Зоран Милановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Милановић
Милановић 2021.
Лични подаци
НадимакЗоки
Датум рођења(1966-10-30)30. октобар 1966.(57 год.)
Место рођењаЗагреб, СР Хрватска, СФР Југославија
ДржављанствоХрватска
НародностХрват
РелигијаАтеиста
УниверзитетУниверзитет у Загребу
Професијаправник
Породица
СупружникСања Мусић Милановић
Политичка каријера
Политичка
странка
Социјалдемократска партија Хрватске (1999—2020)
Списак председника влада Хрватске
Тренутна функција
Функцију обавља од 19. фебруар 2020.
Председник владеАндреј Пленковић
ПретходникКолинда Грабар Китаровић
23. децембар 2011. — 22. јануар 2016.
ПредседникИво Јосиповић
Колинда Грабар Китаровић
ВладаДванаеста Влада
ПретходникЈадранка Косор
НаследникТихомир Орешковић
2. јун 2007. — 26. новембар 2016.
ПретходникИвица Рачан
Жељка Антуновић (в.д.)
НаследникДавор Бернардић

Потпис

Зоран Милановић (Загреб, 30. октобар 1966) је хрватски политичар и правник, тренутни председник Хрватске који је ступиo на дужност након истека мандата председнице Колинде Грабар Китаровић. Бивши је члан Социјалдемократске партије Хрватске и бивши председник Владе Републике Хрватске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Отац Стипе и мајка Гина родом су из Сиња и Сењa. Милановићи су пореклом из Раме у средњој Босни, где су били православци, да би касније прешли на католичанство.[1] Зоранов стриц, живео је у Београду, где је и сахрањен по православним обичајима.[2]

Одрастао је у Загребу на Трњу, а затим на Чрномерцу. После средње школе за управу и правосуђе, Милановић дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Загребу као изврстан студент. За време студирања добија Ректорову награду и учествује на студентском такмичењу из међународног јавног права Телдерс у Хагу. Према сопственом признању, у младости је био бунтован и склон тучи.[3]

Запошљава се најпре на Трговачком суду у Загребу, а затим, 1993. године у Министарству спољних послова Владе РХ, где га је на посао примио Иво Санадер. Годину дана касније одлази у мировну мисију ОЕБС-а у ратни Азербејџан, у окупирани Нагорно-Карабах, где је боравио 45 дана. Саветник у хрватској мисији при Европској унији и НАТО-у у Бриселу постаје 1996. године. Постдипломске студије права Европске уније завршио је 1998. године на фламанском универзитету у Бриселу.

Отац је два сина, Анте и Марка. Говори енглески, руски и француски језик. Хоби му је трчање и бициклизам.[4]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Члан Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) постао је 1999. године.

Након победе коалиције превођене СДП-ом на парламентарним изборима 2000. године, поверена му је комуникација с НАТО-ом. Три године касније постаје помоћник министра спољних послова у Влади Републике Хрватске. После победе Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) с Ивом Санадером на парламентарним изборима 2003. одлази са места помоћника.

Године 2004. долази у централу СДП-а за члана новооснованог Извршног одбора и међународног секретара с посебним задужењем одржавања контаката са другим политичким странкама. Почетком септембра 2006. године изабран је за координатора рада СДП-а у четвртој изборној јединици.

Десета ванредна изборна конвенција Странке одржана је 2. јуна 2007. године у Загребу због оставке првог председника странке и бившег хрватског премијера Ивице Рачана. Милановић се кандидовао, упркос томе што је сматран за аутсајдера јер је кратко у странци и што су му противкандидати Жељка Антуновић (в.д. председника Странке након Рачанове оставке), Милан Бандић и Тонино Пицула. Током кампање за председника странке јавно је обећао да ће поднети оставку и да се неће поново кандидовати за председника странке ако странка не освоји више мандата од ХДЗ-а на наредним парламентарним изборима. У првом колу је победио испред свог најближег ривала Жељке Антуновић. У другом колу се суочио Антуновићком и поново освојио највише гласова и тиме је постао други председник СДП-а.[5]

Хрватски сабор га је 15. јуна 2007. године изабрао за председника Националног одбора за праћење преговора између Републике Хрватске и Европске уније.

Након парламентарних избора 2007. године први пут је изабран у Хрватски сабор. У овом мандату био је председник Клуба посланика СДП-а и члан Одбора за Устав, Пословник и политички систем.[6] На 11. конвенцији СДП-а 10. маја 2008. године поново је изабран за председника Странке.

Године 2010. је склопио предизборни споразум СДП-а са Хрватском народном странком, ИДС и ХСУ познат као Кукурику коалиција. Тај је блок на изборима 2011. године освојио апсолутну већину у Сабору и тиме је Милановић осигурао место будућег премијера. На дужност је ступио 23. децембра.

На првим непосредим изборима за председника СДП-а 12. маја 2012. године изабран је за нови четворогодишњи мандат.[7]

Односи са Србијом[уреди | уреди извор]

Милановић је истакао да су Срби и Хрвати блиски народи.[8]

Сукоби са Србијом[уреди | уреди извор]

Српско-хрватски царински рат у септембру 2015. године[уреди | уреди извор]

