eBay

Координате: 37° 17′ 43″ СГШ; 121° 55′ 34″ ЗГД / 37.2952° СГШ; 121.9260° ЗГД / 37.2952; -121.9260
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ибеј)

eBay Inc.
ТипЈавна
СимболНасдакEBAY
NASDAQ-100 компонента
S&P 500 компонента
ИндустријаЕлектронска трговина
ОснивачПјер Омидијар
СедиштеСан Хозе, Калифорнија, САД
37° 17′ 43″ СГШ; 121° 55′ 34″ ЗГД / 37.2952° СГШ; 121.9260° ЗГД / 37.2952; -121.9260
ПодручјаШиром Света
Кључни људи
УслугеОнлајн-куповина
ПриходРаст 10,8 милијарди долара (2019)[1]
ЗарадаРаст 2,321 милијарди долар (2019)[1]
Нето зарадаПад 1,792 милијарди долара (2019)[1]
АктиваПад 18,174 милијарди долара (2019)[1]
Акцијски капиталПад 2,87 милијарди долара (2019)[1]
Запослених~13.300 (децембар 2019)[1]
ПодружницеAuction Co., iBazar, GittiGidiyor, G-Market, Half.com, Qoo10.jp
Вебсајтwww.ebay.com
Пјер Омидијар
Седиште Ибеја у Сан Хозеу

Ибеј (енгл. eBay) је светска аукцијска платформа на интернету. Основао ју је у септембру 1995. године Пјер Омидијар у Калифорнији (САД).[1][2] Прво име је било Окшонвеб. Првобитна идеја оснивача била је да створи сајт на коме би размењивао пез бомбоне, али је Ибеј касније еволуирао у највећу аукцијску платформу на интернету.[3] Тренутно постоји 27 регионалних Ибеј страница. У целој источној Европи, Ибеј има само у Пољској регионалну страницу.

Поред оригиналне иБејове продаје аукцијског стила, веб страница се развила и проширила тако да укључује: тренутну куповину „Купи одмах“; куповина према Универзалном коду производа, ISBN, или другој врсти SKU броја (преко Half.com, који је угашен 2017. године); и друге услуге. иБеј је раније нудио интернетске трансфере новца као део својих услуга (путем PayPal,[4] који је био подружница у потпуном власништву иБеја од 2002. до 2015).[5]

Историја[уреди | уреди извор]

1990-те[уреди | уреди извор]

Предузећ AuctionWeb је основано у Калифорнији 3. септембра 1995. године под руководсвом иранско-америчког програмера Пјера Омидијара, рођеног у Француској, као део веће личне странице.[6] Један од првих артикала који се продавао на AuctionWeb био је неисправни ласерски показивач за 14,83 долара. Зачуђен, Омидијар је контактирао победничког понуђивача да га пита да ли разуме да је ласерски показивач покварен; купац је објаснио: „Ја сам колекционар покварених ласерских показивача.”[7][8] То је убрзо постала прва онлајн аукцијска локација која је омогућала трансакције између људи, а популарност јој је брзо расла.[9]

Наводно, иБеј је био само хоби за Омидијара све док му пружалац интернет услуга није скренуо пажњу да ће морати да пређе на пословни рачун због великог промета на веб локацији. Месечно повећање цене са 30 на 250 долара навело га је да почне да наплаћује корисничке услуге иБеја, чему се корисници нису противили. Крис Агарпао је био први додатни запосленик иБеја у обради плаћања путем чекова.[10]

Џефри Скол је запослен као први нови председник компаније почетком 1996. У новембру 1996. платформа за е-трговину склопила је свој први уговор о лиценцирању са трећом страном, са компанијом званом Electronic Travel Auction, да употребу SmartMarket технологије за продају авионских карти и других путних производа. Раст је био феноменалан: од 250.000 аукција током целе 1996. до 200.000 само у јануару 1997.[11][6]

Компанија је званично променила назив своје сервиса из AuctionWeb у иБеј у септембру 1997. године, по Echo Bay Technology Group, Омидијаровој консултантској фирми. Назив домена echobay.com већ је преузела компанија за ископавање злата,[12] па га је Омидијар скратио на eBay.com.[13] Године 1997. компанија је добила 6,7 милиона долара финансирања од компаније за предузетнички капитал Benchmark Capital.[14]

Често понављану причу да је иБеј основан како би помогао Омидиjаровој вереници да тргује дозаторима за слаткише Пез, израдила је 1997. менаџерка за односе с јавношћу Мeри Лоу Сонг како би медијима дала причу од људског интереса привлачнију од Омидиjарове оригиналне визије „савршеног тржишта”.[15][6] Мит о дозатору за Пез изазвао је огроман публицитет и довео до експлозивног раног раста међу колекционарима играчака.

