bird Atlas 2: Distribution, Abundance and Change. Barcelona: European Bird Census Council and Lynx Edicions. стр. 308. ISBN 978-84-16728-38-1. 
  11. ^ Mark Beaman, Steve Madge (2010). The Handbook of Bird Identification: For Europe and the Western Palearctic (illustrated изд.). A&C Black. стр. 309. ISBN 978-1-4081-3523-5. 
  12. ^ Jon Lloyd Dunn, Jonathan K. Alderfer, ур. (2006). National Geographic Field Guide to the Birds of North America, National Geographic Field Guide to Birds Series (illustrated изд.). National Geographic Books. стр. 154. ISBN 978-0-7922-5314-3. 
  13. ^ Hayman, Peter; Marchant, John; Prater, Tony (1986). Shorebirds. Breckenham, UK: Croom Helm. ISBN 0-7099-2034-2. 
  14. ^ Frédéric Jiguet; Aurélien Audevard (2017). Birds of Europe, North Africa, and the Middle East: A Photographic Guide (illustrated изд.). Princeton University Press. стр. 155. ISBN 978-0-691-17243-9. 
  15. ^ Jon Lloyd Dunn, Jonathan K. Alderfer, ур. (2006). National Geographic Field Guide to the Birds of North America, National Geographic Field Guide to Birds Series (illustrated изд.). National Geographic Books. стр. 154. ISBN 978-0-7922-5314-3. 
  16. ^ Mark Beaman, Steve Madge (2010). The Handbook of Bird Identification: For Europe and the Western Palearctic (illustrated изд.). A&C Black. стр. 309. ISBN 978-1-4081-3523-5. 
  17. ^ Machín, P.; Fernández-Elipe, J.; Flinks, H.; Laso, M.; Aguirre, J. I.; Klaassen, R. H. G. (2017). „Habitat selection, diet and food availability of European Golden Plover Pluvialis apricaria chicks in Swedish Lapland” (PDF). Ibis. 159 (3): 657—672. doi:10.1111/ibi.12479 Слободан приступ. 
  18. ^ „Eurasian Golden Plovers”. beautyofbirds.com. 16. 9. 2021. Приступљено 4. 1. 2023. 
  19. ^ Balmer, D. E.; Gillings, S.; Caffrey, B. J.; Swann, R. L.; Downie, I. S.; Fuller, R. J. (2013). Bird Atlas 2007–11: the breeding and wintering birds of Britain and Ireland. Thetford: BTO Books. ISBN 978-1-908581-28-0. 
  20. ^ Birdlife, DOF. „Danmarks Fugle - Hjejle”. Fakta om Fugle (на језику: Danish). Dansk Ornitologisk Forening. Приступљено 25. 7. 2024. 
  21. ^ а б Pearce-Higgins, James (2020). Keller, Verena; et al., ур. European Breeding Bird Atlas 2: Distribution, Abundance and Change. Barcelona: European Bird Census Council and Lynx Edicions. стр. 308. ISBN 978-84-16728-38-1. 
  22. ^ Jóhannsson, K. (27. 3. 2017). „The Golden Plover has arrived, indicating spring in Iceland”. icenews.is. Icenews. Приступљено 5. 10. 2017. 
  23. ^ „Spring has arrived in Iceland, according to folklore”. icelandmonitor.mbl.is. Iceland Monitor. 27. 3. 2017. Приступљено 5. 10. 2017. 
  24. ^ Askham, Poppy (16. 3. 2020). „Rejoice, Spring Has Finally Sprung: The Lóa Lands In Iceland”. grapevine.is. The Reykjavik Grapevine. Приступљено 10. 4. 2020. 
  25. ^ Gísli Marteinn Baldursson (7. 3. 2025). Vikan með Gísla Marteini [The Week with Gísli Marteinn] (television production). Reykjavík, Iceland: RÚV. Корисна информација се налази на: 19:39. Приступљено 15. 4. 2025. „Hvað þýðir það að kona taki við? Muntu... þú veist... ég er að hugsa um hluti eins og að mála Valhöll bleika, eða breyta fálkanum yfir í lóu, eða...”  Звучни запис
  26. ^ „Guinness Record Book Collecting”. Приступљено 04. 06. 2025. 
  27. ^ Davenport, Fionn (2010). Ireland. Lonely Planet. стр. 193. ISBN 978-1-74220-350-8. 
  28. ^ „Early history of Guinness World Records”. 2005. Архивирано из оригинала 01. 07. 2007. г. Приступљено 04. 06. 2025. 
  29. ^ Cavendish, Richard (август 2005). „The Guinness Book of Records was first published on August 27th, 1955.”. History Today. 55 (8). 
  30. ^ Guinness World Records 2005 (50th Anniversary ed). Guinness. 2004. стр. 6. ISBN 978-1-892051-22-6. 
  31. ^ „The Guinness Book of Records, Witness - BBC World Service”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Златни_вивак&oldid=31333770”