Змијар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Змијар
Short-toed Eagle - Castuera - Extremadura S4E6252 (14740721835).jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. gallicus
Биномијално име
Circaetus gallicus
(Gmelin, 1788)

Змијар (лат. Circaetus gallicus) птица је селица из реда орлова и јастребова. Име рода Circaetus се састоји из две старогрчке речи, kirkos која означава дневну птицу грабљивицу средње величине и aetos што значи орао. Друга реч латинског назива, gallicus одговара области Галија и значи „галски”, „онај из Галије”.[2]

Опис[уреди]

Змијар у лету

Дужина тела од врха репа до врха кљуна је од 62 до 70 центиметара, а распон крила је између 166 и 184 центиметара. Маса птице је од 1200 до 2300 грама. Као и код свих птица грабљивица, женке змијара су крупније од мужјака. Ово је велики светли орао, са дугим, релативно широким крилима. Реп је узак у бази и када је скупљен, равно је одсечен. Док једри има карактеристичну силуету: врат је кратак, глава масивна, а карпални део је усмерен ка напред. Посматран одоздо, прилично је светао што га одваја од осталих врста. Глава и горњи део груди су тамносмеђи, док су крила, стомак и реп сребрнобели са уздужним ретким пругама и тачкама. Прелаз смеђе боје са груди у белу боју на стомаку је оштар и јасан. Од орла рибара и светлих форми обичног мишара се разликује по недостатку тамних флека на карпалима и по шарама на репу. Наиме, реп змијара има 3-4 тамне, ретко распоређене пруге, док је реп претходно поменутих грабљивица прошаран многобројним, густим, танким линијама.[3][4]

Убијен змијар

Распрострањење и станиште[уреди]

Ареал распрострањења

Популације које насељавају западну, јужну и источну Европу, Блиски Исток и централну Азију су селице и зиму проводе у државама Сахела, Гвинејског залива и Етиопији. Јединке индијске популације се не селе, већ су током целе године присутне на том подручју. Обично се посматрају појединачне јединке или у пару, а током једрења се може попети и на висину до 100 метара. Станишта потребна змијару су: пашњаци, мозаичне пољопривредне површине, листопадне, четинарске и мешовите шуме, природне травне заједнице, шикаре и жбунасте заједнице, огољени камењари и литице. Насељава углавном мозаичне брдско-планинске пределе са састојинама лишћара и четинара, пре свега црног бора и са отвореним теренима где лови.[5][6]

Биологија[уреди]

Грабљивица средње величине сувих, сунчаних, отворених, каменитих или песковитих предела, испресецаних четинарским или листопадним шумама, шумарцима или шибљацима са топлом или умереном климом и са мало падавина, претежно у планинама и побрђу. Бира подручја која човек ретко посећује. Претежно се храни гмизавцима, нарочито змијама, нешто ређе крупнијим гуштерима, повремено лови и водоземце, ситне сисаре, инсекте и птице. Ловне територије су простране и парови су међусобно углавном доста удаљени. Гнездо гради обично ниско на дрвећу, скоро искључиво на четинарима.[7]

Угроженост[уреди]

Смањена доступност плена узрокована преоравањем живица, гајењем монокултура, прекомерном употребом пестицида и запостављањем традиционалног сточарства, али и фрагментација станишта настала услед шумских пожара и изградње путева може угрозити опстанак ове грабљивице у Европи. На Малти неретко бива убијен из ватреног оружја, док далеководи и уништавање гнезда представљају додатне претње. Веома је осетљив на изградњу ветропаркова. Током зимовања, у Западној Африци, на ову врсту негативно утиче деградација станишта у виду сече шума, прекомерне испаше и изложеност пестицидима.[8]

Змијар у Србији[уреди]

Током 19. и 20. века ретка је и малобројна гнездарица Србије. Гнезди се у већем делу Србије јужно од Саве и Дунава, док је у Војводини гнездарица једино у југоисточном Банату. У периоду сеобе посматран је широм земље. Сматра се да од краја 20. века популација броји између 120 и 140 гнездећих парова, а тренд популације је оцењен као мали пораст уз ширење ареала.[9]

Карактеристичан положај карпала током једрења

Фактори угрожавања у Србији:

  • ширење површина за туризам и рекреацију на подручјима где се врста гнезди или лови
  • обнова вегетације услед напуштања традиционалних облика сточарства и ратарства, депопулација села и пошумљавање
  • рекреативне активности појачавају узнемиравање у периоду гнежђења
  • експлоатација шумских ресурса на местима гнежђења
  • шумски пожари нарочито у састојинама четинара у којима се најчешће гнезди
  • нелегално убијање током сеобе и гнежђења у Србији и земљама миграторног пута

[10]

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2013). Circaetus gallicus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  4. ^ https://www.hbw.com/species/short-toed-snake-eagle-circaetus-gallicus
  5. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/short-toed-snake-eagle-circaetus-gallicus/text
  6. ^ Rudić, B., Vučanović, M., Pantović, U. 2018. Circaetus gallicus. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 415—418.
  7. ^ Rudić, B., Vučanović, M., Pantović, U. 2018. Circaetus gallicus. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 415—418.
  8. ^ http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/short-toed-snake-eagle-circaetus-gallicus/text
  9. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије — критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
  10. ^ Rudić, B., Vučanović, M., Pantović, U. 2018. Circaetus gallicus. In: Radišić, D., Vasić, V., Puzović, S., Ružić, M., Šćiban, M., Grubač, B., Vujić, A. eds. 2018. Crvena knjiga faune Srbije III — Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. pp 415—418.

Литература[уреди]

  • Svensson, Lars (2010). Collins Bird Guide: The Most Complete Guide to the Birds of Britain and Europe (2 изд.). Harper Collins. ISBN 978-0-00-726814-6. 
  • Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  • Radišić, Dimitrije; Vasić, Voislav; Puzović, Slobodan; Ružić, Milan; Šćiban, Marko; Grubač, Bratislav; Vujić, Ante (2018). Crvena knjiga faune Srbije III – Ptice. Beograd: Zavod za zaštitu prirode Srbije, Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-matematički fakultet, Departman za biologiju i ekologiju i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.