Значка за борбу против партизана

С Википедије, слободне енциклопедије
Значка за борбу против партизана.

Значка за борбу против партизана (немачки Bandenkampfabzeichen) је била немачка војна значка из Другог светског рата.

Значка је настала због све већег организованог покрета отпора у државама које је окупирао Трећи рајх. Ти покрети отпора су најизраженији били у Југославији, Совјетском Савезу, Француској, Грчкој, Пољској и Албанији. Значка је установљена 30. јануара 1944. године и била је намењена оним војницима који су дуже време учествовали у акцијама против покрета отпора. Додељивана је у три боје: златној, сребрној и бронзаној.

Опис[уреди | уреди извор]

Значка се темељила на оригиналној значки припадника Шлеског "Freikorps" из 1919. године и била је овалног облика. Обод је представљао венац од храстовог лишћа, а на средини се налазио римски мач, који је пробадао митску Хидру, која је у овом случају представљала партизане. Мач је на штитнику за руку имао осунчену свастику која је представљала немачку војску и све припаднике страних јединица који су ратовали на страни осовине. На врху мача била је лобања која симболизује припаднифе СС-а и одлучност немачке да порази покрете отпора.

Критеријим за додељивање значке[уреди | уреди извор]

Критеријуме за добијање значке израдио је Хајнрих Химлер 1. фебруара 1944. године.

Бронзани знак
  • 20 дана ратовања за припаднике копнених јединица
  • 30 дана ратовања за припаднике Луфтвафе
Сребрни знак
  • 50 дана ратовања за припаднике копнених јединица
  • 75 дана ратовања за припаднике Луфтвафе
Златни знак
  • 100 дана ратовања за припаднике копнених јединица
  • 150 дана ратовања за припаднике Луфтвафе

Додељено је било 1650 бронзаних, 510 сребрних и 47 златних значки, међутим тачан број подељених значки је непознат.[1]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Axis History Factbook: Anti-Partisan Badge, Приступљено 1. 4. 2013.