Пређи на садржај

Зорко Чанади

С Википедије, слободне енциклопедије
Зорко Чанади
Зорко Чанади
Лични подаци
Датум рођења(1925-07-25)25. јул 1925.
Место рођењаОраховица, Нашице, Краљевина СХС
Датум смрти24. август 2003.(2003-08-24) (78 год.)
Место смртиБеоград, Србија, Србија и Црна Гора
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1943.
Војна каријера
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19431987.
Чингенерал-пуковник
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Начелник Генералштаба ЈНА
Период19851987.
ПретходникПетар Грачанин
НаследникСтеван Мирковић

Одликовања
Орден југословенске заставе с лентом
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са златним венцем Орден народне армије са ловоровим венцем
Орден за војне заслуге са великом звездом Орден заслуга за народ са сребрним зрацима Орден братства и јединства са сребрним венцем
Орден народне армије са златном звездом Орден за храброст Орден за војне заслуге са златним мачевима

Зорко Чанади (Ораховица, Нашице, 25. јул 1925Београд, 24. август 2003), учесник НОР-а и генерал-пуковник ЈНА. У периоду од 1985. до 1987. године обављао је функцију Начелника Генералштаба Југословенске народне армије.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. јула 1925. године у Ораховици. После завршене основне школе, постао је трговачки помоћник. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао је крајем 1943. године. Исте године ступио је у Народноослободилачку борбу и то у Осамнаесту бригаду НОВЈ где је био водни делегат и комесар чете. Од марта 1944. био је политички комесар батерије, дивизиона и батаљона.[1]

Од 1945. до 1948. и од 1950. до 1953. био је на школовању у Официрској школи, Војном училишту противавионске артиљерије и Војној академији. Ратну школу ЈНА завршио је 1964. године. У чин генерал-мајора унапређен је 1972, генерал-потпуковника ванредно 1976. и генерал-пуковника превремено 1982. године.[2]

У својој каријери обављао је више штабних дужности и то: начелник Оперативног одељења Оперативне управе Команде РВ и ПВО, начелник ПВО команде Пете армије и др. Више одговорних дужности обављао је и у војним школама: био је наставник, начелник катедре, начелник Школског центра ПВО и др. Генералштабне дужности обављао је у Управи артиљерије ЈНА и Управи ПВО Генералштаба ЈНА, а био је и начелник управе ПВО и начелник Прве управе, уједно заменик начелника Генералштаба ЈНА. Начелник Штаба и уједно заменик команданта Прве армије био је од 1974. до 1978. године, а командант Пете армије од 1980. до 1985. године.[3]

У периоду од 1. септембра 1985. до 15. септембра 1987. обављао је функцију начелника Генералштаба Југословенске народне армије.[1]

Активна војна служба престала му је 31. децембра 1987. године.[3]

У чин генерал-мајора је унапређен 1972, генерал-потпуковника ванредно 1976. и генерал-пуковника ЈНА превремено 1982. године.[3]

Преминуо је 24. августа 2003. године у Београду.

Носилац је бројних југословенских одликовања, међу којима су — Орден југословенске заставе са лентом, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден народне армије са ловоровим венцем, Орден за војне заслуге са великом звездом, Орден заслуга за народ са сребрним зрацима, Орден братства и јединства са сребрним венцем, Орден народне армије са златном звездом, Орден за храброст и Орден за војне заслуге са златним мачевима.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Иветић 2000, стр. 75.
  2. ^ Иветић 2000, стр. 75–76.
  3. ^ а б в г Иветић 2000, стр. 76.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.
  • Иветић, Велимир (2000). Начелници генералштаба 1876—2000. Београд: Новинско-информативни центар ВОЈСКА.