Злокућане (Лесковац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Злокућане
Selo Zlokućane 1.jpg
Улаз у село из правца Лесковца
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 192
Географске карактеристике
Координате 43°03′23″ СГШ; 21°59′14″ ИГД / 43.0565° СГШ; 21.987166° ИГД / 43.0565; 21.987166Координате: 43°03′23″ СГШ; 21°59′14″ ИГД / 43.0565° СГШ; 21.987166° ИГД / 43.0565; 21.987166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 281 м
Злокућане на мапи Србије
Злокућане
Злокућане
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Злокућане је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 192 становника.

У близини Злокућана на платоу узвишице Градац, археолог Милоје Васић је 1909. истраживао велико праисторијско насеље. Откривен је материјал из млађег неолита (крај старије фазе винчанске културне групе), енеолита (група Бубањ-Хuум II) и млађег гвозденог доба (Латен). Најбројнији су налази из млађег неолита, нарочито антропоморфне и зооморфне фигурине.

Положај и тип села[уреди]

Село је смештено на десној обали Јашуњске реке односно на најнижој дилувијалној тераси која се изнад села благо спушта у правцу северозапада ка Јужној Морави.

Припада селима збијеног типа и типично је друмско насеље, подигнуто са обе стране пута који води из правца села Богојевца за Јашуњу и чувене манастире.[1]

Хидрографске одлике[уреди]

Злокућане је окружено воденим токовима. Село је подигнуто на десној обали Јашуњске реке а недалеко од њега ова река утиче у Јужну Мораву.

На „Кусом риду”, брегу који се налази јужно од села, постоји извор са јаким врелом здраве воде. Група домаћинства искористила је овај извор да доведе воду до својих домова. Преостале куће служе се бунарима чија је дубина од 6 до 10 метара а вода здрава и питка.[1]

Историја[уреди]

У близини села налази се чувено налазиште на брегу Градац на коме су пронађени трагови који обухватају период од млађег каменог доба па све до пролаза Келта односно Скордиска кроз ове крајеве у III веку пре нове ере. У близини Градца налазило се насеље Ћилер, највероватније предграђе Градца као утврде.

Злокућане као словенско односно српско насеље је старо село. За време владавине Турака овим просторима, у њиховом сумарном попису с почетка XVI века, помиње се као Злокућани. Тада је представљало „тимарско лено уз села Бучје, Грочан и Коколовац”.

После укидања спахијског система Злокућане је подвластио неки Турчин. Оно је као мало село од десетак кућа имало само једног господара. За разлику од њега Јашуња је у то време имала 3-4 господара.[1]

Демографија[уреди]

У првом српском попису после ослобођења Злокућане је припало јашуњској општини и имало је десет домаћинстава. Према попису становника из 1953. године у њему је било 44 домаћинстава са 303 становника док се према попису из 1971. број домаћинстава повећао на 56 уз смањење броја становника на 270.[1]

У насељу Злокућане живи 187 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,3 година (43,3 код мушкараца и 45,3 код жена). У насељу има 61 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,56.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 274
1953. 303
1961. 298
1971. 270
1981. 260
1991. 254 248
2002. 217 220
2011. 192
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
217 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Привреда[уреди]

Највећи број становника бави се земљорадњом и сточарством. Главне пољопривредне културе на њивама су пшеница и кукуруз. Гаје се још и паприка, кромпир, дуван и винова лоза.[1]

Саобраћајне везе[уреди]

Још у доба владавине Римљана поред данашњег Злокућана пролазила је лонгитудинална саобраћајница која је ишла десном обалом Јужне Мораве у правцу од данашњег Ниша ка данашњој Софији и Истанбулу са једне и ка данашњем Солуну са друге стране. У време српске средњовековне државе ова саобраћајница је опустела да би је Турци поново оживели из стратешких и привредних разлога.

Данас кроз Злокућане пролази асфалтни пут који повезује Лесковац и Јашуњу. Овај пут, из правца Лесковца, премошћује Јужну Мораву а затим се испод Градца рачва у два правца. Десни, узводни правац, води за Злокућане и Јашуњу а леви за село Дрћевац. Злокућане је пољским путем повезано са Грајевцем.[1]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Јовановић В. Ј., (1979.): Лесковачко поље и Бабичка гора, Издања Народног музеја у Лесковцу, Лесковац
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]