Пређи на садржај

Зоран Ђајић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Ђајић
Датум рођења(1955-03-20)20. март 1955. (70 год.)
Место рођењаНова Варош, ФНРЈ
ПребивалиштеБеоград
Деца2

Зоран Ђајић (Нова Варош, 20. март 1955) српски је инжењер геологије. Ђајић је председник удружења „Камена колонија”.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је гимназију у Ариљу, а 1974. године уписао је Рударско-геолошки факултет у Београду, смер регионална геологија и палеонтологија. Потом је три године радио као сарадник на истом факултету, а потом се запослио у Геозаводу. Основао је удружење „Камен Србије“, данас „Камена колонија“, које се бави употребом камена у архитектури, грађевинарству и уметности.[2]

Зоран Ђајић је координатор пројекта сајма камена STONEEXPO SERBIA у сарадњи са Београдским сајмом. Током сајма, осим изложбеног дела, организују се и креативне колоније у којима учесници праве уметничка дела од камена. У оквиру манифестације била је представљена и изложба Светлост у камену.[3] Организовао је вајарску колонију под називом Окамењена сјећања у оквиру програма изложбе Камен у архитектури и умјетности, која је отворена у галерији „Јосип Бепо Бенковић“. Ова манифестација била је посвећена уметницима Луки Томановићу и Бориславу Њежићу. Његова намера је била да ова колонија буде почетак традиционалне школе обраде камена у Херцег Новом.[4]

Ђајић се залаже за традиционалне српске споменике, тачније за споменик у форми крста, не црних плоча које су свеприсутне у данашње време. Наводи да је симболика крста основно обележје православних надгробних споменика.[5]

Научни рад

[уреди | уреди извор]

Зоран Ђајић је аутор и коаутор више научних радова из области геологије и археологије. Међу њима се истиче рад Камени коришћени за изградњу манастира Манасија, који је написао у сарадњи са Јеленом Марков, Миланом Кошћалом и Иљом Ђоковићем. Такође је коаутор рада Палеозојске и старије палеозојске планктонске палиноморфе западне Србије, заједно са Славицом Ђајић и Иљом Ђоковићем.[6][7] Такође је један од аутора у раду Ризик руптуре и природни исход неруптурисаних интракранијумских анеуризми, објављеног у часопису Српски архив за целокупно лекарство 2002. године.[8]

Урушавање надстрешњице

[уреди | уреди извор]

Након урушавања надстрешњице Железничке станице у Новом Саду 2024. године, био је један од првих стручњака који је иступио да укаже на неправилности у раду кинеских и српских компанија, на које је указивао и пре трагедије.[2][9][10][11][12]

Наиме, Ђајић је био ангажован као супервизор камена на пројекту реконструкције од краја 2021. до прве половине 2023. године и у више наврата је апеловао на компанију која је изводила радове да реагује на проблеме које је приметио. Он је фотографисао пропусте и фотографије доставио извођачу радова.[13][14] Ђајић у својих 39 извештаја помиње срушену надстрешницу на три места и описује радове на њој, прилаже и неколико слика надстрешнице. Неке од ствари на које је указивао су:

  • приоритетно је потребно реконструисати кров зграде,
  • на фасади зграде на више места налазе се плоче које су склоне паду и представљају опасност за пролазнике
  • због неадекватног везивног материјала (малтера испуњеног комадима цигле и другог шута, повремено и згужваног папира) који је задржавао атмосферску воду, дошло је до цветања растворљивих соли које су током дужег временског периода потпуно деградирале површину камена,
  • извођач радова је добио инструкције да почне демонтажу мермерне облоге са фасаде крила Б, као и мермерних плоча са фасаде крова зграде,
  • предње плоче од сивечког мермера из Прилепа које се налазе на назубљеној фасади јужне фасаде и делови источне и западне фасаде су у веома лошем стању и не могу се користити за поновну монтажу, после демонтаже треба поправити подлогу и на њихово место поставити нове беле мермерне плоче,
  • потребно је урадити анализу чврстоће и стабилности подлоге,
  • стари везивни материјал којим су лепљене мермерне плоче је делимично или потпуно деградиран,
  • површинска вода се скупља на крову зграде, тло на локацији коју је обишао деградирано због продора воде,
  • демонтажа је прилично непрофесионално обављена, што је довело до озбиљног оштећења већине панела.

