Ибн Сауд
Краљ Абд ел-Азиз ибн Сауд | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Абд ал-Азиз ибн Абд ар-Рахман ибн Фејсал ел Сауд |
Датум рођења | 15. јануар 1875. |
Место рођења | Ријад, Саудијска Арабија |
Датум смрти | 9. новембар 1953.78 год.) ( |
Место смрти | Палата Шубра Таиф, Саудијска Арабија |
Породица | |
Супружник |
|
Потомство | 45 не зна се тачан број |
Родитељи | Абдул Рахман ибн Фајсал Сар ибн Ахмед ел Судаири |
Династија | Сауд |
Краљ Саудијске Арабије | |
Период | 23. септембар 1932 — 9. новембар 1953. |
Претходник | функција успостављена |
Наследник | Сауд од Саудијске Арабије |
Краљ Наџда и Хиџазе | |
Период | 8. јануар 1926 — 23. септембар 1932. |
Претходник | Али ибн Хусеин |
Султан од Наџда | |
Период | 2. новембар 1921 — 29. јануар 1927. |
Претходник | Абдул Рахман ибн Фајсал |
Емир Наџда и Хаса | |
Период | 1913 — 3. новембар 1921. |
Емир Ријада | |
Период | 13. јануара 1902 — 1913. |
Претходник | Али ибн Хусеин |
Абд ел-Азиз ибн Сауд (арап. عبد العزيز بن عبد الرحمن ال سعود,ʿАбд ел-ʿАзиз. ʿАбд ар-Рахман. Фајсал ел Сауд), вероватно рођен 15. јануара 1875. у Ријаду; † 9. новембра 1953. у Таифу; је дошао из династије Сауд и био је први краљ Саудијске Арабије односно „треће саудијске државе". Покорио је и ујединио племена Арапског полуострва и 1932. основао садашњу Краљевину Саудијску Арабију, којом је владао до своје смрти 1953. године.[1]
Године 1902. заузео је Ријад, родно мјесто своје породице, чиме је започео три деценије освајања и напосљетку је постао владаром готово цијеле централне Арабије. Године 1922. консолидирао је контролу над Наџдом и три године касније освојио је Хиџаз. Сва наведена подручја 1932. постала су дијелом краљевине Саудијске Арабије. За вријеме његове владавине 1938. откривена су лежишта нафте и након Другог свјетског рата развија се снажна нафтна индустрија. Ибн Сауд имао је много дјеце, укључујући 45 синова, међу којима је и шест сљедећих саудијских краљева.[2]
Порекло и младост
[уреди | уреди извор]Абд ал-Азиз ибн Сауд је био члан саудијске династије и вероватно је рођен 15. јануара 1875. године у Ријаду.[3] Био је други најстарији син Абдул Рахман ибн Фајсала, владајућег имама Емирата Неџд, и Саре бинт Ахмед Ал Судаири († 1910), једне од његових жена. Тамо је одрастао, стекао приватно школовање и обучен да преузме државне послове. Након што су његовог оца збацили Рашиди 1891. године, владајућа породица Саудова морала је да побегне у изгнанство у Кувајт. Тамо је млади ибн Сауд живео са својом породицом у скромним околностима у региону Неџд. У исто време, похађао је Меџлис, где га је обучавао у вештини управљања Мубарак ас-Сабах, емир Кувајта.
Оснивање краљевине
[уреди | уреди извор]Почетак нове историје Арабије почиње средином 18. века. Покрет који су започели Мухамед ибн Абдул Вахаб и Мухамед ибн Сауд, што је резултирало брзим ширењем моћи династије Сауд у централној и источној Арабији. Њеихова владавина почетком 19. века. простирала се од Палмире до Омана и била је највећа административна територија на Арапском полуострву од времена пророка. Ово је била прва саудијска држава чија је владавина окончана рушењем главног града Дираџа.[4] Након обнове саудијске државе за неколико година уследило је успостављање друге саудијске државе која је трајала до 1891. године. Након периода стагнације, покрет је коначно оживео обновитељ саудијске државе, Абд ал-Азиз ибн Сауд, да би 23. септембра 1932. године створио краљевину Саудијске Арабије, која се протезала од Персијског залива до Црвеног мора. Краљ Абдулазиз ибн Сауд успоставио је висок стандард безбедности у краљевству, регулисао цене превоза за хаџ, увео радио, бежични телеграф, телефонску и аутобуску услугу. Након његове владавине, која је трајала до 1953. године, наследили су га његови синови Сауд (1953-1964), Фајсал (1964-1975), Халид (1975-1982), Фахд (1982-2005), Абдулах (2005-2015) и Салман (2015— данас).[5]
Породица
[уреди | уреди извор]Ибн Сауд је имао укупно 45 мушких потомка са 19 жена. Сматра се да је имао свеукупно 24 жене. Укупан број његове деце је не познат, али је вероватно 50 до 60. Процес сукцесије углавном је искључио старије чланове ел Сауда. Најуспешнији кандидати су мушки потомци који су раније били на високим државним функцијама и чије су мајке биле супруге Абд ел-Азиза. Такође морају бити у стању да уједине различите огранке породице.[6]
Види још
[уреди | уреди извор]- Краљ Саудијске Арабије
- Престолонаследник Саудијске Арабије
- Савјетодавна скупштина (Саудијска Арабија)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ibn Saud
- ^ „The kings of the Kingdom”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г.
- ^ Abd al-Aziz ibn Saud
- ^ King Abdul Aziz Bin Abdul Rahman Al-Saud
- ^ Majesty|Kingdom of Saudi Arabia
- ^ Um den saudischen Thron tobt ein ewiger Kampf
Литература
[уреди | уреди извор]- Michael Oren (2007). Power, Faith and Fantasy: The United States in the Middle East, 1776 to the Present. Norton..
- Valentine, S. R., "Force & Fanaticism: Wahhabism in Saudi Arabia and Beyond", Hurst & Co, London, 2015, ISBN 978-1849044646
- The political relationship between Prince Rashed Al-Khuzai and Sheikh Izz ad-Din al-Qassam, The Arab Orient Center for Strategic and civilization studies London, United Kingdom.
- Robert Lacey (1982). The Kingdom. New York: Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 978-0-15-147260-4.
- Miller, Aaron David (1980). Search for Security: Saudi Arabian Oil and American Foreign Policy, 1939–1949. University of North Carolina Press..
- O'Sullivan, Christopher D. FDR and the End of Empire: The Origins of American Power in the Middle East. ISBN 1137025247. Palgrave Macmillan, 2012,
- Francis R. Nicosia (1985). The Third Reich and the Palestine Question. London: I. B. Taurus & Co. Ltd. стр. 190. ISBN 978-1-85043-010-0.
- James Parry. „A Man for our Century”. Архивирано из оригинала 07. 06. 2008. г., Saudi Aramco World. Спољашња веза у
|title=
(помоћ), January/February 1999, pp. 4–11 - Weston, Mark, Prophets and Princes – Saudi Arabia from Muhammad to the Present, Wiley, 2008
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Ибн Сауд на Викимедијиној остави