Средином 2015. године, као последица реакције појединих држава на масован прилив миграната (дизање ограда, затварање граница), јавило се краткотрајно нарушавање међудржавних односа између Србије и Мађарске, Хрватске и Србије и Мађарске и Хрватске. Нарушавање односа се огледа у привременом онемогућавању (или отежаним омогућавању) проласка немигрантима (особама које регуларно пролазе границу) преко граничних прелаза Хоргош (Србија-Мађарска), као и дуж целе границе Србије и Хрватске, што је проузроковало привремени тзв. "царински рат" између Србије и Хрватске. Избеглички талас се углавном кретао из правца Турске преко Грчке, Македоније, Србије и Мађарске. У Мађарској се појачавањем прилива имиграната са Блиског истока појавила антиимигрантска политика коју заступа мађарски премијер Виктор Орбан. Мађарска полиција је 15. септембра затворила пружни пролаз Хоргош-Сегедин, код места Реска, на српско-мађарској граници, који су избеглице са Блиског истока најчешће користиле за прелазак у ту земљу. Следеће ноћи су прве избеглице пристигле на гранични прелаз у Шиду које су преко Хрватске промениле руту за одлазак у Западну Европу након што је Мађарска затворила границе[9]. Дана 21. септембра Хрватска је од поноћи затворила гранични прелаз Батровци за теретни саобраћај, док се улаз теретних возила из те земље у Србију и даље одвијао уз веће застоје. Премијер Србије Александар Вучић сазвао је хитну седницу Владе због потеза Хрватске. Србија је од поноћи 24. септембра увела контрамере Хрватској забранивши увоз робе из ове земље.[10] Забрана се односила и на камионе и вагоне трећих држава који превозе хрватску робу. Хрватска је забранила улазак возила са српским таблицама на њену територију. Следећег дана 25. септембра Хрватска је под притиском Европске уније у 17 сати одблокирала границу са Србијом и сва путничка и теретна возила су наставила да пролазе без оптерећења. Исто је учинила и Србија неколико сати касније[11].

Пораз на изборима 2015. и 2016. године[уреди | уреди извор]

Између две државе су подигнуте додатне тензије и након пораза Зорана Милановића и повратка ХДЗ-а и деснице на власт после парламентарних избора у Хрватској у новембру 2015. године. ХДЗ овај пут није освојио апсолутну власт, већ је морао да прави постизборну коалицију са предизборном коалицијом МОСТ[12].

О покољу у Сребреници[уреди | уреди извор]

Милановић је крајем 2021. године више пута стављао до знања јавности да није било геноцида у Сребреници.[13][14] Истакао је да злочин у Сребреници није упоредив са геноцидом у Јасеновцу и Холокаустом.[13][14] Он споменуо и то да му смета што Србе зову „геноцидним народом” и та до није тачно:[15]

„Дефиниција геноцида је каучук дефиниција. То се растеже. То није небески закон. Суд какав год да је и ко год да су и да је донео десет пресуда то је политичка квалификација. Ако је тако, понављам оно што сам рекао [да није било геноцида у Сребреници[13][14]], а то је да морамо наћи други назив за оно што су урадили нацисти.”[15]

Милановић је навео да „ово што ради господа из Сарајева — то није службено Сарајево већ Башчаршија — покушавају од свог народа да направе жртву већу него што јесу и управо они лицитирају жртвама.” Он је о додао: „Бошњачко вођење политике је погубно. Они су се затворили у бачву и преговарају сами са собом.”[15]

Године 2022. је критиковао провокаторска питања према Републици Српској, односно како је она настала на злочину. Милановић је рекао да иста аргументација лицемерно се не користи на пример за Сједињене Америчке Државе, које су истребиле домороце у грађењу државе.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zoran Milanovic je novi predsednik Hrvatske - Sta imaju Srbi u Hrvatskoj od toga? (Jutarnji Program TV HAPPY, 19.2.2020)”. youtube.com. 
  2. ^ „NISU SVE PROTERALI U OLUJI: Spisak Hrvata koji kriju da su SRBI!”. republika.rs. 
  3. ^ „Биографија: Зоран Милановић”. Dalje.com. 31. 10. 2011. Архивирано из оригинала 30. 12. 2011. г. Приступљено 28. 12. 2011. 
  4. ^ Kukuriku koalicija » O koaliciji » Političko vodstvo Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2012), Приступљено 7. 4. 2013.
  5. ^ „Zoran Milanović novi predsjednik SDP-a - Profit - Hrvatska”. Dalje.com. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 28. 12. 2011. 
  6. ^ Hrvatski sabor - Zoran Milanović Архивирано на сајту Wayback Machine (21. април 2013), Приступљено 7. 4. 2013.
  7. ^ SDP - Rezultati izbora za izbor predsjednika SDP-a, Приступљено 7. 4. 2013.
  8. ^ а б „Milanović: RS nastala na zločinu? Helou, helou, Amerika je nastala na zločinu”. N1 (на језику: српски). 5. 5. 2022. Приступљено 5. 5. 2022. 
  9. ^ „Izbeglice se kreću novom rutom: Autobusi iz Preševa preusmereni ka Hrvatskoj[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  10. ^ 'POČEO CARINSKI RAT' Granice glavna tema srpskih medija - Dnevnik.hr
  11. ^ KRAJ CARINSKOG RATA: Otvorena granica sa Hrvatskom za sva vozila! (FOTO) | Telegraf – Najnovije vesti
  12. ^ „Službene stranice Državnog izbornog povjerenstva Republike Hrvatske[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2016. г. Приступљено 25. 12. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  13. ^ а б в „Милановић поновио да у Сребреници није било геноцида”. Politika Online. Приступљено 2021-12-06. 
  14. ^ а б в портал, Д. А. Н. (2021-12-06). „ДАН - Милановић о Сребреници: Хоће од народа да направе већу жртву но што јесте”. dan.co.me. Приступљено 2021-12-06. 
  15. ^ а б в „Milanović: Smeta mi što se Srbima insinuira da su genocidan narod”. N1 (на језику: српски). 2021-12-07. Приступљено 2021-12-07. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Председник Посланичког клуба СДП-а у Хрватском сабору
2008 — 2011.