Ђајић је сведочио у тужилаштву и изјавио да је за смрт 16 људи крива корумпирана власт[15][10] Навео је да је надзорном ограну Инфраструктури железнице Србије и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре слао упозорења, што укључује око 15 предузећа и појединаца. Тим поводом, упутио је отворено писмо Влади и Тужилаштву Србије, где их позива на објављивање документације транспарентност и одговорност у раду због корупције.[16][17][18][19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Beograd, N1 (2022-05-30). „Da sam ja neko: Čovek od kamena, sreda u 18.25h”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2025-04-16. 
  2. ^ а б „Struka, odgovornost, integritet: Ko je Zoran Đajić, inženjer koji svedoči o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu? - Društvo - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2024-11-11. Приступљено 2025-04-16. 
  3. ^ Sekulić, Nina (2022-04-22). „Najavljen 46. Međunarodni sajam građevinarstva u Beogradu - Prozori + Vrata”. Časopis Prozori + Vrata (на језику: српски). Приступљено 2025-04-17. 
  4. ^ RTHN (2022-06-07). „Херцег Нови ће након вајарске колоније “Окамењена сјећања” добити двије монументалне скулптуре - РТХН” (на језику: српски). Приступљено 2025-04-17. 
  5. ^ „UMESTO KRSTA - CRNE PLOČE! Srbi DECENIJAMA MASOVNO podižu POGREŠNE nadgrobne spomenike! ŠOK ISTINA! - Srbija danas”. www.sd.rs (на језику: српски). 2018-11-12. Приступљено 2025-04-17. 
  6. ^ Djajic, Zoran. „Djajic Zoran, Markov Jelena, Koscal Milan, Djokovic Ilija THE STONES USED FOR BUILDING THE MONASTERY MANASIJA”. 
  7. ^ Djajic, Zoran. „Djajić Slavica, Djajić Zoran i Djoković Ilija PALEOZOJSKE I STARIJE PALEOZOJSKE PLANKTONSKE PALINOMORFE ZAPADNE SRBIJE”. 
  8. ^ „Rizik rupture i prirodni ishod nerupturisanih intrakranijumskih aneurizmi”. www.academia.edu. Приступљено 2025-04-17. 
  9. ^ „Zoran Đajić: Nisam mogao da dozvolim da nas lažu u oči” (на језику: српски). 2024-11-07. Приступљено 2025-04-16. 
  10. ^ а б „Đajić u Utisku nedelje: Posle 10 dana mi i dalje ne znamo gde su dokazi nesreće u Novom Sadu | Društvo i ekonomija”. Direktno (на језику: српски). Приступљено 2025-04-16. 
  11. ^ „: Инжењер Зоран Ђајић одбацио Вучићеве оптужбе да је хапшен и да је преварант: Шта ја имам да причам с њим?”. Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено 2025-04-17. 
  12. ^ „Nakon izjava o Startingu: Inženjer Đajić pozvan da hitno dođe u novosadsko tužilaštvo, on odbio”. www.021.rs (на језику: српски). 2025-01-29. Приступљено 2025-04-17. 
  13. ^ d.o.o, cubes. „Zoran Đajić tužiocu rekao da je upozoravao na stanje nadstrešnice - Vreme”. https://vreme.com/ (на језику: српски). Приступљено 2025-04-16.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  14. ^ „Zoran Đajić: Ne damo više da nas ubijate na ulici – DW – 4. 11. 2024.”. dw.com (на језику: српски). Приступљено 2025-04-16. 
  15. ^ „Đajić će svedočiti o nesreći na Železničkoj: Izjaviću da je za smrt 15 ljudi kriva korumpirana vlast”. www.021.rs (на језику: српски). 2024-12-09. Приступљено 2025-04-16. 
  16. ^ Radak, Ivan (2024-11-06). „EKSKLUZIVNO „Fasada je u jako lošem stanju, a mermerne ploče predstavljaju opasnost po putnike“: Šta je sve inženjer Đajić napisao u izveštajima (FOTO)”. Forbes Srbija (на језику: српски). Приступљено 2025-04-16. 
  17. ^ verica (2024-11-10). „Inženjer Zoran Đajić: Odgovorite, ko je izvodio radove na krovu?”. IN Medija (на језику: српски). Приступљено 2025-04-16. 
  18. ^ Beograd, N1 (2024-11-10). „Otvoreno pismo Zorana Đajića i sedam pitanja: "Ko je izvodio radove na izolaciji krova"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2025-04-16. 
  19. ^ Beta (2025-03-10). „Đajić: Kakvu je ulogu Vučić imao u tokovima novca za rekonstrukciju stanice u Novom Sadu?”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2025-04-17. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зоран_Ђајић&oldid=30531480”