Иванка Трохар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИВАНКА ТРОХАР
Ivanka Trohar.jpg
Иванка Трохар
Датум рођења17. јануар 1923.
Место рођењаФужине, код Делница
 Краљевина СХС
Датум смрти31. октобар 1944.(1944-10-31) (21 год.)
Место смртиДраганић, код Карловца
Хрватска НД Хрватска
Професијарадница
Чланица КПЈ одпочетком 1942.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од24. јула 1953.

Иванка Трохар (Фужине, код Делница, 17. јануар 1923Драганић, код Карловца, 31. октобар 1944), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 17. јануара 1923. године у Фужинама код Делница, у породици сиромашног занатлије. Основну школу похађала је у Фужинама. После основне школе није наставила образовање, јер јој родитељи нису имали новца. Године 1939, на курсу за есперантисте, упознала се с руководиоцима СКОЈ-а, после чега је убрзо и постала чланица ове организације.

Одмах после окупације Југославије 1941. године, као чланица СКОЈ-а, радила је на припремама за оружани устанак, у виду скупљања хране, одеће, оружја и муниције. Тада је била и чланица Котарског комитета СКОЈ-а Делнице, те вршила задатке на ослобођеној и полуослобођеној територији. Почетком 1942, постала је чланица Комунистичке партије Југославије. У марту исте године, ухапсила ју је италијанска полиција, али су ју пустили истог дана због помањкања доказа.

Биста Иванке Трохар у градском парку у Делницама.

После изласка из затвора, отишла је у партизане и постала борац батаљона „Матија Губец“. Учествовала је у нападу и ослобођењу Мркопља, а после тога у свим акцијама Горанске партизанске чете. Радила је и на организацији омладине у партизанским јединицама. Због тога је Приморско-горански партизански одред већ 1942. имао у свом саставу чету састављену искључиво од омладинаца с подручја делничког котара.

Исте године, Иванка је кроз шуме, мимо окупаторских гарнизона, повела 30 омладинаца и омладинки на Окружно саветовање омладине Горског котара у Дрежници код Огулина. Тада је организовала прикупљање материјалне помоћи за српску омладину Дрежнице страдале од напада непријатељских јединица и формирање радних чета које су радиле на обнови села. Ове радне чете учествовале су и у евакуацији рањеника из партизанске болнице бр. 7, током непријатељског напада.

У новембру 1942. године, Иванка је, као представница омладине Горског котара, учествовала на Првом конгресу УСАОЈ-а, где је одржала реферат.

Године 1943, постала је чланица Котарског комитета КПХ за Фужине, чланица Секретаријата Окружног одбора УСАОХ-а, чланица Окружног комитета СКОЈ-а за Горски котар и чланица Котарског НОО-а Фужине. Ратни напори нарушили су јој здравље, па је 1944. године упућена на лечење.

У време непријатељске офанзиве у октобру 1944, радила је на терену Брода на Купи. Једног су ју дана, у близини Брода, заробиле усташе. Иванка је око 20 дана била подвргнута мучењу и испитивању. После тога јој је суд у Карловцу изрекао смртну казну, која је извршена 31. октобра 1944. године, обесили су ју у селу Драганић у близини Карловца.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 24. јула 1953. године, проглашена је за народног хероја.

Данас се њена биста налази у Алеји народних хероја градског парка у Делницама.

Литература[уреди]