Зобнатица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зобнатица
Zobnatica022.jpg
Детаљ објекта у Зобнатици
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Севернобачки
Општина Бачка Топола
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 238
 — густина 28*/км2
Географске карактеристике
Координате 45°51′25″ СГШ; 19°38′04″ ИГД / 45.857° СГШ; 19.6345° ИГД / 45.857; 19.6345Координате: 45°51′25″ СГШ; 19°38′04″ ИГД / 45.857° СГШ; 19.6345° ИГД / 45.857; 19.6345
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 110 м
Површина 51,4* км2
Зобнатица на мапи Србије
Зобнатица
Зобнатица
Остали подаци
Позивни број 024
Регистарска ознака BT

Зобнатица (мађ. Andrásnépe) је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Налази се 25 km јужно од Суботице, а 5 km северно од Бачке Тополе, на магистралној саобраћајници Суботица—Нови Сад—Београд (стари међународни пут Е-75). Од Новог Сада је удаљена 75 km а од Београда 145 km. Према попису из 2011. било је 238 становника.

Зобнатица је позната по чувеној ергели коња, чија су грла владала хиподромима бивше Југославије. Овде се налази и Парк природе Зобнатица.

Демографија[уреди]

Становништво у овом насељу је мешовито, уз апсолутну мађарску већину, а у последња четири пописа примећен је пад у броју становника.

У насељу Зобнатица живи 250 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,4 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 110 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.042
1953. 691
1961. 927
1971. 829
1981. 573
1991. 388 388
2002. 309 309
2011. 238
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
194 62,78 %
Срби
  
72 23,30 %
Југословени
  
15 4,85 %
Хрвати
  
10 3,23 %
Словенци
  
3 0,97 %
Црногорци
  
1 0,32 %
Буњевци
  
1 0,32 %
непознато
  
2 0,64 %


Занимљивости[уреди]

Ергела коња — Зобнатица[уреди]

Коњ са Зобнатице

Ергела је основана 1750. године. Комплекс ергеле садржи хиподром за галопске и касачке трке, терен за такмичења у препонском јахању, мањеж – покривени простор за јахање и тренинг и коњске штале. На улазу у ергелу, налази се статуа Јадрана, најпознатијег грла из ергеле, која је направљена у природној величини. Ту се налази и Музеј историје коњичког спорта, где је за посетиоце обезбеђена водичка служба. Испред музеја, налази се статуа Казанове, још једног прослављеног тркача из ергеле.

Посетиоци Зобнатице могу да јашу коње; термини су од по 45 минута, дужа варијанта је тросатно јахање околином. Може да се изнајми и «фијакер» (сатна тарифа).

Уз ергелу се налази и акумулационо језеро, на чијој је обали уређено купалиште и плажа, поред које су угоститељки објекти. Посебна атракција је, пре неколико година изграђена, ветрењача, којих је у Војводини некада било много, а данас су реткост. Могуће је и пецање рибе уз плаћање дневне дозволе. Поред расних коња на имању, посетиоци могу видети и дивље свиње, срндаће, нојеве и паунове.

Зобнатичке коњичке игре[уреди]

Зобнатичке коњичке игре одржавају се сваког другог викенда у септембру. На дводневној свечаности се окупи и неколико десетина хиљада посетилаца. Манифестација се отвара дефилеом коња и парадом запрега. Ту је и забавна манифестација Зобнатичка ноћ. Недеља је резервисана за касачке трке, галоп и такмичење у препонском јахању.

Дворац — Каштел[уреди]

Каштел Зобнатица (сада хотел)

Зграду дворца, која се налази у пољопривредно-туристичком комплексу „Зобнатица“, изградио је спахија Ђула Терлеи на свом имању 1882. године. Дворац је изграђен у духу позног класицизма као спратни репрезентативни објекат. Са бочне стране се налази кула осматрачница са које се види готово цело имање. У комплексу се налази хотел и ресторан „Јадран“.

Дворац је проглашен за културно добро и отворен је за посетиоце. Данас је бивше имање породице Терлеи надалеко познато као Ергела „Зобнатица“.

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мали Београд, на којој се налазе три насеља, Зобнатица, Карађорђево и Мали Београд.

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]