Зора Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Зора Петровић
Zora Petrović.jpg
Зора Петровић сликар
Датум рођења (1894-05-17)17. мај 1894.
Место рођења Добрица
АустроугарскаАустроугарска монархија
Датум смрти 25. мај 1962.(1962-05-25) (68 год.)
Место смрти Београд
ЈугославијаСФР Југославија

Зора Петровић (Добрица, 17. мај 1894Београд, 25. мај 1962) је била српска сликарка која се убраја у најзначајније представнике експресионизма у сликарству Србије између два рата.

Биографија[уреди]

Средњу школу је похађала у Панчеву 19071909. године. Уписала се на Уметнчко-занатску школу у Београду 1912—1914. у којој су јој предавали Милан Миловановић, Ђорђе Јовановић и Марко Мурат. Сликарство је студирала у Пешти код професора Деак-Ебнера, и учествовала на курсевима професора Ретија у тзв. 'Барбизону у Нађбањи'. Период од 1915. до 1919. преоводи на Краљевској Маџарској Земаљској Сликарској Великој Школи код професора Лајоша Деака Ебнера. У Београд се враћа 1919. када завршава Уметничко-занатску сликарску школу код професора Љубе Ивановића и запошљава се као наставница у Реалци у Београду, а од 1921. до 1944. предаје у Другој женској гимназији 'Краљица Наталија'. У Париз 1925.-1926. годину дана борави у атељеу Андре Лота. Радила је најпре као учитељ цртања, а у Сликарској школи Младена Јосића као хонорарна професорка сликарства од 1942. до 1944. Године 1952. добила је посао професора на Академији ликовних уметности у Београду и ту радила до краја живота. Преминула је у Београду 25. маја 1962. и сахрањена у Панчеву.

Први пут је излагала 1921. године у Сомбору, а прву самосталну изложбу приредила је 1927. у Салону пријатеља уметности Цвијета Зузорић на Краљавском тргу (сада Студентском тргу). Учествовала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Била чланица Друштва српских уметника 'Лада' (19241927), Уметничке групе 'Облик' (19281931), „Дванаесторица“ (1938) и „Самостални“ (19511954).

Сликарство[уреди]

Теме њених слика су ентеријери, портрети, али најшеће актови и жене из народа. Сви историчари модерне српске уметности сврставају сликарство Зоре Петровић најпре, на почетку њеног стваралаштва, у поетску фигурацију, а касније у колористички експресионизам коме је остала верна до последњих дела. Њено сликарство заснива се на наглашеном, брзом, широком потезу четке преко платна без непотребног детаљисања форме. Супротно томе, фигуре на њеним сликама су деформисане, анатомски изобличене, али пуне унутрашње снаге и искрености хроматског звука. Слике су јој испуњене густом колористичком пастом и светлом које те облике наглашава. Ове сликарске основе Зора Петровић је поставила тридесетих година и остала је верна том стилском изразу до краја живота. Њени радови могу се видети у Народном музеју у Београду, Музеју савремене уметности у Београду и у колекцији Спомен-збирка Павла Бељанског у Новом Саду.

Zora2.JPG


Самосталне изложбе[уреди]

  • 1927. Салон пријатеља уметности Цвијета Зузорић (на Краљавском тргу, сада Студентском тргу), Београд
  • 1930. Уметнички павиљон, Београд
  • 1933. Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд
  • 1937. Уметнички павиљон, Београд
  • 1951. Уметнички павиљон, Сарајево
  • 1952. Уметнички павољон, Београд
  • 1955. Уметнички павиљон на Калемегдану, Београд
  • 1957. Галерија Савременог дома, Београд
  • 1958. Уметнички павиљон на Калемегдану, Београд
  • 1959. Мала галерија Атељеа 212, Београд
  • 1960. Уметнички павиљон на Калемегдану, Београд
  • 1962. Зрењанин, Кикинда, (посхумно Суботица, Панчево)

Литература (избор)[уреди]

  1. Милан Кашанин, Изложба слика Г-ђице Зоре Петровић, Српски књижевни гласник, књ. XX, бр. 7, pp. 548-549, Београд, 1927, поново објављено у Милан Кашанин, Уметничке критике, pp. 73-75, Култура, Београд, 1968
  2. Милан Кашанин, Изложба слика г-ђице Зоре Петровић, Време, Београд, 27. јануар 1930
  3. Исидора Секулић, Прва реч при отварању изложбе Зоре Петровић, Српски књижевни гласник, pp. 130-140, Београд, 1934, књ. XLI, бр. 6, 16. јануар, прештампано у Лазар Трифуновић, Српска ликовна критика, pp. 449-450, СКЗ, Београд, 1967
  4. Ђорђе Поповић, Београдски уметници између два рата: Зора Петровић, Република, Београд27. фебруар 1951
  5. Миодраг Б. Протић, Тридесет година уметничког рада Зоре Петровић, НИН, Београд, 6. јануар 1951
  6. Момчило Стевановић, Зора Петровић, Књижевне новине, Београд, 19. јануар, 1952, прештампано у Зборник Народног музеја, књ. IV, pp. 457-463, Београд, 1964, и у Момчило Стевановић, Студије, огледи, критике, pp. 92-98, МСУ, Београд, 1988
  7. Павле Васић, Човек пре свега. Сликарство Зоре Петровић, Политика, Београд, 25. децембар 1955, прештампано у Др Павле Васић, Уметнички живот, књ. I, pp. 233-234, Уметничка академија у Београду, Београд, 1973
  8. Ђорђе Ђурђевић, Сусрет са Зором Петровић, Република, Београд, 27. децембар 1955
  9. Миливоје Михаиловић, Зашто баш овако? Зора Петровић, Младост, Београд, 7. јануар 1959
  10. Драгослав Ђорђевић, Зора Петровић, Сликари и вајари, III коло, pp. 9, Просвета, Београд, 1964
  11. Драгослав Ђорђевић, Зора Петровић, значајно име наше уметности, Борба, pp. 27-28, Београд, 5. јануар, 1966
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране. 

Признања[уреди]

Извори[уреди]

  • Документација Музеја савремене уметности, Београд
  • др. Ст. Станојевић, (уред) Народна енциклопедија – српско- хрватско- словеначка, Загреб, 19251929
  • Миодраг Б. Протић, Савременици I, Ликовне критике и есији, Нолит, Београд, 1955
  • Миодраг Б. Протић, Српско сликартсво XX века, Нолит, Београд, 1970
  • Јеша Денегри, Колористички експресионизам четврте деценије, pp. 22-23, Четврта деценија, експресионизам боје, поетски реализам, Музеј савремене уметности, Београд, 1971
  • Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900—1950, pp. 96-97, Нолит, Београд, 1973
  • Зора Петровић, каталог ретроспективне изложбе, Музеј савремене уметности, Београд, 1978
  • Зора Петровић, каталог изложбе, Галерија САНУ, Београд, 1995

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]