Злетово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Злетово
мкд. Злетово
Zletovo 4.JPG
Стари део Злетова
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаПробиштип
Становништво
 — (2002)2.477
 — густина238,2/км2
Географске карактеристике
Координате41°59′19″ СГШ; 22°14′10″ ИГД / 41.9886° СГШ; 22.2361° ИГД / 41.9886; 22.2361Координате: 41°59′19″ СГШ; 22°14′10″ ИГД / 41.9886° СГШ; 22.2361° ИГД / 41.9886; 22.2361
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина480 м
Површина10,4 км2
Злетово на мапи Северне Македоније
Злетово
Злетово
Злетово на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број2212
Позивни број032
Регистарска ознакаPS

Злетово (мкд. Злетово) је насеље у Северној Македонији, у источном делу државе. Злетово је у саставу општине Пробиштип.

Злетово је познато као рударски градић, где се руда вади још од времена антике. У граду има доста примера сачуване балканске архитектуре.

Близу Злетова се налази Манастир Лесново, задужбина деспота Оливера и изванредан пример српске средњовековне архитектуре на тлу данашње Македоније.

Географија[уреди]

Злетово је смештено у источном делу Северне Македоније. Од најближег града, Пробиштипа, насеље је удаљено 10 km источно.

Насеље Злетово се налази у историјској области Злетово, на јужним падинама Осоговских планина. Надморска висина насеља је приближно 470 метара. Само насеље је смештено у уској долини Злетовске реке, па је насеље издужено дуж долине.

Злетово је рударско насеље у склопу Кратовско-злетовског басена (олово, цинк, сребро, бакар, уран).[1] У средњем веку је било познато рударско и трговачко насеље где су радили Саси, које је под Турцима изгубило значај. Пред Други светски рат оживео је рударство у околини Злетова. Експлоатацију су покренули 1937. године Енглези; рударска фирма "Злетово Мајнс Лимитед" (основана 1929) у Добреву и Пробиштипу.[2] Изградили су Енглези за потребе рудника жичану жељезницу и добар пу за транспорт руде камионима. Постојао је проблем код рудника сребра и олова у месту Добреву, јер је ту "царовала" болест маларија. Градић је 1937. године посетио енглески лекар Сер Малком Ватсон, у намери да помогне искорењивању те болести.[3]

Ту су се вековима правили воденичарски каменови и продавали широм Балкана.

Месна клима је умерено континентална. Земљиште у злетовској околини је више црвенкасто, и ту успевају дуван и мак.[4]

Историја[уреди]

Злетово се јавља као насеље у 11. веку. Прешло је из руку Византије под власт српску у пролеће 1282. године заузимањем од стране српског краља Милутина[5]. Ту су били српски рудокопи у којима су радили рудари Саси. За време српског цара Душана постало је 1347. године седиште Злетовске епископије.[6] Било је под влашћу српских великаша Дејановића. По старој српској повељи коју су без мајке издали браћа Драгаш и Константин, 1379. године, види се шта су све подарили руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори. Они су придодали нова добра, поред оних ранијих од цара Душана и цара Уроша. Српски властелини браћа Дејановићи су тада завештали између осталих поседа и Злетово, са тамошњим храмовима Св. Димитрија и Св. Николе, и свим црквеним људима уз њих.[7]

У међуратном периоду постојала је Злетовско-струмичка епископија, са епископом.

У Злетову је деценијама био парох, мештанин прота Ђорђе Поповић (1876-1939).[8] Потицао је из старе угледне злетовске српске свештеничке породице и истакао се као велики српски национални радник. Завршио је Призренску Српску православну богословију и учитељску школу и 11 године био учитељ. Рукоположен је за свештеника 1910. године и постао злетовски парох.

Злетово је у турско време припадало Кратовској кази.

У месту је између 1868-1874. године (или 1871-1877)[9] радила српска народна школа.[10] Касније 1888. године ради ту и бугарска основна школа.[11] Школу српску је 1898/1899. године похађало 13 ђака, а учитељ је имао завршену београдску Учитељску школу. Прослављена је ту 1900. године школска слава Св. Сава. Домаћин славе био је мештанин Трајче Цветковић, а службу вршио поп Атанас Гуцевић. Учитељ К. Маниташевић је изговорио светосавску беседу.

За време Другог балканског рата јуна 1913. године водиле су се огорчене борбе између Срба и Бугара око Злетова.[12]

Када је јуна 1926. године након провале облака набујала Злетовска река потопила место, настрадао је и дом знаменитог мештанина, четничког војводе Мине Станковића.[13] Место је добило 1927. године пошту, телеграф и телефон за јавну употребу.[14] Регистрована је октобра 1930. године "Злетовачка земљорадничко-кредитна задруга".[15]

Становништво[уреди]

Злетово је према последњем попису из 2002. године имало 2.477 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (99%).

Већинска вероисповест месног становништва је православље.

Збирка слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Нова енцилопедија у боји", Вук Караџић, Београд 1977.
  2. ^ "Време", Београд 27. март 1937.
  3. ^ "Време", Београд 1937.
  4. ^ "Београдске новине", Београд 1917.
  5. ^ Београдске општинске новине", Београд 1897.
  6. ^ "Нова енциклопедија", наведено дело
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1. мај 1902.
  8. ^ "Правда", Београ 29. јул 1939.
  9. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  10. ^ "Дело", Београд 1899. године
  11. ^ "Отаџбина", Београд 1888.
  12. ^ "Балкански рат у слици и речи", Београд 1913.
  13. ^ "Време", Београд 3. јул 1926.
  14. ^ "Време", Београд 14. август 1927.
  15. ^ "Време", Београд 26. октобар 1930.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]