Зјураткуљ

Координате: 54° 50′ 56″ N 58° 56′ 26″ E / 54.84889° СГШ; 58.94056° ИГД / 54.84889; 58.94056
С Википедије, слободне енциклопедије
Зјураткуљ
IUCN категорија II (национални парк)
Zyuratkul range and Zyuratkul lake.JPG
Мапа са локацијом заштићене области Зјураткуљ
Мапа са локацијом заштићене области Зјураткуљ
МјестоЧељабинска област Русија
Најближи градСатка
Координате54° 50′ 56″ N 58° 56′ 26″ E / 54.84889° СГШ; 58.94056° ИГД / 54.84889; 58.94056
Површина882 km²
Основано1993. године
Управљачко тијелоФедерални центар за здравље животиња Русије

Зјураткуљ национални парк (рус. Зюраткуль) је основан 1993. године у јужном делу Саткиншког рејона (Чељабинска област, Урал). Парк се налази 30 km јужно од Сатке а 200 km западно од Чељабинска.

У оквиру парка налази се језеро Зјураткуљ, ретка планинска водена површина за Урал 754 м надморске висине, површине 13,2 km² и максималне дубине од 8 м. Вода је благо минерализована (≈50 мг / Л). Због своје чисте воде и спектакуларног пејзажа, Зјураткуљ се често назива "Уралска Рица".[1]

Значајан је и број планинских ланаци, међу којима су и Зјураткуљски гребен (дужине 8 km, који се издижу на највишој тачки 1175 м). Други гребен, Нургуш, је највиша тачка у Чељабинској области са висином од 1406 m.

Флора[уреди | уреди извор]

На територији парка доминирају шуме — смрче, јеле, и местимично брезе. Богатство флоре доказује присуство 653 врста биљака, в укључујући сибирске и европске врсте (сибирска јела, европска смрча и др.). У Црвеној књизи Русије налази се 70 угрожених врста из парка, међу које спадају: госпина папучица, Cypripedium macranthos, надбродац, Anemone uralensis, салеп и Lobaria pulmonaria.

Фауна[уреди | уреди извор]

Животињски свет Зјураткуља чине 214 врсте, од тога 40 врсте сисара: предатори — 14 (медведи, вукови, лисице, куне, велике ласице и др.), копитари — 3 (лос, срна, и ређа дивља свиња), глодари — 2. У састав фауне улази и 17 врста риба (деверика, гргеч, липљен, манић, штука и др.), водоземци — 3, гмизавци — 6, птице — 145. Неке од ретких врста које се могу срести у парку акоје су увршетене у Црвену књигу Русије су: европски визон, сури орао, сиви соко, буљина, липљен, мнемозине и аполон.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Левит, Александр Иосифович (2001). Южный Урал: География, экология, природопользование (PDF). Челябинск: Южно-Уральское книжное издательство. стр. 54. ISBN 978-5-7688-0781-8.