Зонарина хроника
Зонарина хроника је илуминирани средњевековни рукопис XV–XVI века. Рукопис има 377 листова чије су димензије 270 × 210 mm.
Хронику је написао Јован Зонара у 18 књига од стварања света до ступања на престо цара Алексија I Комнина. Првих 6 књига садржи опис библијске историје, следећих 6 римске, а остале представљају догађаје из византијске историје. Већи део хронике настао је простим препричавањем познатих извора историчара Јосифа Флавија, Диона Касија и др, али прворазредни значај имају делови хронике о 3. и 4. веку, пошто су коришћени извори данас изгубљени, као и о владавини Алексија I Комнина.
Хроника наводи значајне податке о личностима и догађајима из јеврејске и персијске историје, из историје римских и византијских царева и хршићанске цркве, нарочито васељенских и помесних сабора.
У хроници се међу историјским народима помињу и Срби: „Када је цар Трајан завојштио на Дачане или Србе, Срби су му дуго давали жесток отпор. Али најзад, видећи да се војска Трајанова приближава његову двору, српски поглавица је упутио посланство цару са изјавом да му се предаје и да је готов да испуни све његове жеље; изишао је пред њега и поклонио му се до земље. Прославив победу, цар Трајан се вратио у Италију, водећи са собом разоружане и везане српске поглаваре. Међутим, владалац српски, по имену Декевал, не држећи се споразума, одметне се од цара, на шта овај поново завојшти на њeгa. Начинивши на Дунаву такав мост „како није могућно испричати га, него само чудити му се", цар Трајан, с великом војском прешав Дунав, победи Србе; тад се сав српски народ покори Римљанима, а српски поглавица Декевал се убије. Том приликом, цар Трајан пронађе и скровиште тога српскога владара, који је по иепознатим и страшним местима сакрио злато и сребро и друго благо, преко којег је ставио озго мраморне плоче..."
Рукопис се чува у Аустријској националној библиотеци у Бечу.[1]
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Стојановић 1890, 206; Яцимирский 1921, 174–176, бр. 128; Birkfellner 1975, 176–178, бр. II/63.
- В. Качановски, н. д., стр. 129; превео М. Башић, Из старе српске књижевности, Београд, 1920, стр. 233, 235.