Зоран Радовић (физичар)

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Радовић
Лични подаци
Датум рођења(1946-08-27)27. август 1946.(77 год.)
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија
Научни рад
ПољеФизика

Зоран Радовић (Београд, 27. август 1946) српски је физичар и академик, редовни члан састава Српске академије науке и уметности од 8. новембра 2018,[1] члан Управног одбора Фонда САНУ за истраживања у науци и уметности, као и председник Академијског одбора за сарадњу са научницима и уметницима у свету.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је основне студије 1970. године на Катедри за теоријску физику, Физичког факултета Московског државног универзитета Ломоносов, као један од најбољих студената генерације[2] и и постдипломске 1973. на Институту Лебедев Академије наука СССР у групи академика Виталија Гинзбурга.[1] Докторирао је 1995. године на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је радио као редовни професор 2007—2014.[1] Био је шеф катедре за Физику кондензованог стања 1996—2014,[2] продекан за науку Физичког факултета 2002—2004. године, члан Савета Београдског универзитета два узастопна мандата 2002—2006. и 2009—2012. Један је од признатих светских ауторитета у физици суперпроводности који је заједно са Љиљаном Добросављевић поставио „Београдску школу” на мапу светске теоријске физике кондензоване материје.[2]

Учествовао је у раду преко седамдесет међународних и домаћих научних конференција са више од педесет предавања.[2] Одржао је дванаест семинара на европским и америчким универзитетима и националним лабораторијама. Био је 2004, 2007. и 2011. године копредседавајући 16—18. симпозијума физике кондензоване материје и један је од најзаслужнијих за трансформацију у међународну конференцију са великим учешћем дијаспоре.[2] Организовао је предавања десетак иностраних физичара са којима је сарађивао и неколико десетина семинара бивших студената Физичког факултета који су радили на светским универзитетима. Био је гостујући професор на Универзитету на Криту 1999—2000. и запослен као гостујући истраживач у Националној лабораторији у Брукхејвену 2006—2007.[2] Водио је шест међународних и четири домаћа пројекта.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Годишња награда за физику „Марко Јарић” (2007)[1]
  • Годишње награде Физичког факултета за научни рад (2013)[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „Зоран Радовић”. САНУ. 
  2. ^ а б в г д ђ е „Fizicki fakultet”. www.ff.bg.ac.rs. Приступљено 2022-02-23.