Зоран Милановић (политичар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу истог имена, погледајте чланак Зоран Милановић.
Зоран Милановић
Z milanovic.jpg
Зоран Милановић
Биографија
Датум рођења (1966-10-30)30. октобар 1966.(50 год.)
Место рођења Загреб, СР Хрватска
Југославија
Држављанство  Хрватска
Религија Атеиста
Супружник Сања Мусић Милановић
Професија правник
Универзитет Универзитет у Загребу
Политичка партија Социјалдемократска партија Хрватске
Списак председника влада Хрватске
Мандат(и)
23. decembra 2011. — 22. januara 2016.
Председник Иво Јосиповић
Колинда Грабар Китаровић
Влада Дванаеста Влада
Претходник Јадранка Косор
Наследник Тихомир Орешковић
2. juna 2007. — 26. novembra 2016.
Претходник Ивица Рачан
Жељка Антуновић (в.д.)
Наследник Давор Бернардић

Зоран Милановић (Загреб, 30. октобар 1966) је хрватски политичар и правник. Члан је Социјалдемократске партије Хрватске и бивши председник Владе Републике Хрватске.

Биографија[уреди]

Отац Стипе и мајка Гина родом су из Сиња и Сењa. Одрастао је у Загребу на Трњу, а затим на Чрномерцу. После средње школе за управу и правосуђе, Милановић дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Загребу као изврстан студент. За време студирања добија Ректорову награду и учествује на студентском такмичењу из међународног јавног права Телдерс у Хагу. Према сопственом признању, у младости је био бунтован и склон тучи.[1]

Запошљава се најпре на Трговачком суду у Загребу, а затим, 1993. године у Министарству спољних послова Владе РХ, где га је на посао примио Иво Санадер. Годину дана касније одлази у мировну мисију ОЕБС-а у ратни Азербејџан, у окупирани Нагорно-Карабах, где је боравио 45 дана. Саветником у хрватској мисији при Европској унији и НАТО-у у Бриселу постаје 1996. године. Постдипломске студије права Европске уније завршио је 1998. године на фламанском универзитету у Бриселу.

Отац је два сина, Анте и Марка. Говори енглески, руски и француски језик. Хоби му је трчање и бициклизам.[2]

Политичка каријера[уреди]

Члан Социјалдемократске партије Хрватске (СДП) постао је 1999. године.

Након победе коалиције превођене СДП-ом на парламентарним изборима 2000. године, поверена му је комуникација с НАТО-ом. Три године касније постаје помоћник министра спољних послова у Влади Републике Хрватске. Након победе Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) с Ивом Санадером на парламентарним изборима 2003. одлази са места помоћника.

Године 2004. долази у централу СДП-а за члана новооснованог Извршног одбора и међународног секретара с посебним задужењем одржавања контаката са другим политичким странкама. Почетком септембра 2006. године изабран је за координатора рада СДП-а у четвртој изборној јединици.

Десета ванредна изборна конвенција Странке одржана је 2. јуна 2007. године у Загребу због оставке првог председника странке и бившег хрватског премијера Ивице Рачана. Милановић се кандидовао, упркос томе што је сматран за аутсајдера јер је кратко у странци и што су му противкандидати Жељка Антуновић (в.д. председника Странке након Рачанове оставке), Милан Бандић и Тонино Пицула. Током кампање за председника странке јавно је обећао да ће поднети оставку и да се неће поново кандидовати за председника странке ако странка не освоји више мандата да ХДЗ-а на наредним парламентарним изборима. У првом колу је победио испред свог најближег ривала Жељке Антуновић. У другом колу се суочио Антуновићком и поново освојио највише гласова и тиме је постао други председник СДП-а.[3]

Хрватски сабор га је 15. јуна 2007. године изабрао за председника Националног одбора за праћење преговора између Републике Хрватске и Европске уније.

Након парламентарних избора 2007. године први пут је изабран у Хрватски сабор. У овом мандату био је председник Клуба посланика СДП-а и члан Одбора за Устав, Пословник и политички систем.[4] На 11. конвенцији СДП-а 10. маја 2008. године поново је изабран за председника Странке.

Године 2010. је склопио предизборни споразум СДП-а са Хрватском народном странком, ИДС и ХСУ познат као Кукурику коалиција. Тај је блок на изборима 2011. године освојио апсолутну већину у Сабору, те је тиме Милановић осигурао место будућег премијера. На дужност је ступио 23. децембра.

На првим непосредим изборима за председника СДП-а 12. маја 2012. године изабран је на нови четворогодишњи мандат.[5]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Биографија: Зоран Милановић”. Dalje.com. 31. 10. 2011. Приступљено 28. 12. 2011. 
  2. Kukuriku koalicija » O koaliciji » Političko vodstvo, Приступљено 7. 4. 2013.
  3. „Zoran Milanović novi predsjednik SDP-a - Profit - Hrvatska”. Dalje.com. Приступљено 28. 12. 2011. 
  4. Hrvatski sabor - Zoran Milanović, Приступљено 7. 4. 2013.
  5. SDP - Rezultati izbora za izbor predsjednika SDP-a, Приступљено 7. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]


Претходник:
Миланка Опачић
Председник Посланичког клуба СДП-а у Хрватском сабору
2008 — 2011.

Наследник:
Игор Драгован