Зувдија Хоџић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зувдија Хоџић
Лични подаци
Датум рођења(1943-08-01)1. август 1943.(80 год.)
Место рођењаГусиње,

Зувдија Хоџић (Гусиње, 1. август 1943) југословенски и црногорски је писац, песник,[1] новинар и академик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је Филолошки факултет у Приштини.[2]

Радио је као новинар „Титоградске трибине”, а потом у Дому омладине „Будо Томовић”. Био је секретар Савеза омладине Титограда, уредник „Титовог пионира”, замјеник директора и главног уредника ИНДОК-ЦЕНТРА и „Титоградске трибине”, замјеник главног уредника „Стварања”.[2]

Био је посланик у Скуштини Црне Горе и одборник у Скупштини града Подгорица.[2]

У ОЕБС-овој „Школи за Роме” предавао је културу, књижевност и традицију Рома.[2]

Потпредсједник је СУБНОР-а и антифашиста Црне Горе, предсједник Управног одбора Центра за исељенике Црне Горе.[2]

Био је главни уредник часописа „Код”, уредник часописа „Алманах” и ревије „Путовања”.[2]

Генерални је секретар Црногорског ПЕН центра.[2]

Он је Троструки је побједник фестивала младих пјесника Југославије „Мајска руковања” и побједник југословенског фестивала поезије „Поткозјачке вечери” у Куманову, као и фестивала у Никшићу, Београду.[2]

Заступљен је у више антологија објављених у Црној Гори, као и појединим издањима лектира у Црној Гори и БиХ.[2]

Хоџић је био део рецезентске комисије за читанке и уџбенике матерњег језика као и члан комисије за израду наставног плана и програма за матерњи језик и књижевност основних и средњих школа Црне Горе.[2]

Члан је Црногорског друштва независних књижевника и Матице црногорске од њиховог оснивања.[2]

За ванредног члана ЦАНУ изабран је 2011. године, а за редовног 2018. године.[2]

Бави се цртањем и графиком. Имао неколико самосталних изложби. Своје радове објавио је у монографијама Подгорицом старом и Откривање завичаја.[2]

Има статус истакнутог ствараоца у култури.[2]

Тренирао је џудо и носилац је црног појаса у овом спорту.[3]

Награде[уреди | уреди извор]

Одабрана дела[уреди | уреди извор]

  • На првом конаку
  • Глува звона
  • Неко зове
  • Гусињска година
  • Давидова звијезда
  • Сви моји
  • Jедан дан живота

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 244. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р „Zuvdija Hodžić - CANU”. www.canu.me. Приступљено 2021-12-09. 
  3. ^ „Zuvdija Hodžić”. novaknjiga.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 09. 12. 2021. г. Приступљено 2021-12-09.