Лидер у категорији играчака брзо је постао Бини Бејбис произвођача Тај, Инк, играчке коју је најтеже наћи у продавницама. Док су међународни колекционари покушавали да употпуне своје Бини Бејби колекције, Тај је поставио своју прву веб локацију типа од бизниса до потрошача, мрежно место за трговање на секундарном тржишту на коме су људи могли да тргују својим Бини Бејби играчкама. Међутим, тај сајт је био претрпан листама које се нису могле сортирати, чиме је створена хитна потреба за ефикаснијим системом за онлине трговање.[16][17] Бини Бејбис је брзо постао доминантан производ на иБеју, чинећи 10% свих огласа 1997. године, јер су колекционари преферирали иБејово лако употребиво корисничко сучеље у потрази за специфичним Бини Бејби моделима.

Мег Витман је управни одбор запослио као председника и извршног директора иБеја у марту 1998. У то време, компанија је имала 30 запослених,[18] пола милиона корисника и приход од 4,7 милиона долара у Сједињеним Државама.[19]

Дана 21. септембра 1998. иБеј је постао јавно предузеће.[20] У одељку о факторима ризика годишњег извештаја који је 1998. године поднела америчка Комисија за хартије од вредности, Омидијар напомиње зависност иБеја од сталне снаге тржишта Бини Бејби производа.[16][21] Након што је иБеј постао јавно предузеће, и Омидијар и Скол су постали инстантни милијардери: циљ иБеја од 18 УСД по акцији занемарен је, јер је цена првог дана трговања отишла на 53,50 УСД.[22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е „eBay, Inc. 2019 Annual Report (Form 10-K)” (PDF). ebayinc.com. eBay. јануар 2020. 
  2. ^ „Global Trade: 1. Finding International Items On eBay”. ebay.com. Архивирано из оригинала на датум 27. 1. 2011. Приступљено 21. 4. 2011. »With sites in over 30 countries, eBay is the best place to find interesting and exotic items at discount prices from sellers around the World« 
  3. ^ „Seller fees & invoices”. eBay. Приступљено 8. 9. 2014. 
  4. ^ Suciu, Peter (18. 4. 2008). „Skype and PayPal – A Different Set of Rules”. All Business. Приступљено 23. 4. 2008. 
  5. ^ Borison, Rebecca (20. 7. 2015). „PayPal Spinoff Day Has Arrived -- What Does It Mean for Investors?”. TheStreet (на језику: енглески). Приступљено 1. 12. 2018. 
  6. ^ а б в Cohen, Adam (2003). The Perfect StoreНеопходна слободна регистрација. Boston: Back Bay Books. ISBN 978-0-316-16493-1. 
  7. ^ „How did eBay start?”. about.com. Приступљено 26. 1. 2007. 
  8. ^ Cohen, Adam (Adam Seth) (2002). The perfect store : inside eBay (1st изд.). Boston: Little, Brown and Co. ISBN 0-316-15048-7. OCLC 49887399. 
  9. ^ Bunnell, David (2001). „The eBay Business Model”. The ebay Phenomenon: Business Secrets Behind the World's Hottest Internet Company. John Wiley & Sons. стр. 71—81. ISBN 9780471436799. 
  10. ^ Cohen, Adam (16. 6. 2002). „The Perfect Store”. The New York Times (на језику: енглески). Приступљено 22. 8. 2018. 
  11. ^ page 36, The eBay Phenomenon by Elen Lewis publ2008 by Marshall Cavendish books
  12. ^ „Echobay Partners LTD”. Echobay.com. Приступљено 20. 1. 2011. 
  13. ^ Mullen, Amy. „The history of ebay”. Happynews.com. Приступљено 24. 3. 2009. 
  14. ^ Stross, Randall (29. 12. 2009). eBoys: The First Inside Account of Venture Capitalists at Work. Ballantine Books (May 29, 2001). стр. 28—29. ISBN 978-0-345-42889-9. 
  15. ^ Berkun, Scott (27. 8. 2010). The Myths of Innovation. O'Reilly Media, Inc. стр. 6. ISBN 978-1-4493-8962-8. Приступљено 7. 9. 2011. 
  16. ^ а б Bissonnette, Zac (март 2015). „The Efficient Market”. The Great Beanie Baby Bubble: Mass Delusion and the Dark Side of Cute. Penguin Books. стр. 122–125. ISBN 978-1591846024. 
  17. ^ Anne Vandermey (11. 3. 2015). „Lessons from the Great Beanie Babies Crash”. Fortune. Приступљено 11. 7. 2018. 
  18. ^ Thomas, Owen (8. 10. 2009). „eBay founder factchecks John McCain”. Valleywag. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2008. Приступљено 4. 3. 2009. 
  19. ^ „The history of eBay: How the internet auctioneer rose to the top”. The Telegraph. 15. 4. 2011. Приступљено 28. 6. 2017. 
  20. ^ „eBay Inc. – MSN Fact Sheet”. Moneycentral.hoovers.com. Архивирано из оригинала на датум 9. 1. 2012. Приступљено 24. 3. 2009. 
  21. ^ „Pierre M. Omidyar: The Web For The People”. Bloomburg BusinessWeek. 5. 12. 2004. Приступљено 17. 6. 2018. 
  22. ^ „eBay roars into public trading”. CNET. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]