Иван Јевтић

Иван Јевтић
Датум рођења(1947-04-29)29. април 1947.(75 год.)
Место рођењаБеоград
ФНР Југославија
ПољеКомпозитор

Иван Јевтић (Београд, 29. април 1947) српски је композитор и академик.

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је основне студије композиције 1971. године и магистарске 1973. у класи Станојла Рајичића, на Факултету музичке уметности Универзитета уметности у Београду.[1] Усавршавао се на Конзерваторијуму у Паризу 1973. године у класи композитора и профeсора Оливијеа Месијана, на студијама клавирa Ecole Normale de musique „Alfred Cortot” у класи Душана Тадића где је дипломирао 1975. године и на Високој школи за музику у Бечу у класи композитора и професора Алфреда Ула.[1] За члана ван радног састава Српске академије науке и уметности је изабран 30. октобра 2003. године, за дописног члана 2. јуна 2005, а за редовног 1. новембра 2012. године.[1][2]

Његова дела публикују један швајцарски и три француска музичка издавача (објављено је 65 партитура), записи његових композиција су објављени у седам земаља. Ауторске концерте је имао у Бечу 1978, Паризу 1979, 1993. и 2003. и у Београду 1991, 1993, 1996, 2003. и 2013.[2] Дела су му извођена на фестивалима, међународним такмичењима, као и на редовном концертном репертоару.[2] Концерте је посветио бројним инструментима: клавиру (три дела — 1971, 1985, 1991), труби (два дела — 1973, 1986), пиколо труби (1985, 1991), хорни (1993, 1994), туби (1992), флаути (са клавиром и гудачким оркестром 1975, други 1999), виоли (1984), виолончелу (1982, 1995) и виолини (1986).[2] Дивертименто за два виолончела и гудаче је компоновао 1997. године и премијерно извео у Бразилу 14. септембра 1999, посвећен Конзерваторијуму Државног универзитета у Пелотасу. Београдска премијера је одржана 2000. године на отварању девете Трибине композитора.[2]

Награде[уреди | уреди извор]

Композиције[уреди | уреди извор]

Симфонијска музика[уреди | уреди извор]

  • Прва симфонија (1971)
  • Уздах земље (1976)
  • Задужбине Косова (1989)
  • Кад седми анђео затруби (1994)
  • Изгон (2000)
  • Свечана увертира (2003, поруџбина Бемуса)

Камерна музика[уреди | уреди извор]

  • Три гудачка квартета (1970, 1974, 1980)
  • Прва композиција намењен виолончелу (1979, награђена у Верчелију)
  • Друга соната за виолончело и клавир
  • Метаморфозе за два виолончела
  • Прекинуте мелодије
  • Клавирски трио (1977)
  • Соната за виолину и клавир
  • Соната за обоу и клавир (1993)

Музичка сцена[уреди | уреди извор]

  • Маска црвене смрти (1978)
  • Ла тартане за сопран и клавир (1982)
  • Туга у камену за алт, виолончело и четири тимпана (1991)
  • Камена успаванка
  • Крхотине леда
  • Без наде
  • Нарциса – Муликин
  • Седам лирских кругова Момчила Настасијевића

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и „Иван Јевтић”. САНУ. 
  2. ^ а б в г д ђ „Ivan Jevtić | Udruženje kompozitora Srbije”. composers.rs. Приступљено 2022-02-22. 
  3. ^ Бабовић, С. (13. 7. 2022). „ЦВЕТ У КАМЕНУ ЈЕВТИЋУ: Савет 46. Беловодске розете наградио угледног композитора и академика”. Вечерње новости. Приступљено 29. 7. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]