Злато

Из Википедије, слободне енциклопедије
Злато,  79Au
Au,79.jpg
Општа својства
Име, симбол злато, Au
Злато у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Ag

Au

Rg
платиназлатожива
Атомски број (Z) 79
Група, блок група 8, d-блок
Периода периода 6
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 196,96655 u
Ел. конфигурација [Xe]4f145d106s1
по љускама
2, 8, 18, 32, 18, 1
Физичка својства
Боја златна
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 1337,33 K (1064,18 °C)
Тачка кључања 3.129 K (2856 °C)
Густина 19300 kg/m3
Моларна запремина 10,21×10−3 m3/mol
Топлота фузије 12,55 kJ/mol
Топлота испаравања 334,4 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 128 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 3, 1
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 2,54 (Полинг)
1,42 (Олред)
Енергије јонизације 1: 890,1 kJ/mol
2: 1.980 kJ/mol
3: 2.900 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 135 (174) pm
Ковалентни радијус 144 pm
Валсов радијус 166 pm
Кристална структура постраничноцентрирана кубична (FCC)
Регуларна зидноцентрирана кристална структура за злато
Брзина звука 1.740 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 317 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 45,2×106 S/m
Мосова тврдоћа 2,5
референцеВикиподаци

Злато (Au, латински - aurum) - је прелазни метал.[1] Злато је густо, мекано, сјајно, кован и бели метал. То је хемијски елемент симбола Ау (Аурум на латинском језику, што значи сјај зоре) и атомски број 79 у периодном систему хемијских елемената .

Заступљеност[уреди]

Злато је заступљено у земљиној кори у количини од 1,1×10-3 ppm (енгл. parts per million, делова на милион). Готово редовно је у чистом елементарном стању у виду зрнаца или листића унутар кварцних стена или кварцног песка који настаје трошењем стена. Грумен чистог самородног злата од 120 килограма је пронађен у Аустралији 1869. године.

Особине[уреди]

Злато има знатну специфичну тежину, доста високу температуру топљења и кључања и сразмерно малу тврдоћу.[2][3] Тегљивост и ковност злата је изузетно велика – од 1 грама злата може да се извуче жица дужине 3 km, а ковањем или ваљањем могу да се добију листићи ("златне фолије") дебљине до 0,0001 милиметара. Такви листићи су 500 пута тањи од човечије длаке. Злато је најкованији метал. Поред сребра и бакра, спада у најбоље проводнике електричне струје и топлоте. Лако гради легуре, не мења се на ваздуху. Злато је слабореактиван метал који се на ваздуху не мења ни при јаком загревању. Не напада га ниједна киселина. Раствара се само у царској води, зато што ова садржи Cl- јон који стабилизује Au3+ јон при стварању комплексног јона тетрахлоро-ауратне(III)-киселине, HAuCl4. Сва растворна једињења злата су отровна.

Добијање[уреди]

Злато

У најстарије време, па чак и у прошлом веку, злато се искључиво добијало из златоносног песка насталог распадањем златоносних стена и накнадним испирањем природним водама. Данас се знатан део злата добија непосредно из таквих стена, које се претходно подвргавају дробљењу и млевењу. Данас се то изводи помоћу живе или цијанидним процесом.

Први од њих заснива се на стварању амалгама Au када се живом дејствује на у води растворену руду. Добијени амалгам подвргава се затим дестилацији, при чему жива предестилише, а злато остане у апарату за дестилацију. Највећи недостатак рада са живом је непотпуно извлачење злата, јер се најситнији његови делићи рђаво квасе живом и зато се не амалгамишу.

Супротно живином процесу, цијанидни процес омогућава да се злато практично извуче чак и из најсиромашнијих стена. Тога ради на самлевену златоносну стену дејствује се у присуству ваздуха врло разблаженим (0,03-0,2%) раствором натријум-цијанида. Тада злато прелази у раствор по реакцији 4Au + 8NaCN + 2H2O + O2 = 4Na[Au(CN)2]+4NaOH из кога се може издвојити дејством металног цинка: 2Na[Au(CN)2] + Zn = Na2[Zn(CN)4] + 2Au Пречишћавање на један или други начин добијеног злата од примеса врши се најчешће врелом концентрованом сумпорном киселином или електролизом.

Примена[уреди]

За више информација погледајте: карат (чистоћа)
  • За израду луксузних предмета и накита
  • У медицини; колоидни раствор злата
  • Подлога за националне валуте

Код примене злата за луксузне предмете оно се легира са другим металима, најчешће сребром и бакром. Често се количина злата у предметима изражава у каратима, који представљају масени удео злата у легури према 24-степеној скали. То значи да се 14-каратно злато састоји од 14/24 масе злата.

Једињења[уреди]

Златна со

У пракси најчешће употребљавано једињење тровалентног злата је аурихлороводонична киселина, која се издваја у виду кристала састава H[AuCl4] × 4H2O када раствор злата у царској води испарава са вишком хлороводоника. Од многобројних соли ове киселине, најважнији је жут хлороаурат натријума Na[AuCl] × 2H2O (златна со).[4]

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  3. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  4. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]